ВЕСТИ

ЛЕГЕНДА О КЕДРУ: КЕДАР ИМА ДУШУ


149666_1628359222842_1052407793_1737858_5142356_n

Savremeni biolozi su potvrdili staru misao – kedar ima dušu. To neobično drvo ima isti biološki ritam kao i čovek. Kedar ispoljava svoju aktivnost ne tačno u određenim satima kao drugo drveće, već u zavisnosti
od spoljašnjih okolnosti. Na primer, leti kada je oblačno, on se „budi“ u 10 sati ujutru, a kada je vedro, „budi se“ u zoru; zatim se „odmara“ danju od 15h do 16h. Uveče je kedar „aktivan“ do 23 časa, a zatim
„spava“ u toku noci. Zimi se njegov životni ciklus ne prekida kao kod drugog drveća, on je „budan“, samo „spava“ mnogo duže.
Samo u jednom malom komadiću kedra ima ogromna kolicina pozitivne energije.Na čovekovom telu nalaze se
aktivne tačke koje ciklično menjaju svoju aktivnost (kao da dišu) tako da kedar koriguje i stabilizuje ta kolebanja.
……………………………………….
LEGENDA O KEDRU

O kedru postoji jedna prelepa altajska legenda…
Žitelji Altaja imali su veoma poseban odnos prema kedru. To drvo smatrali su božanskim i čuvali su ga. A kada su se pod njim odmarali, ili noćili, trudili bi se da ga nikako ne povrede. To nimalo nije iznenadujuce. Kedar je drvo koje ih je hranilo, oblačilo, grejalo i pouzdano čuvalo od nepogoda. Kedar – je živo biće…

…Nekada davno, vraćajući se iz lova kroz tihu, kedrovu tajgu, umorni lovac se ispružio ispod starog razgranatog kedra i zaspao. Taj kedar je bio toliko star, da je sav bio u vijugama i izbočinama, prekriven mahovinom, i čvornovatih grana, a na zemlji, ispod krošnje, nalazile su se četine koje su otpadala godinama… Lovac je bio toliko umoran da nije čak ni razvukao šator, niti je spremao hranu. Legao je na predivnu postelju od četina i čvrsto zaspao.
Pre nego što je svanulo, probudi ga nečiji jecaj i tihi razgovor. Lovac se iznenadi, i poče da osluškuje. To je bio razgovor između starog kedra, i još jednog, ali mladog koji je rastao pored njega. Stari kedar je jecao, žaleći se mladom, kako ga je snaga napustila i kako ne može više da se drži.
Mladi kedar ga tobože zapanjeno upita: „Pa, što ne padaš, o tome si mi juče govorio?!“. „Da, – odgovori stari kedar, – juče sam se sasvim pripremio da padnem, ali ispod mene je legao da spava umorni čovek. Mogao bih da ga ubijem“.
Iznenađenom lovcu kome bi žao starog kedra, ustade, čvrsto zagrli nekada snažno stablo, zahvali mu za gostoprimstvo, i pomeri se u stranu.
Zaljulja se stari kedar i sa uzdahom olakšanja pade na zemlju. Još jednom mu se pokloni lovac i produži dalje…
Od davnih vremena priča se o Drvu Sveta, čije korenje učvršćuje zemlju i umiva se u svetim vodama podzemnog carstva, a čije stablo obavija zmija – simbol spiralnog kretanja energije, dok mu je krošnja usmerena ka Kosmosu…
U najstarijoj nama poznatoj civilizaciji, kod Sumera – to drvo je kedar.
Majka sveta reče Tvorcu: „Iskre Ognja Tvog Duha mogu da pruže spasenje, ali ko će ih sakupiti i omogućiti nam da ih upotrebimo?“ Tvorac odgovori: „Drveće i trave će sačuvati iskre moje, ali kad iskre otpadnu, neka Kedar i njegove sestre u toku cele godine čuvaju prijemnike Ognja“…
Kedar, kao Sveto Drvo Života – poštovala je najstarija, najzagonentnija i izgubljena u stolećima civilizacija, koja je dala život celom savremenom svetu – civilizacija Sumera.
Nositelji tajnih sakralnih znanja Sumera, verovali su da je Bog stvorio kedar kao simbol moći, veličine i besmrtnosti koji bi služio kao sakupljač kosmičke energije na Zemlji. I zbog toga je on dobio sveto pravo da ima različita lična imena u zavisnosti od mesta na kom raste i od namene – religiozne, izleciteljske, građevinske, čak je bio smatran za dragocenost i bio je skuplji i od zlata. Sve to potvrđuju glinene tablice stare oko 7000 godina koje su pronađene u arheološkim iskopinama starog sumerskog carstva.

Glava sumerskog panteona, Bog Ea, koji je bio simbol čiste vode bio je i pokrovitelj kedra. Ea je bio izvor nedostižne i skrivene umetnosti i tajnih znanja koje je mogao da podari dostojnom čoveku. A najvažnije što je darovao ljudima – bio je Život. Njemu su pripadali svi plemeniti metali, i njega su smatrali za pokrovitelja kovača, zanatlija, kulture, umetnosti i nauke. Takav je bio i Kedar – pored Ea, i on je označavao lepotu (voda je kod Sumera označavala nešto veličanstveno i prelepo), stabilnost, besmrtnost (neki Kedrovi mogu da žive i do 2000 godina), zdravlje (tj. život), snagu, procvat (razvoj kulture, umetnosti i nauke), božanski ponos i veličinu. Potražnja kedra u Starom svetu bila je tako velika, da se u najstarijem „Epu o Gilgamešu“, pominje čudovište, koje čuva kedrovu šumu od onostranih nasrtaja. Božansku kedrovu štafetu Sumeri su preneli i na druge narode.
Drveni detalji sarkofaga egipatskog faraona Tutankamona (1356 – 1350 godina p.n.e.), a takođe i mnogobrojni predmeti iz njegove grobnice napravljeni su od kedra.Iako su ta otkrića stara više od tri hiljade godina, iznenađujuće je da su ostali u odličnom stanju jer nije samo sačuvana struktura napravljena od drveta, nego i suptilni, nežni miris. U Starom Egiptu, kedrova smola bila je jedan od najvažnijih sastojaka balzama za mumificiranje. Zahvaljujući kedrovom ulju, sve do danas su se sačuvali neprocenjiv egipatski papirus.
Feničani su od kedra gradili galije, a i Asirci su ga takođe koristili. Flotu od kedra je izgradio i legendarni biblijski car Solomon, koji je i Jerusalimski Hram i svoj ogromni carski dvorac napravio samo od kedra, a za taj dragoceni materijal je morao da da dvadeset gradova. Drvo gofer, od koga je Noje izgradio svoj kovčeg – u stvari je bio kedar sa Bahreinskih ostrva.
Neminovni atribut posvećivanja careva stare Iranske države, Horasane, bila je čaša kedrove smole. Kod druida, tajanstvenih šumskih, keltskih, paganskih sveštenika – čaša Kedrove smole – Živice, zvala se Čaša Života.

PRIČA O „ZVONEĆIM KEDRIMA“
Priča je počela 1994. godine na obali reke Ob, usred beskrajnog prostranstva sibirske tajge. Veoma poznati preduzimač Vladimir Megre, sreo se sa dvojicom starije gospode, koji su mu ispričali o zapanjujućim svojstvima Sibirskog kedra (takođe poznatog na Zapadu kao Sibirski bor). U početku nije obraćao mnogo paznje na ono što mu govore, ali što je više razmišljao o tome, Vladimir je počeo da otkriva u istorijskoj i naučnoj literaturi, koju je istaživao, sve više i više dokaza koji su podržavali njihove reči.Na kraju je odlučio da organizuje ekspediciju sa flotom rečnih brodova. Ekspedicija je tobože bila u komercijalne svrhe, a u stvari, razlog njegove visoke motivisanosti je bio da nađe onu stariju gospodu i sazna još više o tajnama kedrova.
Susret koji je promenio njegov životPošto je dao insrukcije kapetanu flote o održavanju kursa, Vladimir je sam, krišom, umakao tačno na mesto gde je prethodne godine sreo dva starija gospodina.Na obali reke našao je devojku koja je čekala njega, kada se ispostavilo da je ona u stvari bila unuka pomenute gospode. Predstavila se kao Anastasija.Ova žena, širinom svoga znanja, svojom iskrenom ljubavlju i svojim pogledom na svet, imala je snažan uticaj na ceo Vladimirov život.U početku on je nju video jednostavno kao mladu, atraktivnu ženu koja, iako se ispostavilo da je veoma dobro upućena u moderno urbano drustvo, izgledala krajnje naivno u svojim težnjama da promeni to drustvo sa svoje udaljene lokacije, daleko u divljinama Sibira.Kasnije, međutim, Vadimir se suočio sa Anastasijinim izvesnim psihičkim sposobnostima, koje su prkosile objašnjenjima, iako su bile nesporno stvarne za njegovu sposobnost opazanja -neobjašnjivo manifestujući sebe u tragičnoj borbi vrline protiv poroka, koja se otkrivala ispred njegovih sopstvenih očiju.Bio je potresen scenama koje su mu nekako predstavljene iz njegove, ne tako davne proslosti, ali sa potpuno nove tačke sagledavanja.Sada, sposoban da gleda u svoje i tuđe ponašanje sa više objektivnosti, Vladimir je stekao novo priznanje onoga što je Anastasija nastojala da uradi, a u naporu da pomogne, obećao je da ispuni Anastasijinu molbu, da napiše knjigu o svom iskustvu.
Delanje

163080_1718870045556_1052407793_1937041_3947661_n

Od kada se vratio u svoj dom u Novosibirsku, Vladimir je obavio seriju neuspesnih pokusaja da proširi ovaj novi pogled na svet među svojim prijateljima. Otišao je u Moskvu i pokušao da organizuje savez preduzimača koji su iskreno otvoreni i slobodoumni, ali sve to opet bez uspeha.Našavši se na ivici ponora, konačno se setio svog obećanja Anastasiji, da napiše knjigu, zajedno sa njenim uveravanjem da će njena knjiga pomoći mnogim ljudima da vide svet u drugačijem svetlu i dati mu snage da ide dalje.
Zatim se dogodilo nešto neverovatno: bez ikakvih stručnih priprema, Vladimir Megre je pokrenuo pisanje serije knjiga koje su za veoma kratko vreme postale izuzetno popularne, prodajući se na milione i bile prevedene na nekih dvadesetak jezika. Svaki novi dan je donosio sve više i više novih čitalaca ovog jedinstvenog dela.
Objavljene knjige iznose – na veoma jasnom jeziku – ozbiljne ideje o edukovanju dece i važnost komunikacije sa istinskom Prirodom – ideje koje se kreću od ishrane i zdravlja do duhovnosti i seksualnih odnosa.Sa njihovom praktičnom mudrošću u vezi sa svakodnevnim životnim pitanjima, knjige su postale osnova brojnih socioloskih studija i obrazovnih dokumenata.Zadovoljstvo nam je da ih preporučimo širokoj čitalackoj publici.
„Zvoneći kedri Rusije“ – Sled događaja

Sibirski Kedar-
U toku 1994. godine starac iz Sibira ispricao je preduzimaču Vladimiru Megreu fascinantnu priču o „Zvonećim kedrima“ – drveću koje isceljuje telesne bolesti i poboljšava nivo ljudskog duha.On mu je rekao gde raste takav kedar u nedirnutoj sibirskoj tajgi. Zaintrigiran, Vladimir Megre je počeo da istražuje literaturu o drveću sibirskog kedra i postao jedan od prvih ruskih biznismena koji je ponovo otkrio moćnu narodnu medicinsku, nutritivnu i komercijalnu vrednost netaknutog, prirodno čistog ulja, presovanog iz oraha sibirskog kedra.Međutim, znanje tradicionalne tehnike presovanja ulja je bilo zaboravljeno.
Odlučan da ponovo otkrije tajnu i pokrene visoko rentabilnu proizvodnju ulja kedrovog oraha, Vladimir Megre je krenuo u ekspediciju da pronađe to drvo. Ali njegov susret sa unukom pomenutog starca, koja se zvala Anastasija, duboko ga je transformisao, da je napustio svoje komercijalne planove i bez prebijene pare otišao u Moskvu da ispuni svoje obećanje Anastasiji i napiše knjigu o duhovnom razumevanju koje je ona velikodušno podelila sa njim.
Ono što se zatim dogodilo oduševilo je i inspirisalo milione ljudi. Bez reklame, samo pomoću žive reči, knjige o „Zvonećim kedrima“ su prodate u preko 10 miliona primeraka samo u Rusiji, a prevedene su na 20 jezika, učinivsi Vladimira Megrea jednim od najčitanijih ruskih autora.Inspirisani „Zvonećim kedrima“, hiljade ljudi sada gaji drveće, menjajući svoj životni stil i u potrazi za egzistencijom bez hipoteke i ponovnim spiritualnim spojem sa Zemljom, seli se u nova eko – sela koja se masovno pojavljuju u celoj Rusiji i šire. Hiljade čitalaca je osetilo ogroman poriv kreativnosti pa su počeli da pišu poeziju, komponuju muziku i da slikaju.

Ove knjige koje podstiču um, a čitaju se kao fascinantne novele, imaju autentičnost dokumentarnog prikaza, i prezentuju spiritualni uvid neverovatne dubine.Obuhvatajući desetine tema od odgajanja dece do vrtlarstva, od avanture do smisla ljudskog života, od nauke o megalitima do dojenja i od seksualnosti do religije, one predstavljaju neverovatno lepu i jednako moguću viziju duhovne veze čovecanstva sa Prirodom koja nam pomaže da razumemo same sebe i da izlečimo našu Zemlju.
Prema Anastasisji, specijalana kombinacija slova i reči je ubačena u tekst, koja blagotvorno utiče na čoveka. Možete osetiti ovaj uticaj dok čitate tekst, kada vas sluh nije ometen zvucima koji su proizvedeni vestačkim stvarima i mehanizmima.Prirodni zvuci kao: pevanje ptica, zvuk kiše, šuškanje lišca na drveću pomaže da se proizvedu pozitivni efekti.

Kedar – Sibirski bor – jako karakterističan i neobičan, pun blagotvornih svojstava, zna da postigne visinu i do 40 metara. Taj zaista neprocenjivi dar koji je Majka Priroda poklonila ljudima, više od sedam meseci (od oktobra, zaključno sa aprilom), nalazi se u stanju mirovanja i raste veoma sporo. On raste u toku leta svega 40 do 45 dana. Zbog toga to drvo živi 400 – 500 godina, čak i 800!!!Postoje podaci, da kedrovi koji su stari i po 400, 500 godina donose značajne plodove. Ako se nađete u kedrovoj šumi ispod krošnji drveća, pomislite samo kojim sve istorijskim događajima su oni bili svedoci, kao prolazan ljudski život…Zašto je sibirski kedar toliko cenjen?Zbog lepote i izrazite dekorativnosti u toku cele godine, zbog kedrovog oraha i ulja koji se dobija od njega, zbog prelepog stabla, zbog smole – živice, zbog četine, čak i zbog orahove ljuske koja se obilato koristi u narodnoj medicini. Veoma su poznata i lekovita svojstva kedrovih četina. One u sebi sadrže veliki broj biološko aktivnih supstanci koje stimulišu i leče organizam. Četine sibirskog kedra su bogate askorbinskom kiselinom (vitaminom C) i karotinom.Svi delovi kedra – četina, smola, drvenasta vlakna – imaju veliku količinu fitoncida. Samo u toku 24 casa, hektar šume može da izdvoji 30 kg letećih organizama koji imaju veliko baktericidno dejstvo. Po mišljenju istraživača, ta količina fitoncida je dovoljna da u velikom gradu obezvredi sve štetne mikrobe.

Sibirski Kedar*

http://www.youtube.com/watch?v=60oq-AiPdY4&feature=player_embedded#!
Bobičasti plodovi i biljke koje rastu u kedrovoj šumi, bogatije su vitaminima i provitaminima nego one koje rastu u drugim šumama. To se objašnjava time, što fitoncidi aktivno pomažu razvoj vitamina i ostalih biološko aktivnih materija u biljkama i plodovima. Sovjetski naučnik B. P. Tokin dokazuje da je „u kedrovim šumama vazduh praktično sterilan, od 200 – 300 ćelija bakterija po jednom kubnom metru. Međutim, po medicinskim normama, čak je u operacionim salama dozvoljeno na 1 kubni metra vazduha, 500 – 1000 nepatogenih mikroba. Fitoncidi koje daje kedar sadrže antomikrobna dejstva za bakterije difterije.“Poznavaoci praizvora tvrde da je Bog stvorio kedar kako bi sakupljao energiju Kosmosa. Čak i u malom komadiću kedra koji je dostigao odredenu starost, „ima više energije nego u svim uređajima energetike koji postoje na Zemlji.“ Na Zemlji, kedrovo drveće ima određenu funkciju – ono služi kao kondenzator naše planete i sakupljač kosmičke energije.Još je 1792. godine, Akademik P.S. Palas pisao da plodovi sibirskog kedra razvijaju snagu, podmladuju čoveka i znatno uvećavaju odbranu organizma od različitih bolesti. U Starom Zavetu, u trećoj Mojsijevoj knjizi (levit 14.4) piše: „Bog uči da se ljudi leče tako što se dezinfikuju staništa pomoću kedra…“Državnik Petar I prilikom gradnje brodova koristio je kedar za unutrašnju obradu (pritom je jedan kedar koštao rublju, a bor – 6 – 7 kopejaka).Car Solomon je od kedra napravio flotu: za to vreme se gradio poznati hram u Jerusalimu – Prva Božja kuća, u koju je bio prenešen „kovčeg zaveta Gospodnjeg“. Da bi preneo kedar iz Libana za izgradnju tog hrama, on je ustupio drugom caru, Hevronu, 20 gradova svog carstva. Istina, upriličena mu je još jedna usluga. Car Solomon je dobio ljude koji su umeli da seku kedar. Hram se gradio devet godina, i sav je bio obložen kedrom. Od kedra je bio napravljen i žrtvenik koji je bogato ukrašen zlatom. I kasnije je car Solomon koristio razne predmetime napravljene od kedra, poput kedrove bačve.Ima, ali veoma retko i Kedrova koji sakupljaju, ali ne vraćaju Energiju u Svemir.Posle pet stotina godina, oni počinju da tiho zveče, molivši ljude da ih saseku, radi iskorišćavanja nakupljene energije.To traje tri godine.Ako se desi da se Zvoneći Kedar ne poseče, on, lišen mogućnosti da sakupljenu Energiju Svemira ustupi ljudima, počinje da sagoreva tu Enegriju u sebi.Za Kedar je to jako bolan proces i traje dvadeset i sedam godina.Parčence (Amulet) Zvonećeg Kedra je potrebno nositi na grudima.Energetsko uspostavljanje kontakta sa Kedrom je poželjno – stati bosim nogama na travu ili zemlju i dlanom leve ruke prigrliti na grudi.Posle jednog’ minuta osetiće se, prijatna, iz Kedra toplina i kroz telo prostrujati lako treperenje.S’ vrenema na vreme, treba ga glačati vrhovima prstiju, onu stranicu Kedra, koja ne dodiruje telo.Postoje dokazi, da čovek koji ima parče Zvonećeg Kedra, za tri meseca oseti znatno poboljšanje, samoosećanje i da će se izlečiti od mnogih bolesti.Suština je da čovek posedujući Kedar, postaje bolji, srećniji i talentovaniji.

(Преузето са портала ВЕСНЕ МАХАЈЛОВИЋ)

Advertisements

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s