Уска група на широком фронту
У Српској напредној странци владају Содома и Гомора, оргијашка атмосфера која се не памти још од времена Калигуле Миникса, римског цара који је спавао и са рођеном сестром. Кадрове бира уска група перверзњака окупљена око Александра Вучића, српског Берије, коме је опсесија да зна све о свакоме и да се за све пита. О томе како се кадрује у овој несрећној држави говори Таблоидов инсајдер близак самом врху напредњака.
Инсајдер Н – 9
Само сто дана од како је преузела власт у Републици, Српска напредна странка се налази у потпуном расулу. Ми, стари чланови, који смо носили изборну кампању, углавном смо потиснути од стране новопридошлих миљеника врха странке.
Неприкосновени владар СНС-а је Александар Џугашвили Вучић који је са пуним правом добио надимак Пицоусти, и то не само због облика својих усана, већ и због њихове функције. Он, и само он се за све пита. Недавно је Скупштина странке, коју су чинила 4.000 делегата, изгласала да убудуће Председништво СНС-а може самостално да мења статут, а Председништво је такво да се у њему пита једино Вучић.
Кога Вучић стави на црну листу, тога сви морају да бојкотују: више му се не јављају ни стари пријатељи, а ако неко прекрши бојкот тај и сам ризикује да буде маргинализован и, фактички, најурен из странке. Постоје веома јасни критеријуми по којима Вучић бира и поставља људе на функције како у странци, тако и у држави.
Први и основни критеријум је да они ни на који начин не могу да угрозе његову позицију самодршца. Стари активисти, људи првог часа, оснивачи СНС-а који су својим радом стекли углед међу члановима, никако не испуњавају овај услов и зато их у већини случајева више нема на политичкој сцени. Неки, као ја, повукли су се својом вољом када су видели шта се у странци дешава после преузимања власти, други су скрајнути у корист придошлица које база ни не познаје и који тако не представљају опасност ни по Вучића, а ни по његову клику. Постоје чак и примери да је неко још увек члан неке друге странке, али је истовремено и функционер у СНС-у.
Прва Вучићева реченица упућена активу после изборне победе гласила је: „Ко ми сада нешто затражи летеће напоље." После је додао: "Стрпите се, биће свега довољно за све."
Ја, који сам у изборној кампањи обишао стотинак месних одбора СНС-а, радио даноноћно на терену ангажујући нове активисте и мобилишући бираче, данас сам на бироу као незапослен. Уместо мене и мени сличних у странци и држави напредују особе попут Драгане Милошевић, бивше учеснице ријалити шунда званог Фарма, која је у СНС дошла мање од месец дана пред изборе, која се никада и нигде није ангажовала, али која има богатог швалера који јој је код Вучића испословао да постане асистент директора ЕПС-а
Тако долазимо до другог критеријума који кандидат за неку функцију о којој одлучује Вучић мора да испуни, а то је – новац. Вучић све наплаћује и то дебело. Како иначе другачије да се објасни феномен звани Бане Пекар, човек који још увек има проблеме са правописом и падежима, а кога је СНС поставио на место министра културе?! Бане је од почетка био велики спонзор Томе Николића и Александра Вучића и једноставно је морао да добије неку функцију у новој влади, али је дегутантно да таква особа, која нос брише подлактицом, постане министар културе.
Вучићу није страно ни да од верних активиста узима паре „на зајам". У изборној кампањи се правдао како спонзори, наводно, још нису уплатили обећани новац, а предвиђени темпо рада не дозвољава оклевање „па ако можеш да ми позајмиш док не стигну паре". Некима је у изглед стављао разноразне функције и друге погодности чим СНС дође на власт, несрећници су се и сами задуживали да би помогли „заједничку ствар", али ни паре ни обећане функције до данас нису видели. Не познајем човека коме је Вучић нешто обећао и то и испунио. Мени је још увек дужан више од милион динара.
Трећи критеријум који кандидат треба да испуни је алтернативни – пожељно је, али не мора да буде. То је сексуална податност онима који у СНС-у одлучују о свему. Вучић је крајње настрана особа и то не зато што је хомосексуалац, већ зато што своје партнере воли да малтретира и понижава, како у кревету, тако и изван њега. Не уме ни за кога да се интимно веже нити да према некоме развије друга осећања осим гађења. О њему кружи виц да је у хороскопу комарац – убоде па оде. Истоветно се понашају и други из његовог окружења.
Сама сексуална податност не гарантује ништа. Многи су то осетили на својој кожи, да не кажем дупету. Тренутно је у врху СНС-а фетиш у кревет одвући хетеросексуалца. У осиромашеној и до глади доведеној Србији људи су у безнађу на све спремни. Средњошколке се на улици продају за ручак или паклу цигарета, а породични људи, који никада нису ни помислили да би могли у кревету да заврше са особом истог пола, пристају на све заузврат добијајући само празна обећања. Некадашња власт је ту бар била дискретна: ишло се на „симпозијуме" у иностранство и тамо се оргијало далеко од очију домаће јавности. Дискретно. Вучић и његова камарила се не либе да то раде у згради владе, министарствима или централи странке. Ако желе више да се опусте користе неки од резиденцијалних објеката који су им стављени на располагање.
Лозинка за овакво оргијање Вучићу је „идемо да пијемо вино". Он и иначе воли да се опусти уз чашицу неког доброг и скупог белог вина из иностранства. Уз њега најрадије пуши томпус, некада запаљен, а некада и не. Исто су почели да се понашају и други који га у свему имитирају.
Вучићево верно псето, које му чучи под ногама и чека да му газда баци неку кост којом би се занимао, јесте Небојша Стефановић, звани Неша Слина, председник Скупштине Србије и други у неформалном, али функционалном ланцу одлучивања у СНС-у. Он је формално-правно ожењен, као и добар број других из врха странке.
Неша Слина контролише добар број општинских одбора СНС-а у којима прави лом из својих и хирова свога газде Вучића. Највећа померања и чистке у месним одборима десила су се баш тамо где Неша има неког утицаја, као на пример на Вождовцу, Старом Граду, Палилули, Чукарици и Новом Београду (где је Општински одбор расформиран после туче две сукобљене групе чланова које је наизменично подржавао Неша Слина). Слично је и у осталим одборима на локалу, где завађене групације једне на друге хушка сам врх странке у зависности ко је у том тренутку више платио или се више подао Вучићу и његовим саучесницима.
Оно што је Вучићу Неша Слина, то је овоме потоњем Александар Јовичић, двадесетпетогодишњи председник омладине СНС-а и координатор Извршног одбора странке, кога зову Мали Вучић. Јовичић је задужен, између осталог, да онима изнад себе проналази згодне омладинце за „специјалне задатке". Зато је момцима пре избора обећавао све и свашта, искористио их, а затим заборавио.
У току изборне кампање Јовичић је међу члановима омладине СНС-а бирао момке и девојке за страначке изборне плакате. Девојке су биле ружњикаве, просечне, неке и изразито неприличне. Зато су момци били све лепши од лепшег.
Један од њих је био и Дејан Реметић, познато заштитно лице са плаката СНС-а који је и пре имао искуства фото модела. Њега је са пуним ентузијазмом препоручио Јовичић, а Вучић га је дуго времена свуда водао са собом. Где се у међувремену изгубио Реметић никоме није знано – очигледно да је досадио Вучићу или није хтео да испуњава његове настране захтеве. Знам једино да је због ангажовања за СНС Реметић до изборне победе имао проблема на Факултету политичких наука и да је смењен са места председника студентског парламента.
Мали Вучић, односно Јовичић, има службену девојку Мирјану коју је запослио што даље од себе – у Министарству енергетике. Његов неслужбени пријатељ је Миљан, неки модни креатор познат по томе што у странку долази у црвеним ципелицама и црвеном ташницом. Недавно је организовао и некакву модну ревију на коју је позвао и Јовичића, а овај је повео Мирјану као покриће. По изразима лица њих двоје пре би се рекло да су дошли на сахрану, а не на модну ревију и Јовичићево лице се озарило тек када га је Миљан ухватио за руку и одвео на други крај сале. За њима је пошло цело јато момака између којих се Мирјана некако пробијала не би ли стигла до свог „момка".
Следећи у ланцу око Вучића је Славиша Мићановић – Мићан, момак задужен за интернет- комуникације. Без његовог одобрења нико ништа не сме да поставља о странци и, посебно, о Вучићу, чак ни на свом приватном профилу на фејсбуку. Мићан се за све пита и хистерише када га неко заобиђе и, на пример, отвори групу за подршку Вучићу без да претходно добије дозволу за то.
Мићанов избор је био Марио Малетић, Вучићев аудио-видео надзор инсталиран у Председништву Србије. Марио, који има 24 године, управо је дипломирао на београдском Правном факултету и одмах је послат на рад у близини Томе Николића, а за заслуге (које?) добио је и место одборника у Скупштини Београда. Он спада у плејаду младих, неискусних момака, од којих неки немају ни 20 година, које је Вучић распоредио у Председништву да би му дојављивали шта заправо ради председник Србије. За разлику од других, Марио може и директно телефоном да комуницира са самим Вучићем, мада се често чује и са Мићаном. Остали користе Марија као официра за везу.
У СНС-у се нешто мало питају и Јоргованка Табаковић, Зорана Михајловић и Никола Селаковић, али они скоро искључиво воде рачуна о својим ресорима и не мешају се у кадровску комбинаторику других.
Профил идеалног државног и страначког функционера по Вучићу изгледа овако: острашћени члан неке друге странке (најбоље оне опозиционе) који је случајно залутао у СНС, богат и спреман да плаћа, млад, згодан и податан. Идеално је ако је уз све то још и стрејтер коме ће невиност да узме неко из врха СНС.
А 1.
Странка застрањених
На жалост, и СНС, као и све претходне "већинске странке", дохватила се староримских забава. У њеним редовима седи до сада невиђен колорит друштвеног дна. Ту су неостварене певачице, бивше порно-глумице, лудаци са мисијом, провинцијске сецикесе, елитне "ложе" топле браће, преваранти са дугим стажом у више странака, преобраћени криминалци, посрнуле госпође у средњим годинама, старија гарда бивших радикала скинута са "Шешељевог ланца", разуздана и жељна свега…
Овакав састав СНС на челу са Александром Вучићем гарантује само једно: општи хаос на свим нивоима! Због оваквог "кадровања", суспендован је и најављени Закон о департизацији, а Вучић је и јавно признао последње недеље октобра 2012. године: "…Нећемо моћи да испунимо све што смо обећали у предизборној кампањи".
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=271&cl=10
За ФБР Монитор пренео В, Петровић
facebookreportermonitor.wordpress.com 
A gde ste vi bili pre izbora drugovi postenjaci?! A?!