ВЕСТИ

Драган Симовић: Лирика што се у тренутку дешава


17

Да би Нешто Ново могло да се роди, Нешто Старо мора да умре.

Тај Закон важи за Све.

За сва бића, за свеколику творевину.

За планете, сунца и звезде, па и за саму Васељену.

Ништа се Ново није родило, све док Нешто Старо није умрло.

Све се враћа ПраПочетку, ПраИзворишту.

И овај Свет у којему тренутно обитавамо, мора да умре, да би могао Нови Свет да се роди.

Кад сам рекао да Запад мора да умре, да би могао Исток да се роди, ја сам управо то рекао са становишта овог Закона.

И, заиста, Запад мора да умре, то сви ми знамо, то зна и сам Запад, само што то огромна већина одбија да прихвати, а мањина, будних и освешћених, зна да ће то ускоро да се догоди, и припрема се за тај тренутак.

Мањина пробуђених и освешћених стрпљиво и смирено чека тај тренутак вечности.

Јер, зна, свесна је тога, да Нешто Старо мора да умре, да би Нешто Ново могло да се роди.

Свако Ново боље је од Старог.

Нама се, можда, у неким тренуцима чини, да је Нешто Старо боље од Нечег Новог, али, није тако.

Није тако, из простог разлога, што је Свако Ново на вишем ступњу Стварања и Присуства.

Свако Ново води ка вишем ступњу Савршенства Стварања.

Цео Запад са свеколиком својом творевином, како у духовном тако и материјалном, припада Старом Свету, и тај Стари Свет мора да умре, да би могао Нови Свет да се роди.

Нови Свет биће Свет Нове Свести.

Свет Нове Духовности.

Али, не земаљске, већ звездане Духовности, звездане Свести.

Стваралачки дух западног човека је посве истрошен у материјалној сфери Космоса – јер је све време и бивао усмерен искључиво ка материјалној сфери Земље и Космоса – тако да истрошени и превазиђени западни човек нема више никаквих стваралачких енергија, никаквих стваралачких могућности, за наступајуће доба Нове Стваралачке Свесности и Свести која се шири васколиком Васељеном, запљускујући сва звездана јата, сва сазвежђа, све планете.

Свако онај ко се данас залаже и бори за било какве, стварне или умишљене, вредности западне цивилизације, гле, јесте или свесни или несвесни противник рођења Новог Света, Новог Космоса!

Жалити за Западом, овде и сада, то је као жалити за мрцем који је само патњу и боли наносио својим ближњима, а свима другима зло, грозоте и ужас.

Или, још једно сликовитије поређење: као када би једна породица, у своме дому, више пажње и љубави поклањала мртвацу на одру, него ли тек рођеном детешцу у колевци!

Што се Белих Срба тиче, бар они немају ни један једини разлог да тугују и жале за Западом, јер им, кроз многа минула столећа, само мржња и зло, грозота и ужас, стижаху од западне стране.

IMG_20160816_105243

Advertisements

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s