ВЕСТИ

Татјана Ивковић: ДАН ПОСЛЕ СУТРА (АНАЛИЗА ПОГЛАВЉА 35)


Татјана Ивковић, СНП
Татјана Ивковић, СНП
Татјана Ивковић, СНП
  1. децембра 2015, на Другој међувладиној конференцији у Бриселу, Србија је отворила прва поглавља у преговорима са Европском унијом – Поглавље 32 које се тиче финансијске контроле и Поглавље 35 које се односи на нормализацију односа Београда и Приштине.

Док председник Србије, Томислав Николић, истиче да је “Поглавље 35 измишљено зато што је већи број чланица ЕУ признао независност Косова и Метохије и зато што желе да тај проблем коначно скину са дневног реда”, позивајући Владу Србије да “све информације о поглављу 35 треба да буду доступне јавности која треба да зна шта се ми договарамо у вези КиМ и које тачке тих договора имплицирају атрибуте независне државе”, директор Канцеларије за КиМ, Марко Ђурић је мишљења и процене да је реч о “ублаженом документу” у односу на онај о коме је штампа у Србији извештавала као о неприхватљивом.
Да ће преговори Србије са ЕУ отпочети отварањем Поглавља 35, знало се након “историјског дана”-21.јануара 2014. – најважнијег дана за Србију након завршетка Другог светског рата, како је тад говорио Дачић.
Тада су српски медији извештавали да у Нацрту преговарачке платформе за поглавље 35 између осталог стоји да “ако дође до значајног застоја у процесу нормализације односа са Косовом – посебно када је реч о имплементацији већ постигнутих споразума између Србије и Косова, Европска комисија ће на сопствену иницијативу или на захтев трећине земаља чланица ускратити препоруку за отварање или затварање других преговарачких поглавља све док проблем застоја не отклони.”

У Нацрту је писало и да Србија мора да охрабри општине на северу да се интегришу у систем Косова, укључујући употребу печата и осталих обележја у складу са косовским законима.

Пише и да Србија треба да обезбеди транспарентност финансирања Заједнице српских општина, полиције и правосуђа, те да квартално о исплати пензија и других бенефиција информише косовска министарства, с обзиром да су све те српске институције део косовског правног система.

Такође, Србија треба да престане да финансира и пружа подршку још увек постојећим паралелним општинским структурама, али и да омогући ефективну партиципацију Косова у преосталим регионалним организацијама, као и учешће представника Косова у њиховим управним и административним телима.

Електромрежа Србије и косовска агенција требало би да потпишу споразум о интерконекцији, а Србија би требала да оснује и посебну фирму за снабдевање струјом на Косову- Електросевер , која би радила по законима Косова, као и да се реши питање управе у Хидроелектрани “Газиводе”, док би “Телеком Србије” требао да оснује ћерка фирму на Косову, која би, такође, радила по законима тзв.државе Косово.

Србија треба и да омогући позивни број за Косово.

Све су ово биле ставке Нацрта преговарачке платформе са којима је била упозната српска јавност, као што ни правно обавезујући споразум са Косовом не представља неку нарочиту новост.

Пред Прву међувладину конференцију, европски комесар Штефан Филе, је управо и изјавио да је правно обавезујући споразум завршна тачка процеса придруживања ЕУ.

На заседању шефова дипломатија, пред историјски 21.јануар 2014. је такође речено да ће нормализација односа Београда и Приштине бити обухваћено поглављем 35, те да ће Београд и Приштина морати склопити “правно обавезујући споразум о целовитој нормализацији односа пре него што Србија постане чланица ЕУ.” Том приликом је наведено и да ће “сређивање односа са Приштином моћи да буде укључено у друга поглавља “у ваљано оправданим случајевима””. Речено је и да “Србија мора обезбедити да њен став према статусу Косова не ствара препреке нити да утиче на примену правне тековине ЕУ, као и да, у склопу напора Србије да се усагласи са правним тековинама, законима и прописима уније, Србија треба да обезбеди да усвојени закони, укључујући њене географске размере неће деловати против нормализације односа са Косовом.”.

Важно је истаћи да се Шпанија противила делу текста где се помиње “правно обавезујући документ”, те да је нађена нека врста компромиса у формулацији “правно обавезујући споразум о пуној нормализацији односа”.

Недавно је и немачки амбасадор Дитман истакао да у заједничком преговарачком оквиру стоји “да на крају целог процеса буде усвојен правно обавезујући споразум између Србије и Косова о пуној нормализацији односа”.

Посебну пажњу, мени лично, је привукла формулација да “СРБИЈА У ТОКУ ПРИЛАГОЂАВАЊА СВОГ ЗАКОНОДАВСТВА ЕУ, НЕ ДОНОСИ ПРОПИСЕ КОЈИ СУ СУПРОТНИ СВЕОБУХВАТНОЈ НОРМАЛИЗАЦИЈИ ОДНОСА СА КОСОВОМ”. Постаје јасно да ће и Поглавља 23 и 24 бити поприлично везана за нормализацију односа са Косовом. С тим у вези, најављивана промена Устава Републике Србије, биће стављена на дневни ред не због смањења броја посланика у Скупштини Србије, или из разлога што Устав наводно допушта утицај политике у сферу избора тужилаца и судија, него због:

  1. избацивања из Устава АП КиМ у делу о територијалном уређењу Србије,

2.брисање реченице да ће се суштинска аутономија КиМ уредити посебним законом,

3.да ће међународно право и уговори имати примат над домаћим актима (садшњим Уставом је предвиђено обратно).

Не треба имати ни најмању заблуду око тога како ће онда и изгледати “правно обавезујући споразум Београда и Приштине о пуној нормализација односа”.

Недавно је председник парламентарне Српске народне партије, Проф.др Ненад Поповић у отвореном писму јавности упитао немачког амбасадора Дитмана ко и у чије је име је обећао потписивање правно обавезујућег споразума са Косовом, наводећи да Србија никада на то није пристала, те да је Немачка обманута, као и Вашингтон и Москва.

Али обманути су и сви грађани Србије.

Било би од огромне важности за транспарентно вођење преговора да Влада Републике Србије саопшти да ли је пристала да:

-Србија обустави подршку и финансирање српских структура на КиМ, док ће општинска администрација морати у потпуности да се усагласи са косовским законима

-да ће Србија морати да осигура пуну примену косовског правног система на север

-да ће ЗСО и Статут о ЗСО бити у складу са косовским законима

– да ће се обавити интеграција судија и тужилаца у косовско правосуђе, као и усвајање прописа о седишту судова и тужилаштава и територијалној јурисдикцији

-да се оснује Електросевер у складу са законима косова

-да Телеком отвори компанију на Косову у складу са косовским прописима

-да Косово добије позивни број итд.

Напред наведено представља директно кршење постојећег Устава, деинституциоанлизацију земље, поништавање и дерогирање система, поготову правног, као и de facto и de iure признање независног Косова. Док на самом крају стоји правно обавезујући споразум, а онда и референдум где ће се грађани изјаснити о томе да ли желе да Србија приступи ЕУ.

Процена водеће америчке бонитетне агенције Стандард енд Пурз јесте да европске интеграције застају и крећу у “рикверц”.

Ројтерс је пренео да би ЕУ могла ускоро остати без свог садашњег АА плус рејтинга, те да расте ризик од разједињења ЕУ. Једва избегнути излазак Грчке из монетарне уније, мигрантска криза, напрегнути односи Немачке и Француске, очекивани референдум у Великој Британији, као и “ерозија” Шенгена  су само неки од показатеља слабљења и кризе која дубоко потреса ЕУ.

Питање је времена када ћемо се освестити и схватити да смо на путу за нигде, те да ни за шта дајемо 15% своје територије.

Ауторка је функционер СНП

Advertisements

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s