ВЕСТИ

Пратите Спутњик, јер је бољи од свих западних медија!


Амбасадор САД у Србији Мајкл Кирби и премијер Србије Александар Вучић

Улагања Запада и Русије у Србију: Душе се не купују доларима

© Tanjug/ Раде Прелић
КОЛУМНИСТИ

18:16 27.12.2015Преузмите краћи линк
Ненад Зорић
41614871

Нико не купује предузећа из љубави већ због профита. Ко не верује нека пита „Ју-Ес стил“ зашто је отишао из Смедерева, кад већ Американци толико воле Србе. Да се нису наљутили што грађани Србије воле Русе? Узгред, да ли се руски вето у СБ УН, а у корист српских интереса, књижи у милионима, милијардама или билионима?

Знате ли, о незахвалници незахвални, да вам мајчица Русија жуте банке бесповратних средстава није дала? Шта? Ево, погледајте графиконе. Где је овде слово „Р“, где? Па немојте, молим вас.

Цитирана опаска представља сублимат тумачења својеврсних и самопрозваних геополитичких аналитичара кад — у њиховим очима — неуком народу, ученој јавности и препаметној господи са друштвених мрежа желе да „отворе очи“ и покажу им да не треба толико да воле Русију, већ алтрустички Запад који у Србију сипа зелене новчанице шаком и капом. И не пита за цену, додају приде.

Јован Кирбијевић и српски џеп

Тако и амерички амбасадор Кирби — који чешће не избија из српских кућа путем медија и малих екрана телевизијских пријемника, од оних продаваца апарата за чишћење „кирби“ — истиче, готово дозвољава, да „можете имати односе са Русијом, али треба разумети њихову природу“. Штета што америчка администрација враћа Кирбија, кад је већ постао савременик Јована Цвијића — рекло би се, кад би се шалили, да познаје Србију као свој џеп.

Зато учени Јован Кирбијевић рече да људи у Србији мисле да је Русија, а не ЕУ, најважнији економски партнер Србије. „Према подацима ваших институција, а које је објављивала ваша штампа, од Русије сте добили нула динара неповратних донација. Ми смо вам дали милијарду долара донација, а нико не каже да сте од нас добили било шта осим бомби. Треба сагледати реалност, а не живети у митовима“, појасни нам Кирби.

Па немојте, молимо вас — да и ми замолимо „геостратеге“ и рационалне економске „просветитеље“. Неће бити баш све тако. Примера, а не доказивања, ради — управо су у току радови на унутрашњој декорацији Храма Светог Саве, где ће бити иконописано око 17.000 квадратних метара површине купола и зидова ове богомоље. Укупна вредност тих радова биће већа од тридесет милиона евра, што је донација руске владе, а према налогу председника Путина.
Елем, графикони су као статистика, знају да покажу лажну страну стварности. По среди је, дакле, веома занимљива игра жмурке. Али ју је, „обичан“ свет поодавно прочитао.

Не покушавај да превариш Србина

Наиме, Шумадинац је можда са села, али није неук, ни мало наиван и има инстинкт бољи и Бжежинског и Кисинџера заједно. Можда не познаје толико дневнополитичке међународне односе, можда не уме да, на пример, демистификује зашто је Иран против ДАЕШ-а а Турска није, али тај и такав Шумадинац реагује кожом. Оно што му његова кожа каже, не уме да превари. И никад га није преварило.

И зато тај Шумадинац, као синоним и метафора за просечног Србина али и грађанина Србије, никако није ирационалан, већ се држи онога што се са колена на колено преноси вековима. Завет гласи да у засеоку, селу, општини, држави, Европи, па и у свету поступа тако што — добро чини и добру се нада, зло опрости и никад не заборави, а учињену услугу, ако већ не може да врати, а оно барем памти.

Памти тај Шумадинац, и памтиће, жртву Романових. Дакако, памти и онај период кад је Русија била у нокдауну, па је увела санкције СР Југославији. Али и руски пристанак на те санкције је био пристанак на форму, а не на садржај и суштину. Зато је то у Путиновој ери, исправно, занемарено. Притом, Шумадинац зна и да не може Владимир Владимирович бити већи Србин од Срба, већ је потребно позвати и затражити помоћ пошто Рус — чак и у Шумадију — не долази непозван.

Господо Амери, натраг у лабораторију

Дабоме, све то знају и прави геостратези на Западу. Зато се поломише да заузму место Русије. Али им је лош рецепт. Није срце шаховска табла — па да једним потезом руке склониш фигуру, нити је мозак шака дуван-чварака — па да се може стиснути и прогутати уз виски. Место које Русија има се не заузима куповином, већ делима.

Господин Кирби заборавља да овдашња јавност али и сељак са мотиком на њиви зна, па и боље него он Србију, да нема бесплатног ручка. И да се та, узгред одлична максима, највише запатила управо у Америци. Такође, зна веома добро господин Кирби да неће амерички порески обвезник да плаћа нешто а да му се не појасни шта то плаћа. А док ужива у „америчком начину живота“, који се одржава делом и због геополитичке стратегије Америке, тај порески обвезник, на пример из Минесоте, ћути.

Да, било је у Србији и има их и сад, донација са Запада. Оно што се превиђа јесте да је доста тих донација враћено у земљу порекла кроз хонораре консултатана. Добро, остало је нешто и Србији. Такође, добар део тих средстава отишао је на пројекте НВО сектора који се бавио, ма како називали пројекте, истим оним што ради и господин Кирби: терам те да ме волиш, притом те урнишем.

Економија не познаје емоције

Кад говоримо о гринфилд инвестицијама, њих је у Србији ионако најмање. Али јесу са Запада. Кад говоримо о куповини предузећа у Србији, највише купаца стварно јесте са Запада. Међутим, какве то везе има са Русијом? Нико не купује из љубави, већ због профита. Ко не верује нека пита „Ју Ес стил“ зашто је отишао из Смедерева, кад већ Американци толико воле Србе. Да се нису наљути што грађани Србије воле Русе? Неће бити. Били су ту док је било профита, отишли кад је тај профит нестао. Поштено.

Поред „Телекома“, најуспешнија компанија у Србији је НИС. Већински власник НИС-а је компанија из Руске Федерације. А кад почне прича о НИС-у, одмах крене ујдурма како је та компанија дата Русима испод цене, па онда цена рудне ренте… И томе слично. Стратешке компаније део су стратешких уговора, па као што ни у случају продаје „Сартида“ Американцима није било ничег спорног, ни у случају продаје НИС-а Русима нема ништа спорно. А приче о ниским ценама за обе компаније су релативна ствар, поготову кад се у обзир узму све околности.

Но, нећемо више о економији. Интенција и главни циљ и Кирбија, и свих осталих Кирбија, јесте управо да се причом о економији замени прича о политици. И онда се сви праве наивни, иако знају да економија не познаје и не признаје емоције.

Овде је, понављамо, циљ стећи наклоност грађана Србије. Али како да те воли Шумадинац, кад ти Албанац са Шумадинчевог Космета диже споменик захвалности јер си тог истог Шумадинца одатле отерао?

Узгред, да ли се руски вето у СБ УН, а у корист српских интереса, књижи у милионима, милијардама или билинима, ево нека буде долара? Колика је то бесповратна помоћ? Где су графикони за то?

Опширније: http://rs.sputniknews.com/autori/20151227/1102080430/srbija-rusija-zapad-kirbi-ulaganja-kosovo-sb-un.html#ixzz3vYtrBTn8

Advertisements

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s