ВЕСТИ

Тиха трагедија која погађа нашу ђецу (и шта да радимо по том питању) текст: Весна Дракулић


  • “Желим да охрабрим сваког родитеља који брине о будућности своје ђеце да прочита ову објаву. Знам да многи не желе да чују оно што имам да кажем у овом тексту, али вашој ђеци је потребно да чују ту поруку. У нашим домовима се управо сад развија тиха трагедија, а тиче се најважнијих бића у нашим животима – наше ђеце. Чак и ако се не слажете са мојом перспективом, молим вас да слиједите препоруке које су написане на крају овог чланка. Када видите позитивне промјене у животу вашег ђетета биће вам јасно зашто говорим то што говорим!” Овим ријечима терапеуткиња Викториа Проодаy отворила је изузетно озбиљну тему која је данас увелико присутна у породицама широм свијета.
  • Вицториа је радила са стотинама ђеце и њиховим породицама и дошла је до закључка да су данашња ђеца у поражавајућем емотивном стању! Она истиче да родитељи треба да поразговарају и са наставницима и професионалцима који су радили на том пољу посљедњих 15 година, како би се увјерили да и они дијеле Викторијину забринутост. У посљедњих 15 година истраживачи су објавили алармантне статистике о наглом и сталном порасту менталних обољења код ђеце и то данас достиже размјере епидемије:
  • 1 од 5 ђеце има проблеме са менталним здрављем
  • 43% пораста поремећаја смањене пажње услијед хиперактивности
  • 37% пораста депресије код тинејџера
  • 200% пораста стопе самоубиства код ђеце у доби од 10 до 14 година

Имајући ово у виду, Викториа се пита колико је још доказа потребно прије него што се родитељи пробуде?

 

Не, „дијагностика је сама по себи повећана“ није одговор!

Не, „они су се једноставно тако родили“ није одговор!

Не, „за све је крив школски систем“ није одговор!

Да, колико год је то тешко признати, родитељи су одговор за многе ђечије борбе!

Научно је доказано да мозак има способност да се сам усмјерава кроз животну средину. Нажалост, са животном средином и стилом родитељства које родитељи пружају својој ђеци они њихове мозгове усмјеравају у погрешном правцу и доприносе њиховим изазовима у свакодневном животу.

 

Да, увијек је било и биће ђеце која су рођена са инвалидитетом и упркос великом труду родитеља да им пруже добро избалансирану животну средину и родитељство, њихова ђеца се и даље боре. Међутим, то НИСУ ђеца о којој Викториа овђе говори.

Овђе је ријеч о много већем броју малишана чије изазове већином обликују фактори животне средине које родитељи са најбољим намјерама пружају својој ђеци. У својој пракси Викториа је примјетила да се та ђеца промијене у тренутку када родитељи промијене своју перспективу о родитељству.

У чему је грешка?

У данашње вријеме ђеца су лишена основа здравог ђетињства као што су:

  • Емотивно доступни родитељи
  • Јасно дефинисана ограничења и вођство
  • Одговорности
  • Избалансирана исхрана и адекватан сан
  • Кретање и боравак на отвореном
  • Креативна игра, друштвена интеракција, прилике за неструктуисано вријеме и досаду

Умјесто тога, ђеца имају:

  • Родитеље којима пажњу одвлаче дигитални уређаји
  • Попустљиве родитеље који допуштају ђеци да „владају свијетом“
  • Осјећај да на нешто имају право умјесто одговорности
  • Неадекватан сан и неуравнотежена исхрана
  • Сједећи стил живота у затвореном простору
  • Бескрајну стимулацију, технолошке дадиље, инстант задовољство и одсуство досадних тренутака

 

“Да ли је ико могао да замисли да је могуће подићи здраву генерацију у овако нездравој животној средини? Наравно да не! За родитељство не постоје пречице и не можемо да преваримо људску природу. Као што можемо да видимо, резултати су поражавајући. Наша ђеца емотивно трпе због губитка добро избалансираног ђетињства. Како да то поправимо? Ако желимо да нам ђеца одрасту у срећне и здраве људе онда морамо да се пробудимо и вратимо основама. То је још увијек могуће!”, напомиње Викториа и додаје: “Знам то зато што је стотине и стотине мојих клијената за само неколико седмица (у неким случајевима и за само неколико дана) примјењивања ових препорука виђело позитивне промјене у емотивним стањима своје ђеце. Поставите ограничења и не заборавите да сте ви свом ђетету РОДИТЕЉ, а не пријатељ.”

Поента овог текста је да ђеци понудите добро избалансиран стил живота испуњен оним што њима ТРЕБА, а не само оним што ЖЕЛЕ. Немојте се бојати да кажете „Не!“ својим малишанима ако оно што желе није оно што им треба.

  • Обезбједите им квалитетну храну и ограничите им грицкалице
  • Проводите један сат у природи – возите бицкле, пјешачите, пецајте, гледајте птице/инсекте
  • Сваког дана вечерајте заједно и не држите технолошке уређаје у трпезарији
  • Једном дневно одиграјте неку друштвену игру
  • Дајте свом ђетету један задатак дневно (слагање веша, поспремање играчака, вјешање ођеће, вађење намирница из кеса, постављање стола и тако даље)
  • Створите конзистентну рутину спавања како бисте били сигурни да ваше дијете довољно спава. У соби не смије бити технолошких уређаја.

Научите своју ђецу одговорности и независности. Немојте их превише штитити од малих неуспјеха јер ће им они развити вјештине које ће им бити потребне да савладају веће изазове у животу. Немојте паковати руксак свом ђетету, немојте носити његов/њен руксак, немојте му носити у школу заборављену храну/распоред часова и немојте гулити банану петогодишњем ђетету. Учите их вјештинама – немојте их радити умјесто њих.

 

Учите их одложеном задовољству и пружите им прилике за „досаду“ пошто је то вријеме када им се буди креативност:

  • Немојте сматрати да сте одговорни за то да забавите своје дијете
  • Немојте користити технологију као лијек за досаду
  • Избјегавајте да користите технологију за вријеме доручка, ручка и вечере, у аутомобилу, ресторанима и тржним центрима. Те тренутке користите као прилике да њихове мозгове истренирате тако да функционишу и када им је „досадно“
  • Помозите им да створе „Прибор за прву помоћ у случају досаде“ са идејама о активностима за тренутке „када им је досадно“

Будите емотивно доступни како бисте се повезали са својом ђецом и научите их само – регулацији и друштвеним вјештинама:

  • Како вам телефони не би одвраћали пажњу, искључите их све док вам ђеца не оду на спавање
  • Постаните емотивни тренер својој ђеци. Научите их да препознају фрустрацију и бијес, те да се носе с њима
  • Научите их да поздрављају, дијеле, саосјећају, манирима за столом, вјештинама разговарања
  • Повежите се емотивно – смијте се, грлите, љубите, шкакљајте, читајте, плешите, скачите или пузите са својим ђететом.

 

 

,,Морамо унијети промјене у животе својих малишана прије него што читава генерација ђеце заврши на лијековима! Још увијек није касно, али ускоро ће бити”, нагласила је Викториа.

Извор: Yourot

Advertisements

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s