ВЕСТИ

Екатарина Пољгујева: „У свету нема никаквих граница, са тачке гледишта бомби и птица“


БОМБАРДОВАЊЕ

11 Votes

Наталија Пичурина:

Драги читаоци ФБ Репортера,

Пре него што прочитате чланак дивног руског новинара, моје пријатељице са којом делим ставове, заменика уредника листа „Совјетска Русија“, Екатарине Пољгујеве, размислите о мојим тужним речима… Белгија је прогласила тродневну националну жалост. Министар унутрашњих послова Јан Јамбон категоризује експлозије на аеродрому и на станици метроа „Маелбек“ као терористички чин. Жртвама искрено жаљење… Али овде је питање – зашто истих таквих мартовских дана 1999. године нико од белгијских политичара није плакао и није протестовао што је њихова земља била међу онима који су бомбардовали Југославију пројектилима са осиромашеним уранијумом? И све то нису називали „терористичким актом“ …

***

У свету нема никаквих граница, са тачке гледишта бомби и птица

12421404_1005891039501862_1992555025_n

Екатерина Пољгуева

Почетком 2000-е постојала је дивна песма „Београд“, који је изводио Никола Сахаров, на стихове Владислава Горохова, са којим сам се познавала преко „Народног радија“. Песма је била о натовском бомбардовању Југославије. Негде је имам на касети, скинуту са радија. А на интернету је нема, или ја не могу да је нађем.

Њених стихова се данас све време присећам, док припремам материјал за новине за 24. март, 17-годишњицу од почетка истих оних Натовских бомбардовања (седиште НАТО-а је Брисел, ако је неко заборавио), а паралелно прикупљам информације о крвавим терористичким нападима у Бриселу.

Брюссель, март 2016

Брисел, март 2016

Неким чудом сам пронашла касету, чудо да ради и касетофон. Ево овако иде песма:
Audio Player

А када кажу „Београд“,
Одазива се ехом: „Ад“.
Изненада ће ми у глави синути
– Могуће је на благајни карту купити.

Рефрен:

Ниједан рат
Није тамо далеко
Бомба-луда лети ка мени
– Убија.

И нараста сенка
На зиду преуском
Ниједан рат
Није тамо далеко
Неком Русу.

Не да је туђин лош,није,
Бог, који каже „Убиј“ –Бог није!
Мени је рођени у овом свету онај,
Кога туку, а туђин, онај који бије.

Рефрен:

Ах, Америко – дивни крају!
Одазива се ехом: „Рају!“.
Над туђима вршиш пљачку,
а над собом ћеш плачку!

Рефрен:

У свету нема граница
Са тачке гледишта бомби и птица.
Птица ће поново у пролеће доћи,
Бомба ће кући својој опет поћи.

 

В этом нет никакого злорадства. В этом – страшная закономерность бумеранга. Особенно если вспомнить, что пехотой НАТО в том же Косове, а до этого в Боснии, были те самые „исламские радикалы“…

Гледајући страшне фотографије из Брисела, нехотице се подсетих поодавног чланка Слободана Антонића „Шест малих разлога да се не уђе у НАТО“:

„Упркос томе, Србија мора јасно да запамти шест „малих“ злочина НАТО-а и да захтева према датим чињеницама објашњења од руководства алијансе. И тек након добијања погодног образложења могућ је даљи дијалог Србија-НАТО. Ових шест „малих“ кривичних дела је препрека, која, у постојећим околностима, не допушта Србији да ступи у НАТО.

Први такав „мали“ разлог је двогодишњи Марко Симић. У подне 31. маја 1999. године отишао у шетњу по родном граду Новом Пазару са својим оцем Владаном. Када су стигли до стамбене зграде бр. 74 у улици Стефана Немање, зачула се снажна експлозија. Зграду је погодила ракета, по свему судећи, намењена оближњој аутобуској станици. (Зашто је цивилна аутобуска станица постала мета бомбардовања, још увек остаје мистерија). У експлозији је погинуло 11 особа, укључујући Марка и Владана. Убрзо након ове страшне трагедије мајка убијеног Марка је родила девојчицу. Могуће је да, када она буде порасла, прочита књигу о НАТО-злочинима у Југославији и нађе у фото-албуму фотографију свог убијеног брата на белом болничком чаршаву окрвављеног лица.

Марија, мајка једанаестомесечне Бојане Тошовић, други сведок неокајаних злочина НАТО алијансе, била је у шестом месецу трудноће. Бомба је пала на њихову кућу у селу Мердаре (у близини града Куршумлије) 10. априла 1999. године. Њен муж, Божин, држао је своју ћерку у рукама у том тренутку, када се на њега срушио кров. Марији ништа друго није преостало осим да са ужасом посматра како њен муж са дететом на рукама лагано губи крв и копни након разорног удара бетонске греде.

Трогодишња Милица Ракић из Батајнице је наш (и пред лицем Господа) трећи сведок злочина НАТО-а. 17. априла 1999. године у 9:30 увече она је рекла мајци да жели у тоалет. Њена мама Душица ју је одвела у тоалет и отишла да кћерци намести постељу. Осећала се сигурно, јер се војни аеродром (потенцијална мета натовских бомбардовања) налазио на удаљености 4 километра од њихове куће. Изненада, у близини њихове куће је експлодирала бомба избачена из авиона. Отац Милице Ракић је улетео у купатило одмах након експлозије. Милица је лежала на поду у локви крви, рањена крхотинама гелера од експлодиране бомбе. Девојјчицу су хитно одвели у оближњу болницу, али спаса јој није било. Она је (као и Марко Симић) фотографисана на болничком кревету. На фотографији се јасно види лева нога у завојима и смртно бледо, али ипак нежно и анђеоски лепо детиње лице. Лице убијеног детенцета.

Фото 11-месечна Бојана Тошовић, 11. априла 1999. године, Подујево, Косово; Споменик Милици Ракић

А постхумне фотографије шестогодишњег Бранимира Стојановића из града Алексинца, нажалост, нема. 12. априла 1999. године у 12:12 око поднева, он је са својим оцем Видосавом и мајком Дивном, заједно са другим путницима у возу прелазио преко моста на Јужној Морави у граду Грделица. Пилот натовског бомбардера, како је саопштено касније, добио је наређење да уништи мост, и приметио је путнички воз сувише касно. Очигледно се зато, према сведочењу очевидаца, вратио после неколико минута и поново погодио циљ. Воз, а не мост. Пројектил је био усмерен на исто место, у вагоне број 2 и број 3. Погинула је цела породица Стояновића и још 15 путника. Угљенисана тела путника воза падала су право у Јужну Мораву, па стога се нису могла идентификовати. Један од оних које нису успели да распознају, био је и мали Бранимир. Ако натовский пилот и портпарол НАТО-а Џејми Шеј – негирају било какву кривицу у том злочину – ако пожеле да виде кога су убили, ми им можемо показати фотографију Бранимира из школе. На њој је приказан озбиљан, лепо обучен дечак са везаном краватом. Ко зна, можда он управо тако сада изгледа у рајској башти Господа?

Осмогодишњи Стефан Павловић са својом сестром Дејаном, вероватно је такође у рајској башти. Они су мирно спавали у својој кући у граду Раља код Београда, кад је на њихову кућу пала бомба. Још увек је нејасно, какав је то циљ „војне намене“ натовски пилот пронашао у близини. Заједно са децом погинуо је и њихов отац Владимир. Последице тог бомбардовања је преживела само мајка Бранислава. Све што јој је остало од породице – то је фотографија: на њој су приказана деца у шареним пижамама како леже на плавој простељини. Лице Дејане је благо окрвављено, Стефан изгледа потпуно неповређено.

1175156_569535656554031_5401599441277837096_n

фото Деяны (4 года) и Стефана (7 лет) Павловичей, 27 мая 1999 года, Раля, под Белградом

Ето то је тих шест „малих“ злочина натовских касапа, шест „малих“ разлога за које Србија треба да тражи образложења руководства Нато алијансе. Нама Србима нису потребние сложене церемоније ради овога „.

Неподношљиво је да о тим „малим“ разлозима не желе да размишљају садашњи лидери Србије и Црне Горе. Трагично да за њих никада нису сазнали (и, највероватније, неће сазнати) примерни грађани Запада, чији порези су ишли на бомбе које су падале на Београд, Нови Сад, Ниш, Призрен, Косовску Митровицу, Подгорицу…

Али, ниједан рат није тамо далеко!

____________
Превод: Лола Аџић

Advertisements

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s