Нек’ брат Србин се прекрсти, кад крај руског прође Цара!

СПОМЕНИК РУСКОМ ЦАРУ У БЕОГРАДУ

(песма поводом 97 година од убиства царске породице Романов)

Гуслар: Никола Мојсиловић, аутор песме: Миљан Симов Додеровић

Преко пута старог двора
некад беше амбасада,
бомбе су је порушиле
ту Цар Руски стоји сада.

У десној му руци сабља,
до њега се барјак вије,
над главом му крила шири
златни ор’о – грб Русије.

Униформа на њег’ ратна,
ордења га ките златна.
Брци су му ко у Марка,
коса плава ко у àнта.

Кад погледа, муња сева.
Кад прозбори, ко гром бије.
Ал’ не збори, него пева,
‘ваку песму царе вије.

“Ја подижем сада чашу
пријатељу искреноме,
на Европском континенту
савезнику јединоме!

Хеј Германи, зли душмани,
ој Бугари отпадници,
на вас тргох сабљу ову
за слободу Србинову!

Ој Французи, Талијани,
послушајте речи моје.
Помозите брату моме,
довезите лађе своје!

Србија је пропатила.
Кад крвави рат се смири,
тад границе земље своје 
Србин има да прошири.

Ја Русију прво волим,
Руском владам царевином,
ал’ у души, после Руса,
називам се ја Србином.“

Овај царе зна за брата,
Словенскијем духом дише.
Овог цара безбожници
кукавички погубише.

Са њим убише царицу,
царског сина, четри кћери,
зли нељуди учињеше
штоно не би дивље звери.

После ових грдних јада,
над Русијом зло завлада.

Прође девет деценија,
сад поново светлост сија.

Ал не сјаје зраци Сунца,
већ је света светлост ова.
То сијају ореоли
Мученика Романова!

Нек’ се Руска земља каје
што свог уби господара.
Нек’ брат Србин се прекрсти
кад крај руског прође цара!

________
Написао:
Миљан Додеровић
Дана 17.07.2015, Београд

Тел:
011 34 32 799
064 468 1116