ВЕСТИ

Остоја Симетић: Пајтић и Вучић, две стране зле паре


pajtic-vucic

Држим да политичари треба увек јасно и гласно да износе све своје ставове, настојећи да њима придобију подршку гласача, а не да калкулишу, прећуткују, искривљују и сл. То је нечасно.

Зато бих волео, на овом месту, да разјасним сопствени, али и став Демократске странке Србије, о „љутим ривалима“ Пајтићевој ДС и Вучићевој СНС, нарочито у смислу избора за Скупштину Аутономне покрајине Војводине.

Демократска странка је без прекида на власти у покрајини шеснаест година. Не само што је Војводина, крај све њене и бриге за Војвођане њених коалиционих партнера, осиромашила, опустела и запарложена, већ су приметне сепаратистичке тенденције, подгреване од саме војвођанске владе, оврхуњене у противуставном предлогу Статута АПВ, чије је најкритичније делове поништио Уставни суд Србије, баш на иницијативу ДСС-а. То је био magnum crimen у најави демократа. Статут је требало да буде круна дотадашњих антидржавних активности Пајтићеве партије, те одскочна даска за даље расрбљивање Војводине и дезинтеграцију државног простора Србије.

Нажалост, Демократску странку доказ о њеном очигледно противуставном деловању није зауставио, већ је само навео да покуша заобилазним путем да гради „војвођански идентитет“ науштрб српског у северној покрајини. О томе је јасно говорио Борко Илић, потпредседник Демократске странке Србије: „Именовањем директора, управног и надзорног одбора тзв. “Војвођанске академије наука, уметности и културе” одлазећи режим Бојана Пајтића наставља политику цепања политичког и културног простора Србије.

Након неуспелог финансирања пројекта “војвођанске” нације новцем из покрајинског буџета кроз постављање билборда широм Војводине на којима су грађани позивани да се на попису изјасне као “Војвођани” и одлуке Уставног суда, који је на захтев Демократске странке Србије огласио неуставном машину за прање новца звану “Војвођанска академија наука и уметности”, тренутна већина у Скупштини Војводине наставља са политичком бламажом.

Именовање бившег таста Ненада Чанка и вишедеценијског комунистичког функционера Живана Берисављевића који је – у друштву још неколико ефемерних невладиних организација и појединаца – недавно представио програм федерализације Србије без Косова и Метохије у управни одбор „ВАНУК“ потврђује праве намере и политичку путању Бојана Пајтића.“[1]

И лично сам опширно писао о покушају потирања српског идентитета Војводине, изградњом и наметањем војвођанског културног модела.[2] И даље чврсто стојим на, том приликом заузетој позицији да: „Јасан, недвосмислен српски карактер Војводине, не долази у питање до комунистичке власти и сакаћења Србије стварањем аутономних покрајина Косово и Метохија и Војводина. Настала као тежња српског народа за еманципацијом од туђинске власти и доминације, војвођанска идеја се, у СФРЈ, изметнула у антисрпски пројекат, усмерен на дезинтеграцију српске државе.

Аутономија Срба од Срба у данашњој Србији (тако и у СР Србији у време СФРЈ) потпуно губи овај смисао, јер нема опасности од асимилације од стране једног истог народа. Она је била сврсисходна само док смо се бранили од пештанског двора који је желео да нас хунгаризује. Зато је неопходно створити представу и свест о другости Срба из Војводине у односу на Србе из осталих наших крајева.“ Само ако се прекоречки Срби и Србија представе као „значајни други“ може се створити друкчији, испрва културни, а потом и национални осећај код овдашњег српског становништва.

Мишљење о самом Бојану Пајтићу изрекао сам у ауторском чланку „Бојан Пајтић, доследност једног јо-јоа“[3]. Уопште, држим да тој партији не припада реч демократија у називу, јер је свој однос према истој показала од 5. октобра до данас небројено пута, кршећи аутономију универзитета, како објашњава председник Покрајинског одбора ДСС, проф. др Бранислав Ристивојевић[4], затим отимајући мандате посланицима ДСС-а у НСРС, што је исправио Уставни суд (ето још једног конфликта ове установе с деловањем Демократске странке), гласањем Неде Арнерић из Бодрума и Боре Новаковића из Солуна, чиме су покушали да кривотворе вољу највише законодавне институције у Србији, у чему је директном лажју о рачунима за Недин такси у затвореној коверти којојм је славодобитно махао пред новинарима, лично учествовао Бојан Пајтић и на крају, својим односом према слободи научног мишљења, када су сопственог функционера, историчара, др Бојана Димитиријевића искључили[5], јер се идеолошки нису слагали с његовим виђењем дешавања око Милана Недића.

Све у свему, верујемо да је Демократска странка узрочник многих, а решење нити једног проблема који наше грађане оптерећују. Њена политика у Војводини је штеточинска, а Бојан Пајтић није никакав лидер, већ ситни интерешџија који лични комфор, претпоставља националном јединству и снази државе. Време је да ДС, са свим својим сателитима, буде одбачена од грађана и да Србија опет почне да води рачуна, првенствено о сопственим интересима. Мека за тајкуне и амбасадоре, у народу знана као жута подморница, не може више да представља никога у Србији, па тако ни у Војводини.

Међутим, не лези враже, има у нашој земљи и таквих, који управо ДСС оптужују да, ни мање ни више, шурује са Пајтићем, а све у интересу Запада, којем, је ли, смета моћни, патриотски громобран васцијелог Српства, човек кога поштују и на истоку и на западу, фекетићки Јети и обреновачки Жак Кусто, од миља прозван Алек.

Ово чине разни „маснокопитари“ од самозваних аналитичара, преко грабежљивих прелетача сабијених у нешто чему тепају „Самостални ДСС“ и псевдозилотских фанатизованих, психички упадљивих опскурних личности, до оних који су осетили мрвице власти, па сада кидишу на Господареве критичаре како би осигурали његову милост у следећем мандату, у чему се нарочито истиче група отимача дверјанских мандата „Трећа Србија“[6] која је и сопствени назив украла од Николе Варагића.[7]

Зашто напредњаци и њихови коњушари насрћу на ДСС није тешко закључити. Вучић је и лично, као конвертит, најосетљивији на критике с националног становишта и жели да те гласове утули, не схватајући да их носи „као самртну стрелу у слабинама“, што би у Енејиди рекао Вергилије Публије Марон, пишући о Дидониној љубави према Енеји коју она бегом од самог Енеје покушава да потисне и заборави, али је, хтела не хтела носи са собом. Овај демон издаје и преверавања прогони Вучића, услед чега он бесни, нарочито након неуспелог покушаја да пацификује ДСС привилегијама, па наређује општу мобилизацију Мордора на пркосну групу људи отпорну на његову „магију“. Уверен сам да, док у тами своје душе клања мамону ког је пригрлио, Вучић и даље чује, ако не звона оно бар клепетала, упорно потискивана и заборављана, али још неубијена у свести, чија мирна, стрпљива ритмика овог разјареног човека још више доводи до беса, срџбе, ватре на једну малу, обезружану, али одлучну дружину која одбија да му се покори, њему тако свемоћном и свеприсутном.

То је јасно, али зашто се користе тако тупавом реториком и оптужбама о договору са Пајтићем, када је, из наведеног у горњим редовима, белодано колико Демократска странка Србије ратује с режимом Бојана Пајтића?

Објашњење можемо пронаћи код Владимира Волкова у књизи „Дезинформација – од тројанског коња до интернета“ рецимо у одељку о Вендеји кад описује пропаганду против те области рекавши да „…је једноставна као и све добро изабране теме дезинформације, једноставна и потпуно измиче вероватноћи и логици, што је значајно јер се тема која је вероватна или логична излаже могућности оспоравања, што ваља нарочито избегавати.“[8] Санкилотски агресивно наступају и хијене Вучићевог режима, које упориште за свој лавеж не траже у логици, истини или у разуму, из објашњених разлога у горњем цитату, већ у медијској пријемћивости за своје, хиљадама пута понављане лажи коју им обезбеђује велики патрон. То нас већ доводи и до можда највећег лажљивог пропагандисте којег историја памти, о коме Волков такође пише. На месту где објашњава технике и методе Јозефа Гебелса, за којег каже да највероватније уопште није веровао ни у шта од нацистичких идеја, али је занатски радио на њиховом ширењу, што је још једна сличност с напредњачким и партнерским телалима, аутор преноси Гебелсове речи да „пропаганда нема никакве везе са истином“[9]. Гебелсов програм, према Волкову, „…састојао се у томе да распламса вулканске страсти, изазове експлозију беса, покрене широке људске масе, хладнокрвно и срачунато изазове мржњу и очајање.“[10] Надаље, без стида је тај исти нацистички каријерни лажов објашњавао како је добра она пропаганда која води успеху, а лоша она која промашује циљ ма како интелигентна била, јер смисао и задатак пропаганде није да буде интелигентна, већ да води успеху.[11] Ово с изостанком интелигенције напредњацима не пада тешко. Гебелс је тврдио и да „Нико не може рећи: „Ваша пропаганда је сувише брутална, сувише вулгарна…“ Ако неко каже: „Ваша пропаганда није морална“, бескорисно је да озбиљно расправљам с њим.“[12] Овим се, рачунам, огољава, лоше схваћена, али бездушно примењена макијавелистичка доктрина о циљу који оправдава средства. Само што овде циљ није изградња нове или учвршћивање постојеће државе[13] него беспризорна борба за што већи залогај откинут од државне лешине која трули и распада се управо због лешинарско паразитских активности Вучићевог режима и његових Урук-хаија.

Потребно је дакле лагати тако безочно, дрско и агресивно, без икаквог упоришта у логици и чињеницама, како интелигентан и честит човек, разумним доказивањем не би могао ни да покуша да оспори Нијагарин водопад подвала који се стропоштава из чељусти Вучићевих придворица сваког белог дана. Тај задатак одлично испуњавају, јер кад човека ритне коњ, овај му не може вратити истом мером.

Запањујућа је сличност метода и техника, француских револуционарних терориста, Јозефа Гебелса и Вучића, те његових мегафона. Лично, не верујем да ико од напредњака чита, па сам склон претпоставци да су природно, органски блиски Гебелсу, те да су сопственим карактером и суштином вођени, дошли на исте начине друштвеног деловања као њихов претходник.

Сам режим СНС-а је по националне интересе делима погубнији него претходни. Бриселски споразум је много делотворнији у заокруживању државности тзв. Републике Косово, него што су то били „Боркови споразуми“. Грађански законик који нам спремају је далеко погубнији и опаснији за породицу него што су то били прописи петоктобараца. Геј парада је сада редовна ствар и прелази се на борбу за усвајање деце и венчавање педера. Медији су такви да Слободан Антонић примећује како Дневник 2 РТС-а (за који Вучић тврди да је против њега) читава два дана не јави да је Скупштина ратификовала последњи споразум Вучића и Нато пакта. И сам тај споразум је далеко опаснији по Србију од оних раније потписаних,као што доказује председник Политичког савета ДСС-а, др Душан Пророковић.[14]

Вучић лаже и безочније од својих лакеја. Отвара Прокоп, који је завршен после четрдесет година, јер ни једна власт није била тако способна као он да то учини, а већ истог дана људи шаљу слике зграде заглибљене у грубим радовима иако је неколика сата раније Вучић славодобитно отворио стотињак квадрата окреченог дела. О Мркоњићевој критици да и не говорим. Затим, премијер отвара аутопут, а десетак дана касније ударне рупе личе на Везув после ерупције. Брата му прати војно обезбеђење без икаквог законског основа, а на суђењу каже како су се случајно срели на улици па пошли у истом смеру. Од његове украдене личне карте, покреће се вишемилионски бизнис активан 5,6 година. Зар је у нашој земљи могуће отворити предузеће само са личном картом? И не само то, већ и рачун у банци, АПР и остало што треба једној фирми? Зар нико не тражи Извод из МКР или доказ о држављанству и сличне папире? Можда су му и то украли или фалсификовали? Вучић даје субвенције у износу годишње или чак двогодишње плате по раднику страним „инвеститорима“, док политичка чаршија ромори како ти иноземни магови бизниса заузврат запошљавају напредњаке нижег хијерархијског нивоа за бедне, али ипак некакве плате. Да се у СНС учланио како би, попут свог ујака, добио посао у једној од страних фирми које треба да се отворе у Новом Саду, рекао ми је момак ког сам случајно упознао у друштву заједничког познаника. Био сам шокиран.

Да не набрајам даље, за ДСС су и један и други режим недопустиво лоши и трагично штетни по Србију. То нека буде јасно.

На покрајинским изборима, „Патриотски блок“ треба да се труди да освоји што више мандата, како би могао да спречи неки нови покушај доношења сепаратистичког статута и такође, да би био у прилици да развлашћује покрајинску администрацију, вршећи деконцентрацију власти, на такав начин да од ње грађани заиста имају користи. Власт и новац не треба да буду ближе аутономашима и напредњацима у Новом Саду, већ свим грађанима Војводине, на целој њеној територији, будући да они ту власт и финансирају. Ово се, свакако, односи и на републичке изборе и целу Србију.

Надам се, да сам у ставовима страначким и личним, био довољно прецизан, како места двојби о нашем односу према дружинама Бојана Пајтића и Александра Вучића, не би могло да буде, без обзира на све лажи, пропагану и дезинформације Вучићевих дезинформера.

Аутор је члан политичког савета ДСС

 

[1] Борко Илић: Војвођанштине Пајтићевог режима, сајт www.dssns.org објављено 29. 07. 2015. приступљено 29.02.2016. у 19:11

[2] Остоја Симетић: Стварање војвођанског идентитета, Печат штампано и веб издање, приступљено 29.02.2016. у 19:32

[3] Остоја Симетић: Бојан Пајтић, доследност једног јо-јоа сајт www.dssns.org објављено 08. 09. 2014. приступљено 29.02.2016. у 19:51

[4] Бранислав Ристивојевић: Покрајина гази аутономију универзитета сајт www.dssns.rsобјављено 07.04.2015. приступљено 01.03. 2016. у 20:00

[5] Бојан Димитријевић: Зашто сам искључен или У чему је ствар са Недићем и ДС, сајтwww.nspm.rs 28.01.2016. приступљено 01.03.2016. у 18:10

[6] Владимир Петровић: Трећесрбијанска превара сајт www.dssns.rs објављено 30.03.2015. приступљено 01.03. 2016. у 20:10

[7] Никола Варагић: Лажно представљање ”Треће Србије” сајт www.srpskikulturniklub.comобјављено 31.12.2012. приступљено 01.03. у 2016. у 20:10

[8] Владимир Волков: Дезинформација – од тројанског коња до интернета, стр. 53, Београд, Наш Дом – 2002.

[9] Владимир Волков: Дезинформација – од тројанског коња до интернета, стр. 67, Београд, Наш Дом – 2002.

[10] Исто

[11] Исто

[12] Исто

[13] Видети код Коста Чавошки: Макијавели – Нови Сад, 2008., Orpheus

[14] Душан Пророковић: http://www.srpskikulturniklub.com/dusan-prorokovic-o-srbiji-i-nato-10-spornih-stvari-u-stavu-aleksandra-vucica сајт www.srpskikulturniklub.com објављено 17.02.2016. приступљено 01.03. у 2016. у 20:40

Advertisements

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s