Драган Симовић: Сваки је човек – звезда!

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Сваки ме сусрет обогаћује и оплемењује.

Сусрет са дивном душом, сусрет са пробуђеним и освешћеним бићем.

Сусрет са личношћу!

Данас сам упознао Борку Љешковић, песникињу из Никшића.

Она и приповеда и пева из срца, из душе.

Из пробуђене и освешћене ведсрбске, словенске, аријевске душе.

Борка је рођења песникиња.

И кад пише и кад не пише песме – Она је лирска песничка душа!

Приповеда у живим сликама и пра-сликама; приповеда  из дубине бића, приповеда из срца.

Слушам је док ми речима слика норвешке шуме; док ми осликава дивне пределе и крајолике у позну јесен.

И, као да видим, високо горе, у зелен-плаветном небу, између белих и румених облака, како прелећу ждралови бели, уз сетне крике и кликтаје.

Норвешка је тајинствена земља.

У тој земљи Древних Аријеваца, већ вековима се  испредају и ткају најлепше хиперборејске бајке.

Борка је те бајке, каже и скаске, са праисконим кликтајима ждралова белих, понела у својим очима, у сновима својим, да би их у своју сетну лирику преточила.

 

02

Сви се ми однекуд знамо и познајемо.

Сви смо ми стари знанци једни другима.

Сретали смо се толико пута пре овог животног тока, као што ћемо се сретати и после свих животних токова и звезданих кругова.

Све се враћа на Почетак; све се враћа на НадПочетак.

Обитвали смо у свим пространствима и у свим временима.

Свуда смо били и нигде нисмо били!

 

03

Има сусрета у које стају читави векови.

Читави векови, минули и будући.

И има сусрета у које стаје Вечност!

Кад год се на Земљи сретну и препознају две душе, тада се у бескрајним пространствима ПраВасељене роди нова звезда.

Сваки човек има своју звезду, и свака звезда има свога човека – има своју душу у обличју и лику човека!

И, сваки је човек – звезда, само што је редак онај који зна да је звезда.

Упознај себе, упознај живу звезду

у себи!