ВЕСТИ

На данашњи дан 1912. године


 

 Трећа српска армија под командом ђенерала Божидара Јанковића са батаљоном пуковника Милосављевића потукла је у Првом балканском рату турске снаге и ослободила Приштину. 

Један учесник балканских ратова забележио је: „9. октобра (по старом календару, 22. октобра по новом) тукли смо се пред Приштином. Кад је било после подне, Турци су почели одступати. Наша застава је већ била побијена на њиховом положају. Одмах смо кренули напред и стигнемо више Приштине на једно поље. У путу смо пролазили поред кола која су била пуна пртљага и осталих кућевних ствари које су Турци оставили. Ту смо ноћили. Војска је била сва весела„. (Лука Стевић, Ратни дневник 1912-1918, приредио Петар Опачић, „Годишњак међуопштинског историјског архива Шабац“, бр. 18, Шабац 1985, 12).

После ослобођења Приштине, српска Трећа армија требало је у духу директиве Врховне команде да одмах продужи покрет ка Куманову и Скопљу, јер је већ каснила два дана.

То се међутим није десило, јер су јединице биле исцрпљене дугим маршевима и борбама, па је командант армије, генерал Божидар Јанковић одлучио да се 23. октобра људство задржи у рејону Приштине ради одмора и попуне. Јединице су се одмарале размештене у бивацима, осигуравајући се предстражама према фронту и боковима. На Газиместану се одмарала Дринска дивизија другог позива, сећајући се јунаштва славних косовских јунака.

По наређењу команданта армије, на месту погибије кнеза Лазара, код Муратовог турбета, одржан је помен свим Србима изгинулим у Косовском боју 1389. године. Затим је командант Треће армије генерал Божидар Јанковић уз свечану параду јединица ушао у Приштину. Сотир Аранђеловић, резервни поручник и ордонанс у штабу Моравске дивизије другог позива, у својим „Успоменама“, пише:

„… Приштина неће видети свечанији дан од овога дана. На челу штаба јаше на коњу седи ђенерал, у чијој су пратњи команданти Шумадијске и Моравске дивизије. На челу штаба војна музика, а за штабом ордонанси и војска. Све живо је изашло да дочека и поздрави Српску војску.“

А Јаша Томић, политичар, новинар и књижевник из Војводине, у репортажи објављеној 26. октобра 1912. године у „Новосадској илустрованој ратној хроници“, пише:

„…На улазу у Косово наилазисмо на Србе становнике, како плачу од одушевљења. Од када је Србија мобилисана, Арнаути су се бојали да их дирају. Одушевљење Српске војске не може се описати. Певају. Музика и трубе свирају. У овај мах сви смо занети највећим миљем. Српска победа на Косову јамчи потпуно наше ослобођење. Нема те силе која ће више моћи потиснути Србе са Косова“.

Данас је субота, 22. октобар. 

Advertisements

2 thoughts on “На данашњи дан 1912. године

  1. Племенита је дужност и драга обавеза подсећати се на славне дане српске прошлости, попут ослобађања Приштине у Првом балканском рату.
    „То су наше ларве и олтари“ написао је Алекса Шантић у песми о преношењу посмртних остатака Гаврила Принципа и Младобосанаца страдалих у Бечким тамницама у отаџбину.
    Милан Ракић, Јован Дучић, Владислав Петковић Дис, Станислав Винавер и 1300 каплара, Милутин Бојић, Растко Петровић, готово сви највећи српски песници оног доба и заувек, јединствено су се борили, певали и гинули заједно са српским сељацима, тим најузвишенијим синовима нашег народа, за слободу Србије.
    Сада нам је потребно такво јединство народа и интелектуалних и уметничких перјаница како бисмо се поново вратили на стазу правде, за коју се у нашој химни молимо Богу.

  2. Тај велики дан Срби не требају никада заборавити,нажалост нисмо умели да сачувамо наш Космет,југословенство и србске поделе,комунизам нам је помутио разум и дозволили смо да нам га отму. Србски народ је пре свега заборавио себе,погазио веру,пљунуо на језик и писмо,јер широм Србије ћирилице је премало,говоримо сваким даном са све више туђинских речи,о вери да и не причамо.Како смо и могли са таквом свешћу знати значај нашега Светога Космета.

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s