ВЕСТИ

ВАРВАРСКА АГРЕСИЈА И ЗЛОЧИН ПРОТИВ НАРОДА


ВАРВАРСКА АГРЕСИЈА И ЗЛОЧИН ПРОТИВ НАРОДА: Седамнаест година од НАТО напада на СРЈ

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Танјуг

Фото: Танјуг

Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан пре 17 година. За 78 дана убијено је најмање 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.

Погинуо је 1.031 припадник Војске и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестале. Укупна материјална штета процењена је на више десетина милијарди долара. Ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обелодањени.

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

Кларк је доцније у књизи „Модерно ратовање“ написао не само да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ интензивирано средином јуна 1998. већ и да је завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“ од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије – у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили су пали на подручје села Коколеч у 13.30.

Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.

РТС
Advertisements

One thought on “ВАРВАРСКА АГРЕСИЈА И ЗЛОЧИН ПРОТИВ НАРОДА

  1. У мају, када још ништа није наговештавало крај бомбардовања, Ању је уписао у први разред. Купио јој је уџбенике и свеске за школу. Напор да се покрене и посети њену будућу основну школу, у чијем дворишту су се играли и брали дудиње с грана повијених до земље, извлачио га је из летаргије завијања сирена које су упозоравале на почетак и престанак ваздушне опасности и потмулог брујања авиона који су високо изнад зграда, невидљиви попут убица из заседе, носили бомбе којима су разарали ткиво српског народа. Јутро је почињало извештајима о уништеним постројењима, о погинулима, о невинима убијеним поред својих капија, у двориштима, испод срушених зидова кућа и шупа, на услицама детињства и младости…
    А онда је срушена и зграда телевизије да би се злочини вршили у потпуном муку, да се народу ускрати и право да зна шта му се дешава, да би лажне вести злочинаца из ваздуха једине путовале кроз етар до српских домова и светских информативних агенција и да би се зауставила сведочанства о злочинима чије је слике српска телевизија слала у занемели свет. Тај свет није био равнодушан, како се чинило, него уплашен. Државе су се плашиле да се замере насилнику, из страха да их не задеси исто што и српски народ, на кога се срамна безбожна сила обрушила бомбама под именом „милосрдни анђео“. Овај бестидан назив за свакодневно сејање смрти показивао је изопаченост непријатеља, поремећај морала до кога није доспео чак ни Гебелс који концентрационе логоре није назвао „Рај на земљи“. (Одломак из романа „Унутрашњи видици“)

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s