ВЕСТИ

Љубиша Марковић: ВЕКОВИ И ХИЉАДЕ КИЛОМЕТАРА АНТИ-СРБСКЕ ПОЛИТИКЕ БРИТАНАЦА


 

23 Votes

KARADJORDJEVIC I CARLS

У светлу најављене посете британског престолонаследника Србији и “пеглања“ јавног мнења Србије, ваља нам казати и коју реч критике по ром питању. Критички осврт историје односа Британаца и Срба, као и улога Карађорђевића у тим односима, је чини се од не малог значаја за наш народ. Посебно имајући у виду инсталацију бившег капетана британске војске, Александра Другог Крађорђевића као претендента на србски престо. Заједно са њим у Србији је оформљен Крунски савет и многе друге организације које су под контролом британских обавештајних служби.

‹‹Ко контролише Источну Европу, доминира над Хартлендом (Русијом), онај ко доминира над Хартлендом, доминира над Светским острвом (Евро-Aзијом), онај ко доминира над Светским острвом, доминира над светом».

Овде је тежња ка доминацији над Русијом очигледна.

Однос Британаца према Србима је увелико детерминисан њиховим односом према Словенима генерално, а онда према Србима као историјским пријатељима Руса. Рађање и увођење анимозитета према Србима у генетику, посебно долази до изражаја у време српског ропства под Турцима, где Турци њима постају историјски савезници у региону и шире, самим тим Срби прелазе на другу страну. То је посебно дошло до изражаја у ,,Великој источној кризи”, затим кроз балканске ратове, Великог рата, разних мировних конференција па све до 27. марта 1941, када су нас њихови шпијуни подигли голоруке и напуштене против Немаца.
Током Другог светског рата добијамо селективно разарање инфраструктуре, посебно градова – где су Хрвати и Словенци били поштеђени, па кроз Черчилову отворену подршку комунистима. Деведесетих су постали отворени заговорници разарања и малтене биолошког уништења Срба, са реториком патолошке мржње и коначно умешаношћу (да не кажемо организацијом ) убиства српског премијера Ђинђића.

Њихов анимозитет се и даље наставља, где се огледа у отвореној и непријатељској реторици према Србији, њеном перманентном понижавању, уцењивању и подршку свих непријатељских струја у нама и око нас. То је пресек њиховог односа према нама.

Шта је са нама? Какав је наш однос према свему томе, према њиховом пословичном цинизму, отвореној, сада већ може се рећи генетској мржњи према Србима? Да ли уопште имамо некакав став према њиховој политици према нама? Било би занимљиво чути или прочитати неки текст стручњака на ову тему, ако уопште постоји? Или смо ми толико фасцинирани њима, да се паралишемо (,,као жаба пред змијом”) на саму помисао, да критички сагледамо наше односе? И да се сходно историјату, континуитету и постојаности, такве њихове политике, поставимо. Не емотивно и са мржњом, која би нас на други начин паралисала, него критички, опрезно, увек са резервом и у складу са нашим стратешким интересима.

НА ПУТУ ЗА ХАРТЛЕНД

“Традиције и животни интереси Енглеске захтевају рушење Руске империје, како би се осигурала енглеска доминација у Индији и реализовали енглески интереси у Закавказју и Предњој Азији“.
Д. Лојд Џорџ, почетак XX века.

Наведени цитат нисам случајно одабрао. На путу те доминације ми смо у историји а и сада незаобилазни камен. Толико је актуелна и постојана англо-саксонска политика да се протеже кроз векове. Вештину продаје политике остатку света, су усавршили до нивоа научне дисциплине, и у томе се код њих може ићи на пост-докторске студије. Наравно, ми смо далеко од тих студија, не савладавамо чак ни почетничке кораке, а од Немањића слабо учимо.

Значи I и II србски Устанак, „велика источна криза“ у 19. веку, рат на далеком истоку 1904, балкански, I, II светски рат, распад СССР-а и Југославије, најновија дешавања и тумбања на светској политичкој позорници би морали бити више него довољни „знакови поред пута“, које морамо коначно научити да читамо. Јер ако не будемо научили те лекције, прети нам нестанак са те сцене.

Имамо више него довољну историју из које можемо црпети сазнања и мотив, да будемо више него бољи но што смо сада. Наш однос и поставка према томе је од не малог значаја и скоро увек се своди на наш биолошко-егзистенцијални опстанак. Вештина кретања у оквиру задатих нам ограничења и сопствених могућности, постаје императив за живот. Српски народ мора много да води рачуна о томе, ко га води и какву власт има, довољна је једна рђава гарнитура у пуном мандату да нас поведе у нестанак.

КАРАЂОРЂЕВИЋИ И УСТАШКО-КОМУНИСТИЧКИ КОЛАБОРАЦИОНИЗАМ (УКК)

Узмимо за пример Карађорђевиће, којима је била мала Србија и без проблема су је жртвовали ради Југославије, уније балканских земаља, питај Бога чега! Још од времена када је Регент А. Карађорђевић захтевао од великих сила, да се Хрватима и Словенцима опрости „ратно дуговање“ („савезници“ су наравно прихватили ту будалаштину нашег нам врлог и потоњег краља), а тиме се и Србија одрекла потраживања ратне штете од Аустроугарске (Аустрије, Чешке, Словачке, Мађарске, Словеније, Хрватске, БиХ, (Војводине)), наш компас није усклађен са половима.

„Наши савезници“ из тог времена се наравно нису одрекли захтева за „ратну одштету“, па су исту наплатили од Србије, тако да је Србија платила и државне зајмове Аустроугарске за набавку оружја и муниције за рат са Србијом, између осталог! Наравно Словенци и Хрвати, за разлику од Срба, нису имали таквих обзира према финансијским обавезама Србије (ратни зајмови) из тог доба.

За време Другог светског рата од усташа је страдало преко 700.000 Срба, од комуниста од 1944.-е па до отприлике 1955.-е око 700.000 Срба (Иља Еренбург је крајем 1945.-е објавила у првом броју „Совјет Виклија“ како је „народна власт“ у Југославији ликвидирала око 575.000 домаћих издајника и фашиста – 95% српске националности), све то наравно уз сагласност, знање и подршку тзв. „Савезника“, посебно лицемерног Уједињеног краљевства (УК) и комунистичког СССР-а.

О сарадњи усташа и партизана, као и њиховој колаборацији са фашистима током целог Другог светског рата се већ све зна (отворени архиви), тако да оправдавају наслов. Да би иронија Другог светског рата у бившој Југославији била већа, савезници (Енглеска, СССР, САД,…) су дали подршку Титовим партизанима, који су опет преко сарадње и узајамне заштите са усташама у НДХ отворено колаборирали и сарађивали са окупаторима и на тај начин су „савезници“ заправо сарађивали са фашистичким окупаторима на штету српских интереса. Отворени проглас и позив Краља Петра Другог Карађорђевића при крају Другог светског рата (тада је већ био пунолетан и елитно школован да би или не би имао патриотски осећај за свој народ) да се припадници ДМ покрета ставе под команду Титових партизана, употпуњује српску голготу.

Исто тако се тадашњи двор одрекао круне и Срба и предао их Титовим комунистима. Касније је Тито са колаборационистима из србских редова само довршио процес расрбљавања и убијања србског народа, наравно све уз свесрдну англо-саксонску подршку.

ТАКО ТО ИЗГЛЕДА КАДА ДРЖАВА БИРА ПАТРИЈАРХА

Нил Фергусон и Педи Ешдаун су били повереници, један у Индији, други у БиХ. Обојица тврде, да не би могли да реализују политику својих империја, да није било колаборационистичке сарадње на терену. Па тако се каже за наше (Србија) властодршце, да: “они својој јавности представљају сваку вољу са Запада као свршен чин. Неки су толико добро себе извештили да више не чекају наредбе из Брисела и Вашингтона, него сами процењују какве су њихове жеље, а онда журе да им све заврше што пре.“

Деведесетих година прошлог века, англо-саксонци су били највећи заговорници и иницијатори, дивљачког бомбардовања србског народа у РС и Србији од стране НАТО-а. Фокус је био на уништењу инфраструктуре као и трајно загађење природне околине са дугорочним импликацијама по здравље народа.

Англо-саксонске обавештајне агенције су координисале и организовале тренинге по Мађарској и другим земљама 1999. године, снага за промену режима у Србији, уз активно учешће бившег капетана британске војске Александра Другог Карађорђевића. Политичари, студенти, уметници, режисери, новинари и други су се током те године интензивно обучавали да руше, пале и пљачкају сопствену државу.

Слику употпуњују, теорије о убиству премијера Ђинђића. Многе од њих су изашле из кухиње владајуће клике у Србији, јер што више теорија и нагађања, даље од истине. Одавно већ постоје информације и озбиљна размишљања о мотивима Ђинђићевог убиства, која се своде на то, да су наручиоци убиства заправо англо-саксонци, а да су као и увек овде нашли и добили логистику и извршиоце. Јер, крајње је прозаично објашњење да је ,,земунски клан“ имао мотив, логистику и снагу да удари на институцију премијера. Није тајна да Ђинђић, својом политичком оријентацијом није ишао на руку англо-саксонцима, чак шта више! Његова про-европска политика је њима највише и сметала-била на путу. Из овог закључка није тешко извући мотив а са мотивом и наручиоце. Из оваквог размишљања, произилази да су, Американци и Енглези наручиоци. Наравно то се све није могло реализовати без логистичке подршке МУП-а Србије и тајних служби.

Уједињено краљевство већ стотинама година живи од продаје политике остатку света. Ми им овде служимо као заморчићи. Све је то јасно и већ виђено, брине велики недостатак савести и осећаја за сопствени народ, код српских властодржаца, који није забележен, чини ми се у историји развоја човечанства. Жалосно је што су све владајуће гарнитуре још од пре Првог светског рата па на овамо, манипулисале црквом, и стављале је у свој интересни погон, тако пре – тако и сада. Тако да сада СПЦ нема ту снагу и ауторитет, да буде стожер окупљања и профилисања духовног и родољубивог бића у нашем народу, да буде језгро србства.

Карађорђевићи као изразити експоненти англо-саксонске шпијунско-мешетарске политике у Србији су се у тој мери дискредитовали, дискредитовали круну и појам монархије, наслеђе наше, да су постали ругло и срамота Србије. Постали су само оруђе у англо-саксонским рукама а на уштрб србским националним интересима.

Ми морамо да подстичемо оно најбоље у нама, да вратимо сјај институцијама које би морале бити луча народу, да вратимо Породици значај, као стожеру сваког друштва, где се у малом држава колектује и кује. Призма кроз коју се даје и прима, чисти и прочишћава.

А Карађорђевићима препоручујем, да седну у авион Уједињеног краљевства и заједно се са принцом Чарлсом врате у своју домовину(Британију).

 

Љубиша Марковић

Љубиша Марковић

Љубиша Марковић, СНП Корак Србије

Извор: СРБски ФБРепортер

Advertisements

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s