ВЕСТИ

Ђорђе Ивковић: НИКОЛИЋА ЈАРУГА


Томислав Николић, НАТО четнички војвода
“Прешли сте пут од црва к човеку,
и много је тога у вама још црв.
Једном бијасте мајмуни,
а и сада сте више мајмун од било којег мајмуна.”
Заратустра
19. фебруара 2016., Председник Србије Томислав Николић потписао је уговор са НАТО под називом “ЗАКОН О ПОТВРЂИВАЊУ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ НАТО ЗА ПОДРШКУ И НАБАВКУ (NSPO) О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ ЛОГИСТИЧКЕ ПОДРШКЕ”.Од тада и званично нисмо људи, већ, и законски, рајетина.

Иза, по слову бенигног и досадног наслова, стоје одредбе које нас недвосмислено сврставају у обесправљену пучину у сопственој држави. О свим последицама срамног уговора правници ће сигурно пуно говорити, али када то сасвим остане без значаја. На понешто већ се указује. Знамо да НАТО може да уноси и износи из земље шта год хоће. Овим “споразумом” се и економија земље додатно угрожава. Амерички пешадинац је у Србији много боље обезбеђен од сваке српске бебе. Али, може да иде Србијом куд хоће, упада у фабрике и приватне куће и чини шта му је воља. Убија, рањава, силује, гази тенковима… нема закона изнад њих. Слово уговора ће рећи:

Стране ће једна другој пружити међусобну заштиту од одштетних захтева или тужби било које врсте које потекну од било које треће стране, а усмерени су против једне од Страна. Влада Републике Србије дужна је да обештети NSPO у погледу свих одштетних захтева треће стране без обзира на њихову врсту.

Па одмах затим:

Решавање спорова

Све несугласице између Страна које настану у вези са тумачењем или применом овог споразума решаваће се међусобним преговорима без обраћања за помоћ било ком националном или међународном суду или трећој страни ради решавања.

Не треба превише мудрост да се схвати да је кључни циљ овог “споразума” да се НАТО одобри слободно кретање Србијом. Или неко заиста мисли да је најважнији циљ споразума “помоћ у уништавању 4.000 тона вишка наоружања“? Ми имамо некакве вишкове наоружања које уз то не умемо сами да уништимо? Кад једном трупе НАТО уђу, даље ће чинити шта год им је воља. Брутално, бахато, силеџијски, разбојнички. Које ће то право и закон важити за њих? Могу тенком да ти сруше кућу, побију фамилију и “рачун за штету” испоставе влади републике Србије. Ко ће их коначно истерати, кад прекардаше – а хоће сигрно – сваку меру трпљења? Није у питању никакво претеривање. Где год су дошли овако као код нас што долазе, иза себе су остављали крваве трагове нечовештва.

Најдрастичнији пример је Окинава.

…Сaмо од 1972. било је више од 5.000 инциденaтa у које су били умешaни aмерички војници, a више од десет одсто њих су убиствa, силовaњa и друге тешке криминaлне рaдње. О несрећaмa дa се не говори, јер се оне релaтивно често дешaвaју. Нaјтежa је билa 1959, кaдa је aмерички aвион пaо нa основну школу, изaзвaвши смрт 11 деце, шесторо одрaслих, рaњaвaње и повреде 210 особa, a 17 кућa и цео обрaзовни центaр острвa су изгорели. У свим тим случaјевимa јaпaнске влaсти су имaле врло мaло прилике дa суде прекршиоцимa, a чaшa је преливенa 1995, кaдa су три aмеричкa војникa отелa 12-годишњу девојчицу и силовaли је док се врaћaлa из школе.

Премa aмеричко-јaпaнском спорaзуму о војној сaрaдњи, јaпaнске влaсти немaју прaво дa приводе aмеричко војно особље, мa кaквa дa је кривицa у питaњу, a предaјa јaпaнским влaстимa предвиђенa је тек у случaју кaдa је подигнутa звaничнa оптужницa. Немaње јурисдикције нaд aмеричким војницимa онемогућује, међутим, јaпaнску полицију дa врши ефикaсну истрaгу, пa често оптужницa не може дa буде подигнутa због недостaткa докaзa.

Влада Колумбије је објавила један извештај у којем оптужују америчке војне преговараче, који су боравили у овој држави између 2003. и 2007. године, да су силовали и сексуално злостављали на десетине деце у Колумбији. У једном скијалишту у Италији бахати амерички пилоти су авионским крилом пресекли каблове жичаре. Погинуло је 20 људи. Пилоти су ослобођени кривице а породице жртава су новцем “обештећене”. То је та “трећа страна” за чије евентуалне жртве би Влада Србије обештећивала NSPO. У Монтенегру је почело са сексуалним насилништвом, али поносити Монтенегрини мудро заташкавају инциденте над својом децом.

Није ово ништа чудно – кад је нека наоружана руља свесна да за њих не важе никакви ни људски ни Божји закони, она се сасвим поживотињи.

Американци се још са собом нису договорили зашто су, постављајући се изнад УН, дозволилиХрватима “Олују” 1995. године. Треба ли у опште помињати како је НАТО поштовао међународно и војно право 1999.? Треба ли подсећати на Блерову изјаву “Србију смо избомбардовали до мизерије”, хвалисање Хилари Клинтон да је баш она наговорила мужа Била на ово “херојско дело”, разметање Веслија Кларка својим ратним злочинима? Хоћемо ли се правити да не знамо за погубне последице “осиромашеног уранијума” и ко зна каквих још хемикалија, највидљивијих у нашим онколошким болницама, на дечијим одељењима особито, јер деца су по природи најрањивија и најосетљивија? Хоћемо ли у маниру Хашког трибунала уништавати доказе о шиптарском “бизнису” трговине људским органима под окриљем НАТО?

Какво ми добро можемо очекивати од патолошких зликоваца?

Све је то познато и јасно нашој “законодавној” власт у виду Парламента. Па ипак, закон дугачког наслова и кратке суштине је прихваћен акламативно.

Још горе, 86 посланика није нашло за сходно да присуствује гласању. Имали ваљда важнијих послова. Затим је Томислав Николић потписао закон, и званично нас ујармио, заједно са владом Александра Вучића. Сви смо гајили малу потајну наду да Николић није толики велеиздајник као Вучић па се неће сврстати на списак вечних издајника. Сада можемо и те луде наде да се ослободимо. Са “људске” стране може се такво понашање некако и разумети. Наше вође рачунају да они и њихове фамилије неће трпети ништа, да на њих и децу им, ако подржавају НАТО, уранијим не делује (а делује, будите сигурни). Вероватно ће се добро уталити у пословима који са NSPO следе. Простор за шпекулације се знатно шири. Што би дакле трпели некакве неугодности из “етичких разлога” које смо ионако одбацили од кад пређосмо у Заратрустрине протестанте?
Акт окупације Србије весело прећуткује аутошовинистичко “грађанско друштво”. За њих је Србија ионако одавно заслужила да оде на ђубриште историје, а овај простор “западног Балкана” треба утерати у ЕУ, најбоље без иједног Србина.
Тихо сеире и војвођански проусташки и/или хортијевски сепаратисти. Знају да су сада војно заштићени и да ће своје планове лакше остварити. Шта ће после бити са Војводином, где и како ће се утопити Војвођани бивши Срби, небитно је. Војвођанери су научили да буду слуге Беча и Пеште па им ништа тешко неће пасти.
Ћуте и муслимански талибани на југу Србије. Јесу њима Американци непријатељи у Афганистану и слично, али овде на Балкану су им заштита и логистика. То је понуда која се не одбија.
Ипак, најодвратнији је изговор Александра Вучића да је призвао НАТО “ради заштите Срба на Косову и Метохији”.
Оваквој бљувотини да би се оправдала добровољна окупација тешко је наћи равне. Али Александар Вучић увек може и горе. Рећи ће: …да је Србији потребна сарадња са НАТО-ом, те да само они који би земљу да врате у 17. век сматрају да је то непотребно.” Па даље, не узимајући ваздуха, наставља “…Немојте ви, који сте донели те споразуме, да дајете придике!”. Како нас несарадња са НАТО извесно “враћа у 17. век”? Већина човечанства није у НАТО, па се им ништа не фали. (Да смо цепидлаке, питали би – А што поред толиких векова баш у тај 17. век? Камено доба је заправо оно што су нам челници НАТО обећали, па нека тако и каже, нека не побољшава понуду НАТО). Ако је неко други “већ донео те споразуме”, зашто их он наново прави? Ако они “који су донели те споразуме нису власни да дају придике”, то једино значи да су споразуми штетни, него је он ето морао да спасава шта се спасти може. Где се у нареченом уговору, на било који начин, бар речју, помиње Косово и Метохија и заштита Срба у тамошњим гетоима? Да будемо наивни па да питамо где се у споразуму “две Стране” помиње Косово и Метохија као део Србије? И зар мисли да нико не зна толико географију или нема “Гугл-Земља”, па да види да се не мора Србија давати на располагање да НАТО тенкови дођу до Космета, зарад одбране њима милих Срба од Шиптара?
Ако је толико сигуран у своју исправност, што није за мајсторски закон који “спасава Србе на Косову” расписао референдум, па да буде скроз сигуран? Ево, стижу гласови, да би предлог тог закона доживео фијаско и у “кругу двојке”. Зато Велике Вође, једнако Николић и Вучић, немадоше муда да распишу референдум. За Вучића је разумљиво, он је само једнократни рециклирани аустроугарски политичар, али да је четнички војвода Николић толика рециклирана кукавица, сад знамо.
Александар Вучић је очигледно уверен да се уздигао у натчовека те му је слободно да беспризорно лупета и лаже и гази народ под собом.
У коначном исходу, без обзира на сладуњаве изјаве, окупатор је увек јасан – захтева харач и промену свести становништва.
Дошли су Немци 1941. са идејом “новог поретка” и коначном мером на шиберу:

Ево само два податка из 1942. године који су могли да нам помогну, да нам отворе очи:

  1. Свакога месеца недићевска Србија, односно њен народ, морао је окупаторима да плаћа трошкове окупације у износу од 240 милиона тадашњих динара.
  2. За исту годину Србија је имала обавезу да преда Немцима 320.000 тона пшенице, 600.000 тона кукуруза и заједно са Банатом, који је такође био под немачком управом, 28.460 тона меса живе ваге, као и велике количине овса, масти, уља, шећера, воћа и поврћа.

На жалост, аутор је остао заглибљен у сопственом идеолошком ропству, те заправо тера воду на воденицу данашњих велеиздајника. Јер, потпуно исто су се понашали комунисти када суокупирали Србију 1944. Треба ли помињати да је у целом склопу сарадње Титова Југославија била придружени члан НАТО?

Ако је питање најновије историје, нема нечега што се тиче издајничке агенде, да није зачео Слободан Милошевић уз асистенцију актуелних велеиздајника. Тако је и “сарадњу” са Хашким трибуналом и НАТО започео Милошевић. То су чињенице. И, једнако као Александар Вучић (иста је то школа), третирао народ као марву. Груби пример понижавања народа је “референдум” 23. априла 1998. са питањем “Да ли прихватате учешће страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији?” Ни краћег питања ни јаснијег одговора – НЕ!!! Исте године, уз сагласност Милошевића, на Космет је дошао Вилијам Вокер, са знаним последицама, а да нико од оних више од три милиона дрчних референдумских гласача стационираних у СПС, ЈУЛ, СРС и тада већ пришљамчени уз власт СПО, није зуцнуо.Наша трагедија је да је бар половина од ондашњих Милошевићевих идеопоклоника живо и данас подржава Вучића. И то раде уз потпуну свест да тако уништавају и Србију али и Републику Српску, и породицу и себе. Једноставно, идеологија им је јача од здраве народне памети.

Више није питање “изаћи или не изаћи на изборе”. Свеједно је. Можда негде, кад куцне час, Вучића и удоме као свога. Али, тада, кад куцне час, а знамо да неће тај час бити ни лак ни леп, куда ћеш ти, јадни “војводо” Николићу? Која ће ти јаруга бити последња?

Advertisements

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s