ВЕСТИ

ЗАХАРЧЕНКО: НИКО НАС НЕ РАЗУМЕ КАО СРБИ


  • недеља, 18 децембар 2016 19:57

Zaharcenko2Срби као нико други у Европи схватају шта ми осећамо док гледамо како уништавају наш народ, његову имовину и покушавају да га истисну са родне земље
Млада је ово Република… само је Русија признала, још се за њу крв пролива, а Доњецк вапи за слободом. Захарченко је њен председник. Бивши инжењер. Председник Савета министара ДНР. И врховни командант. Рањаван. Код пункта Кожевнаја, крајем јуна 2014, борио се са смрћу. Када је ослобођено Дебаљцево, прича, прво што су ослободиоци урадили – нахранили су народ. Награђен Георгијевским крстом! Има четири сина. И жену, која је са њим била на ратној линији. Тад се тресла Новодмитровка! Она је превијала и превозила рањенике. „Моја тигрица, таквих жена код нас има пуно! Ипак – жена команданта увек има чин више: ако сам ја пуковник, моја жена је генерал-мајор!“, каже Захарченко за „Искру“, у разговору са Гораном Лазовићем.

Захар Прилепин Вам је саветник. Како се то догодило?
— Рекао бих да је то било неизбежно. И Захар и ја смо 2014. направили избор, а то је било у корист борбе за руски свет, а самим тим за Русију и Донбас. Ја сам почео пут на војном пољу, а Захар на волонтерском и новинарском. Наш сусрет је био питање времена, и кад је до њега дошло обојици је постало јасно да нисмо само саборци, него и истомишљеници. Најпре је Захар написао књигу о Донбасу, а онда је постао саветник. И верујем да ће имати важан допринос код успостављања Доњецке Народне Републике, а да не говорим о значају његовог стваралаштва за читаву Русију.

Недавно смо Вас помињали у дивном друштву. Поред Захара био је и Емир Кустурица. Комплименти ће Вам сигурно пријати, али Ви имате и доста разлога за забринутост. Шта Вас сада највише брине?
— Највише ме брину две ствари: прва – то је могућност новог крвавог рата! Јер другачије не може бити, биће много погинулих, укључујући ту и цивилно становништво. Друга ствар је непризнати статус наше Републике. Све то ограничава наше могућности код успостављања ефикасне привреде и самим тим побољшања животног стандарда наших грађана. А то је наш главни приоритет. Такође, још једна ствар ме брине и чуди. То је понашање Запада у нашој причи и у Украјини, којом он руководи. Стиче се утисак да западна политичка елита има помрачење ума! Они се понашају у супротности са здравим разумом! А то је опасно за цео свет! Јер, уједињени Запад је и даље водећи привредни и војни играч у свету. То је као слон у порцеланској радњи, онај коме су ставили повез на очи и спутали ноге. Веома опасна животиња!

Да ли сте разговарали са Владимиром Путином?
— На то питање, уз вашу дозволу, за сада не бих одговарао!

Шта мислите о њему?
— Мислим да је Путин владар Русије од Бога, нека врста поклона нашем народу за деценијске патње. Али, не само нашем. Путин је заправо постао вођа Руског Света као глобалног пројекта. Можемо рећи да је ово трећи глобални пројекат који Русија нуди свету. Пре тога је било “Москва – Трећи Рим“ и “Трећа Интернационала“, а најинтересантније, садашњи глобални руски пројекат преузео је можда најважније и ванвременско из два претходна. Из пројекта “Москва – Трећи Рим“ узет је ослонац на традиционалнe, а за нас су то хришћанске вредности, а из “Треће Интернационале“ посебно значајну категорију људског постојања, а то је Правда! Данашњи пројекат Русија – Руски Свет је предлог читавом свету да живи по савести и правди, и да на основи равноправности међусобно комуницирају све земље и народи. И још једна важна порука у овом пројекту – то је право сваког народа, без обзира колико био мали, да се ослони на традиционалне вредности и буде оно што јесте. Ми нећемо никога да мењамо, и прекрајамо по нашим стандардима, из простог разлога што сваки народ има свој стандард.

Први пут говорите за неке српске новине. Радујем се што је то баш ИСКРА. И очекивано је да Вас питам, има ли некаквог српског доприноса у вашим победама?
— Наравно, Срби су нам помагали и помажу у борби. Од почетка рата стигло нам је много добровољаца из Србије, неки од њих су стекли славу у нашем рату. Исто тако, многи руски добровољци прошли су искуство рата у Србији, кад се она борила за слободу и независност. Нажалост, у Србији смо видели много смрти!

Шта је то што сад видим у вашим очима, председниче? За вас говоре да сте херој?!
— Оставите то, Срби као нико други у Европи схватају шта ми осећамо док гледамо како уништавају наш народ, његову имовину и покушавају да га истисну са родне земље. Потпуно је јасно да Кијеву Донбас треба без нас. Разлог зашто нас Запад мрзи исти је и као према Србима. Запад мрзи наше одбијање да му се потчинимо, и нашу тежњу да сачувамо светиње, свој национални понос, начин живота, слободни поглед на свет.

Како Ви лично подносите војне тешкоће? Шта радите кад нисте врховни командант?
— Чистим оружје!

Шалите сe?
— Не шалим, ја се заиста док чистим оружје смирујем, и тада анализирам, без емоција, оно што ме окружује. Осим тога, покушавам да читам, колико је то могуће.

Белетристику?
— Не, највише волим књиге о историји, и настављам да учим. Нашој Републици неопходна је безбедност у области исхране, и зато активно проучавам литературу о пољопривреди и сточарству. То је, изгледа, све за шта успевам да нађем времена. Нажалост!

Успевате ли понекад да побегнете телохранитељима?
— Заиста, понекад пожелим да прођем градом без чувара, да одем у кафе или пивницу, да попричам са људима о свему и свачему. И њима и мени тада буде лакше. Замислите, то ми понекад и успе, али врло ретко!

Стигла је зима, овде је сад дебео минус. Надате ли се божићњем чуду?
— Сад већина људи чека на мој одговор, а ја чекам мир. Ипак, одговорићу другачије. Чекам победу, а онда мир. Ми не желимо мир по сваку цену. Уз то, победа није само чудо, то је наш тешки ратни труд. И од много чега другог састоји се Победа! Нарочито од стрпљења нашег народа и његове спремности да се жртвује, првенствено због деце и унука и рада наших уметника, и свих културних делатника, као и од подршке коју нам пружају људи добре воље широм света.

Украјина је на ивици економског колапса. Како гледате на тамошњу ситуацију?
— Украјина је пропала држава коју су окупирали неонацисти. Они настављају да уништавају оно што се зове Украјина. Нажалост, украјински народ не чека ништа добро. То ме не радује, зато што је то наш народ – руски, једна од његових грана.

Има ли излаза?
— Излаз је само један – украјински народ мора с врата смаћи Бандерину омчу! Требамо се ујединити и избацити цео тај неонацистички шљам из земље. Осудити их јавно, то треба учинити! Онда ће, заједно са народом Русије, и са нама, украјински народ имати шансу да се врати себи, да се врати у историју.

Шта поручујете људима у Србији, онима који вас подржавају?
— Пренесите им моју захвалност. Ценимо напоре и удео свих који су дошли да нам помогну у борби за слободу и независност, и свих који нас подржавају издалека, који нам шаљу помоћ и моле се за нас. Донбас им то неће заборавити!

Емиру Кустурици је забрањен улазак у Украјину. После овог разговора са Вама и мене, вероватно, чека иста судбина. Средином пролећа, Прилепин је најавио Кустуричино гостовање у Доњецку. Радујете ли се томе?
— Емир Кустурица је велики редитељ, признат у целом свету. Биће ми част да га сретнем у Доњецку. Обећавам да ћемо Емира дочекати као брата, и да ћемо му направити братски пријем!
Извор Ин4с/Искра, 18. децембар 2016.

Advertisements

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s