ВЕСТИ

Нада Бошковић Мићић: Епилог Илије Бирчанина


 

 celije

Манастир Ћелије

 

Епилог Илије Бирчанина

 

Дани црни не дају се зори

Да нам сунце огреје тарабе

А вукови стати не могаху

Завијати у гори чемерној.

 

Векови су прохујали мрачни

Семе лучи оте се земљици

Бирчанина сузе не исуши

Мајци рода путе не осветли.

 

Закукаше љубе све изнова

Пуче санак у новоме данку

Слободица маглом залеђена

Коло српско зебњом исплетено.

 

Ратна хука не напушта доле

Проклети јој ковачи зулума

Што ремете душе спокој благи

Звонак осмех дечији што блажи.

 

Али Божја милост биће красна

Загрмеће Свети нам Илија

Зарад оног нашег светог Храста

Што му корен душманин посече!

 

Брује трубе Архангела Светог

Нови век нам доноси од Бога

Са куполе Храма потопљеног

Васкрснуће колубарска слова.

 

Голубови слетеће на поља

Благородна у миру ће цвасти

Студен вода извидаће ране

Занавек сад Христа ћемо славит!

 

Нада Бошковић Мићић

31. мај 2017.

 

 

Advertisements

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s