ВЕСТИ

ЧЛАНАК ЗА БУЂЕЊЕ И ОСВЕШЋИВАЊЕ СРБА: НАТО ЈЕ НАМЕРНО УБИЈАО СРБСКЕ ЦИВИЛЕ!


О

Амерички професор Б. Кронин: НАТО ЈЕ НАМЕРНО УБИЈАО СРБСКЕ ЦИВИЛЕ (докази из западних извора)

12 Votes

Амерички професор Б. Кронин: НАТО ЈЕ НАМЕРНО УБИЈАО СРБСКЕ ЦИВИЛЕ 1999те године (докази из западних извора)

21 новембар 2015, СРБски ФБРепортер

Анализа и превод- Миодраг Новаковић

 

УВОДНИ КОМЕНТАР

bcronin_1

Брус Кронин

Крајем јула(July 23 – 25, 2014) прошле године, у главном граду Аргентине, Буенос Аиресу, је одржана међународна универзитетска конференција(FLACSOISA Joint International Conference- Buenos Aires) ), на којој је учествовао амерички професор и шеф политичке катедре на њујоршком „Сити Колеџу“- Брус Кронин. Професор Кронин је на том научном скупу презентовао свој рад под називом „Убијање цивила под притекстом њиховог спашавања- Мрачна страна хуманитарних интервенција“. У свом реферату Кронин се фокусирао на ратне злочине и кршење хуманитарног права Сједињених америчких држава и њихових НАТО савезнику на примеру илегалног НАТО рата против СР Југославије (Србије) 1999те и против Либије 2011те. Примарни фокус његове анализе је био тромесечни илегални НАТО рат против Србије и бројни ратни, и злочини против хуманости, почињени над србским грађанима и цивилном инфраструктуром наше отаџбине, од стране евроатлантске војне алијансе, све под лажним притекстом спашавања албанских цивила. Он је своју темељиту анализу поткрепио фактичким доказима из кредибилних историјских и медијских извора, државних архива западних земаља, и архива међународних институција…

Докази професора Кронина о америчким и НАТО злочинима су убедљиви, поткрепљени званичним чињеницама, и неоспорно документују „НАТО удружени злочиначки подухват“ са свесном намером уништења цивилних циљева у Србији током такозване друге и треће фазе ваздушне кампање, која је спроведена у априлу, мају и јуну 1999те године.

Моја једина замерка овом тексту јесте, то што је професор Кроинин пропустио да нагласи трајне и катастрофалне последице бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом. У сваком случају, тај аспект је веома добро документован у другим ФБР садржајима, који такође долазе из веома компетентних стручних извора, званичних докумената Уједињених нација, и хуманитарних организација .

Следи превод кључних делова реферата професора Кронина, који се односе на илегални НАТО рат против Србије 1999те…. (ФБР уредник Миодраг Новаковић)-

 

ПРЕВОД НАУЧНОГ РЕФЕРАТА ПРОФЕСОРА КРОНИНА:

нато је намерно убијао цивиле

Убијање цивила под притекстом њиховог спашавања- Мрачна страна хуманитарних интервенција

„У недостатку копнених снага, НАТО званичници су закључили да једини начин да присиле Србију да капитулира јесте уништење или оштећивање објеката који су неопходни цивилној популацији за опстанак, као и објеката под контролом или у власништву политичке и економске елите која подржава Милошевићеву владу. Нарочито, јер након месец дана нон-стоп бомбардовања, НАТО команда је остала без циљева са ниским ризиком од колатерарне штете. Из тог разлога, упркос његовој иницијалној (наводној) уздржаности да нападне цивилну инфраструктур и осталих објеката вишеструке намене, врховни командант НАТО снага генерал Весли Кларк је почео да врши притисак на политичке лидере евроатлантске алијансе да одобре гађање циљева широког дијапазона, који би укључивали и мете високог ризика по цивилно становништво.“ Извор: Wesley Clark, Waging Modern War: Bosnia, Kosovo, and the Future of Combat (Public Affairs, 2002)

23 априла, НАТО лидери су се састали на самиту у Вашингтону, где су одлучили да прошире листу циљева који би укључили разне (цивилне) објекте унутар Србије, попут седишта политичких партија, мостова, фабрика, рафинерија нафте, инфраструктуре, телефонских централа и медијских центара. Извор:Ivo Daaldez and Michael O’Hanlon, Winning Ugly, p. 188; Anthony Cordesman, The Lessons and Non-Lessons of the Air and Missile Campaign, p. 25.

Овде ће бити активирана такозвана „Трећа фаза циљева која ће погодити већи део цивилне популације, оштећивањем или уништењем транспортне инфрастктуре, извора воде и електричних централа. Извор: Dana Priest, “France Played Skeptic on Kosovo Attacks,” Washington Post, September 20, 1999, A1.

Такви напади ће бити спровођени 24 сата дневно и без престанка, све док србска влада не прихвати све НАТО услове.   Извор: NATO, “Statement on Kosovo Issued by the Heads of State and Government participating in the meeting of the North Atlantic Council in Washington, D.C. on 23rd and 24th April 1999 athttp://www.nato.int/docu/pr/1999/p99-062e.htm.

Између 24 априла и 9 маја, НАТО је више него удвостручио број циљева. Овај пут, свега 40% мета су представљали србски војни циљеви и ваздушна одбрана; већину циљева су представљали: фабрике, цивилна инфраструктура, нафтне рафинерије, путеви, мостови, железничке пруге, и комуникацијски центри двоструке намене (од чега су 70% били цивилни центри). Извор: Anthony Cordesman, The Lessons and Non-Lessons, p. 130.)

У другом ироничном обрту, након што је (иницијално) правдао своје нападе на Србију као неопходне да би се зауставило етничко чишћење, НАТО се сада нашао у ситуацији да је спроводио ваздушну кампању потпуно невезано за ту наводну сврху… Истовремено, НАТО је све чинио да прекине нормалан живот србског становништва, са циљем усмеравања њиховог незадовољства против Милошевића. „Хјуман Рајтс Воч“ је након пажљиве послератне студије бесомучне НАТО бомбардерске кампање закључио да је она била део психолошког рата и интидимације популације, без икаквих обзира према високом ризику цивилних жртава. Извор: William Arkin, Human Rights Watch, “Civilian Deaths,” p. 7.)

Специјални војни одбор Доњег дома Британског парламента је закључио да су (НАТО) напади потребни ради промене расположења цивилне популације– „Постојало је веровање, нада, у политичким круговима Велике Британије и осталих чланица алијансе, да ће србски морал бити сломљен, тако што ће бомбардовање охрабрти становништво да протестује против Милошевићеве политике.“ Извор: House of Commons, Defense Select Committee, 14th Report, 23 October 2000, paragraph 99.

Директна веза између НАТО стратегије и ескалације у броју цивилних жртава је документована у анализи размера и броја жртава насталих као последица НАТО бомбардовања- Према наводима међународног Црвеног Крста, током првих пар седмица НАТО бомбардовања циљева, у такозваној Фази 1 и 2, број цивилних жртава је био релативно низак. Како је кампања интензивирана, Црвени Крст је документовао нагли раст у броју цивилних жртава и броју уништених или оштећених цивилних објеката. Извор: Amnesty International, “NATO/Federal Republic of Yugoslavia: ‘Collateral Damage” or Unlawful Killings? Violations of the Laws of War by NATO During Operation Allied Force,” Amnesty International Index, EUR 70/18/00 (June 2000), p. 2.
Ова константација (Црвеног Крста) је потврђена темељиним истраживањима (на терену) штете нанете ваздушним ударима, које је спровео „Хјуман Рајтс Воч (ХРВ)“ ХРВ је документовао 90 издвојених инцидената који су били последица НАТО напада, и резултирали у убиства, сакаћења, или рањавања цивила. 33 тих инцидената су настали као резултат напада на густо насељена градска подручја.Извор: William Arkin, “Civilian Deaths in the NATO Air Campaign,” p. 5. In his testimony before the House Select Committee on Intelligence, Deputy Secretary of Defense John Hamre claimed that there were only 30 incidents of collateral damage, however he failed to produce any studies or data to back up this claim. See Statement of the Honorable John J. Hamre, U.S. Deputy Secretary of Defense, before the U.S. House Permanent Select Committee on Intelligence, July 22, 1999.

Шест таквих инцидената су се одиграли у већим градовима- Београду, Нишу и Врању и два или три инцидента у Алексинцу, Чачку, Новом Саду, Сурдулици и Ваљеву. Девет НАТО напада су спроведени над инфраструктуром и инсталацијама за које је ХРВ закључио да немају војни значај. Извор: William Arkin, “Civilian Deaths in the NATO Air Campaign,” p. 30.
Свега два инцидента су могли да се сматрају грешкама пилота или обавештајним промашајем, и у ниједном од тих напада није установљено да су србске власти користиле цивиле као „живи штит“. Извор: William Arkin, “Civilian Deaths in the NATO Air Campaign,” p. 25.

Напади на инфраструктуру и политичко-економске циљеве који нису имали никакве везе са заштитом (албанских) цивила на Косову, не само што су резултирали у велики број убиства и рањавања србских цивила, већ су довели и до уништења безбројних цивилних објеката неопходних за преживљавањепопулације. Ребека Грант из „Асоцијације ратног ваздухопловста“, у оквиру „Фондације за ваздухоловне образовање“ (САД) је закључила да су ваздушни напади- „избацили из употребе“ друмове, железничке пруге и мостове широм СР Југославије, парализујући нормалан ток цивилне економије.    Извор: Rebecca Grant, “The Kosovo Campaign,” p. 21.

 

У време када су НАТО снаге спровеле половину своје кампање, бомбардовање цивилне инфраструктуре је преполовило економску продукцију СР Југославије, остављајући најмање сто хиљада људи без посла. То је резултирало у „економску катастрофу“, где је индустријска база уништена, а цела економија преполовљена. Извор: Benjamine Lambert, NATO’s Airwar for Kosovo, p. 42.

Две трећине главних индустријских капацитета су уништене. Извор: The Independent International Commission on Kosovo, The Kosovo Report, p. 93
Вероватно да су најразаорнији ефекти произведени систематским нападима на србску електричну мрежу и главне електране. У раним данима ваздушне кампање, иницијални напади на електричне инсталације су били усмерени на то да произведу само привремене несташице струје, што се постигло употребом „ЦБУ102“ пројектила („графичких бомби“), који су само онеспособљавале инсталације, али их нису физички уништавали. Крајем маја, НАТО је отпочео са директним (тешким) бомбардовањем пет највећих србских електрана, далеководних линија, трансформатора и мрежних станица, користећи високо-разарујеће бомбе. То не само да је уништило 80% електричне мреже земље, већ је укинуло електрично напајање водених пумпи, остављајући 60% Београда потпуно без воде, и онемогућавање рада већине болница, школа и осталих јавних објеката, на дужи период. Извор: Steven Erlanger, “Reduced to a ‘Caveman’ Life, Serbs Don’t Blame Milošević ,” New York Times, May 25, 1999; Philip Bennett and Steve Coll, “NATO Warplanes Jolt Power Grid,” Washington Post, May 25, 1999, p. A1.

Други главни аспект уништавања цивилне структуре од стране НАТО-а је била систематска деструкција главних мостова у Србији, од којих су већина били у централним градским подручја, далеко од косовског ратишта. Најмање 50 цивила је убијено и 62 осакаћено, као резултат напада на седам мостова, који су били у функцији саобраћајне комуникације у локалним градским срединама, и од којих се ниједан није налазио на правцу главних саобраћајнх комуникација. Извор: William Arkin, “Civilian Deaths in the NATO Air Campaign,” Appendix A.
Ракетни напад на мост преко јужне Мораве у Грделици је уништио путнички воз који је прелазио реку,убивши 14 људи и рањавајући 16 других. Најмање 23 цивила је убијено када је НАТО ракета испаљена у правцу моста у Лужанима, погодила путнички аутобус, који је прелазио мост. Најмање 11 цивила је убијено и преко 40 рањено, након вишеструког НАТО бомбардовања моста у Варварину…Извор: BBC News Online, “NATO’s Bombing Blunders,” June 1, 1999 at http://news.bbc.co.uk/2/hi/340966.stm.
Већина цивилних жртава током 78 дана бомбардовања јесте директан резултат НАТО „пропуста“ да спроведе делотворне мере, у складу са међународним хуманитарним законима, и у оквиру јавно декларисаних прописа саме НАТО алијансе. На пример, за време напада на магацин муниције у Сурдулици,НАТО ракета је погодила Болницу за плућне болести, убивши 23 и рањавајући 26 пацијената и особља. Извор: William Arkin, “Civilian Deaths in the NATO Air Campaign,” p. 63.
Петог априла НАТО бомбардери су испалили преко 20 ракета на касарну у Алексинцу, убивши десет цивила и рањавајући преко тридесет; 16 приватних кућа и преко 400 станова су уништени или тешко оштећени…. Извор: William Arkin, “Civilian Deaths in the NATO Air Campaign,” p. 34.

НАТО напад на конвој косовских избеглица који се простирао у дужини од 12 миља на путу код Ђаковице, у западном Косову је резултирао у убиство 73 и рањавање 36 цивила.

Највећи инцидент појединачне „колатерална штете“ се десио 14 маја, када је НАТО авијација бацила 10 бомби на село Кориша, убивши 87 цивила, углавном косовских избеглица. Извор; International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia (ICTY), “Final Report of the Prosecutor by the Committee Eastablished to Review the NATO Bombing Campaign Against the Federal Republic of Yugoslavia,” August 6, 2000 athttp://www.icty.org/sid/10052, p. 26.
Коначно, између 90 и 150 цивила су убијени као резултат седам до дванаест НАТО напада „кластер бомбама“ (распрскавајућим пројектилима који су забрањени Женевском конвенцијом) .  Извор:William Arkin, “Civilian Deaths in the NATO Air Campaign,” p. 30.
И током још једног од најсмртоноснијих инцидената, напад на нишки аеородром у сред дана, НАТО је послао „кластер бомбе“ у правцу Нишке главне болнице, градског језгра, аутобуске станице и медицинског центра „12 фебруар“. Свакако, „колатерална штета“ настала као резултат коришћења тих забрањених оружја, је била много већа, него што су били иницијални ефекти (жртве) бомбардовања. Према писању Британског Гардијана, између јуна 1999 и Марта 2000, 54 људи је убијено и преко 250 осакаћеносамо на Косову, од стране неексплодираних „кластер бомби“ и нагазних мина. Додатно, према проучавању, спонзорисаном од стране норвешког Министарства спољних послова, преко 2.500 неексплодираних „кластер“ и других бомби, је евидентирано на терену, десет година по завршетку рата, представљајући трајни ризик за србско цивилно становништво.  Извор: Helen Fawkes, “Scars of NATO Bombing Still Pain Serbs,” BBC News, March 24, 2009 at news.bbc.co.uk/2/hi/Europe/7960116

Те последице су могле да буду избегнуте, или бар минимизиране, да Сједињене америчке државе нису одбиле да дају дозволу својим трупама да уклоне заостале бомбе и пројектиле. САД су у таквој одлуци биле руковођене страхом за безбедност властитих војника. Извор: Jonathan Steele, “Death Lurks in the Fields: Unexploded Bombs, Kosovo Tries to Clean Up After Air Strikes,” The Guardian, May 13, 2000.

 

ЗАКЉУЧАК

Пракса „хуманитарних интервенција“ очигледно пати од неспремности интервенциониста да у први план ставе заштиту цивила, а у други своје стратешке и тактичке приоритете. Чак и ако формално поставе као главни циљ заштиту цивила, војне организације третирају своје операције примарно као класичне војне операције са циљем поражавања противника и обезбеђивања што брже победе и са што минимизирањем губитака властитих снага, свесно жртвујући цивиле . Такво понашање оспорава легитимитет њихових акција и једнако важно, резултира у огроман број жртава „колатералне штете“, који је диспропорционалан јавно декларисаним циљевима наводне „заштитне кампање.

НАТО рат против Србије 1999те веома јасно илуструје све те проблеме. Неспремна да поднесе неопходне жртве, или чак преузме минималне ризике по своје трупе, у сврху заштите косовских Албанаца , алијанса је фокусирала своје нападе србску цивилну инфраструктуру и цело друштво, у нади да ће успети да уништи политичку, социјалну и економску субстанцу земље, што би (по њима) требало да присили државу да капитулира. Та стратегија је ултимативно произвела резултат, али уз високу цену од око 1.500 цивилних жртава, и уништењем већине србске инфраструктуре, која је била неопходна за преживљавање цивилне популације.

У суштини, НАТО је користио србске грађане као оружје за саботирање режима. Истовремено, веома мало је постигнуто у сврху заштите косовских Албанаца. НАТО не само да није успео да заустави „избацивање“ Албанаца са Косова, већ су његови напади на веће градове у Србији произвели супротну реакцију, која је мотивисала србске снаге да повећају чишћење терена (од Албанаца), као форму освете.
У оба случаја, косовском и либијском, НАТО званичници и њихови политички лидери, не само да су одбили да предузму одговарајуће мере ради спречавања цивилних жртава, које су сами изазвали, чак су у већини случајева негирали да оне уопште постоје.  Извор: This point was continually supported by Human Rights Watch and Amnesty International’s attempts to engage NATO’s political leadership in a discussion of civilian casualties.)

На пример- суочен са кредибилним доказима да су НАТО снаге убијале цивиле, алијанса је тврдила да нема капацитета нити намере да испитује те случајеве, често понављајући да су спорни напади били „ веома успешни“. Као што је рецимо, у једном случају НАТО напада, генерални секретар А. Ф. Расмусен јавно тврдио следеће- „Спровели смо ову операцију веома пажљиво, без иједне потврђене цивилне жртве (иако је очигледн било пуно „непотврђених цивилних жртава“) . Извор: C.J. Chivers and Eric Schmitt, “In Strikes on Libya by NATO” Italics, mine.)
Коначно, праве последице интервенционистичке употребе овакве масивне и прекомерне употребе војне силе, се простиру и иза непосредног убијања и рањавања цивила. У свим тим случајевима, уништење цивилне инфраструктуре, стамбених објеката, државних и друштвених институција, неопходних за преживљавање цивилне популације- је резултирало у огроман број избеглица, несташице хране, воде, крова над главом, и друге тешке последице по становништво.
Током судских спорова пред Хашким трибуналом, овај суд је установио да- „…иако можда појединачни (НАТО) напади не морају да буду сами по себи илегални, њихови укупни резултати (последице по цивиле) могу да се сматрају илегалним.. У случајевима поновљених напада, од којих већина спада у сиву зону између оспораване легалности и безакоња, било би неопходно да се закључи да укупни ефекти таквих (НАТО) акција, указују на то да оне нису у складу са међународним правом. Свакако, такав патерн ратовања може да резултира у прекомерну опасност по животе и имовину цивила, што је све супротно хуманитарним принципима.“ Извор: The Prosecutor v. Zoran Kupreskic, Mirjan Kupreskic, Vlatko Kupreskic, Drago Josipovic, Dragan Papic and Vladimir Santic, “Judgment,” Case No. IT-95-16, January 14, 2000.

Све ово нас наводи на закључак, да државе или војне алијансе, које су неспремне, или не желе да предузму све неопходне мере у циљу заштите цивила, не би требало онда уопште ни да „војно интервенишу“…

 

Професор Брус Кронин (превод М. Новаковић)

 

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

 

ВРЕМЕ СМРТИ: Угледни онколози су проговорили- НАТО бомбе из 99те тек ће десетковати Србију – Да ли нам треба „савез“ са таквима!?

By Editor on 1. новембар 2015.

Sakriveni izveštaj UN Senegalca Bakari Kantea, šefa misije programa UN iz 1999, o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije nikada nije objavljen, a delovi koji su procurili u javnost zahvaljujući američkom nezavisnom novinaru Robertu…

 

ЕКСКЛУЗИВНИ „ФБР“ ФЕЉТОН – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА(1/8)…

By Editor on 18. јануар 2012.

припремила Biljana Dikovic, (август- јулу 2011), ексклузивно за ФБР: НАПОМЕНА ЧИТАОЦИМА У НАСТАВКУ ЧЛАНКА СУ ЛИНКОВИ НА СВИХ 8 ДЕЛОВА ЕКСКЛУЗИВНОГ ФБР ФЕЉТОНА…. ‎АМЕРИЧКИ НОВИНАР РОБЕРТ ПАРСОНС ОБЕЛОДАНИО „ВЕСТИМА” САКРИВЕНИ ИЗВЕШТАЈ УН (1) МИЛОСРДНО […]

 

„ФБР“ ФЕЉТОН: ЕКСКЛУЗИВНО – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА(2/8)…

By Editor on 14. август 2011.

Biljana Dikovic ‎АМЕРИЧКИ НОВИНАР РОБЕРТ ПАРСОНС ОБЕЛОДАНИО „ВЕСТИМА” САКРИВЕНИ ИЗВЕШТАЈ УН У осмом поглављу цензурисаног извештаја Бакари Кантеа говори се о загађењу које је проузроковала употреба оружја са осиромашеним уранијумом. (2) МИЛОСРДНО […]

 

„ФБР“ ФЕЉТОН: ЕКСКЛУЗИВНО – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА(3/8)…

By Editor on 14. август 2011.

Biljana Dikovic ‎АМЕРИЧКИ НОВИНАР РОБЕРТ ПАРСОНС ОБЕЛОДАНИО „ВЕСТИМА” САКРИВЕНИ ИЗВЕШТАЈ УН (3) МИЛОСРДНО – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА Шокантан текст Сенегалца Бакари Кантеа, шефа мисије програма УН из 1999. о […]

 

„ФБР“ ФЕЉТОН: ЕКСКЛУЗИВНО – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА(4/8)…

By Editor on 14. август 2011.

Biljana Dikovic АМЕРИЧКИ НОВИНАР РОБЕРТ ПАРСОНС ОБЕЛОДАНИО „ВЕСТИМА” САКРИВЕНИ ИЗВЕШТАЈ УН (4) МИЛОСРДНО – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА *** Шокантан текст Сенегалца Бакари Кантеа, шефа мисије програма УН из 1999. […]

 

„ФБР“ ФЕЉТОН: ЕКСКЛУЗИВНО – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА(5/8)…

By Editor on 14. август 2011.

Biljana Dikovic АМЕРИЧКИ НОВИНАР РОБЕРТ ПАРСОНС ОБЕЛОДАНИО „ВЕСТИМА” САКРИВЕНИ ИЗВЕШТАЈ УН (5) МИЛОСРДНО – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА Шокантан текст Сенегалца Бакари Кантеа, шефа мисије програма УН из 1999. о […]

 

„ФБР“ ФЕЉТОН: ЕКСКЛУЗИВНО – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА (6/8)…

By Editor on 14. август 2011.

Biljana Dikovic АМЕРИЧКИ НОВИНАР РОБЕРТ ПАРСОНС ОБЕЛОДАНИО „ВЕСТИМА” САКРИВЕНИ ИЗВЕШТАЈ УН (6) МИЛОСРДНО – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА ‎ *** Шокантан текст Сенегалца Бакари Кантеа, шефа мисије програма УН из […]

 

„ФБР“ ФЕЉТОН: ЕКСКЛУЗИВНО – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА(7/8)…

By Editor on 14. август 2011.
Biljana Dikovic ‎АМЕРИЧКИ НОВИНАР РОБЕРТ ПАРСОНС ОБЕЛОДАНИО „ВЕСТИМА” САКРИВЕНИ ИЗВЕШТАЈ УН (7) МИЛОСРДНО – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА *** Шокантан текст Сенегалца Бакари Кантеа, шефа мисије програма УН из 1999. […]

 

„ФБР“ ФЕЉТОН: ЕКСКЛУЗИВНО – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА(8/8)…

By Editor on 14. август 2011.

Biljana Dikovic ‎АМЕРИЧКИ НОВИНАР РОБЕРТ ПАРСОНС ОБЕЛОДАНИО „ВЕСТИМА” САКРИВЕНИ ИЗВЕШТАЈ УН (8) МИЛОСРДНО – УРАНИЈУМ ЗА СРБЕ 4,5 МИЛИЈАРДИ ГОДИНА *** Шокантан текст Сенегалца Бакари Кантеа, шефа мисије програма УН из 1999. […]

 

РЕФЕРЕНЦЕ:

http://web.isanet.org/Web/Conferences/FLACSO-ISA%20BuenosAires%202014/Archive/eba0454a-5aff-4d63-a9aa-a14242f5b29d.pdf

https://www.ccny.cuny.edu/profiles/bruce-cronin

http://www.isanet.org/ISA/About-ISA

http://flacso.org.ar/institucional/historia/

Advertisements

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s