ВЕСТИ

Ђорђе Ивковић: ДА ЛИ ЈЕ ЛАЗАР НАЦИСТА?


da-li-je-lazar-bio-nacista

ЗАПИС О КОСОВУ
(Стефан Лазаревић)
 

Човече који српском земљом ступаш,
било да си дошљак или овдашњи,
ма ко да си и ма шта да си,
када дођеш на поље ово,
које се зове Косово,
по свему ћеш угледати пуно костију мртвих,

те са њима и камену природу,
мене крстозначног као стег,
видећеш како посред поља управно стојим.
Да не проминеш и да не превидиш
као нешто залудно и ништавно,
но молим те, приђи и приближи се мени, о љубими,
и размотри речи које ти преносим,
и из тога ћеш разумети због ког узрока
и како и зашто ја стојим овде,
јер истину ти говорим,
ништа мање од живога,
да ћу вам изнети у суштини све што се збило.
Овде негда бејаше велики самодржац,
чудо земаљско и рига српски,
звани Лазар, кнез велики,
побожности непоколебими стуб ,
доброразумља пучина и мудрости дубина,
огњени ум и заштитник странаца,
хранитељ гладних и миловање ништих,
скрбних миловање и утешитељ,
који воли све што хоће Христос,
коме иде сам по својој вољи
и са свима својим безбројним мноштвом,
колико је под руком његовом.
Мужеви добри, мужеви храбри,
мужеви, ваистину, у речи и у делу
који се блистају као звезде светле,
као земља цветовима шареним,
одевени златом и камењем драгим украшени,
многи коњи изабрани и златоседлани,
сведивни и красни коњаници њихови.
Свеплеменитих и славних
као какав добри пастир и заштитник,
мудро приводи духовне јагањце
да у Христу добро скончају
и приме мучења венац
и вишње славе учесници буду.
И тако сложно велико безбројно мноштво
скупа с добрим и великим господином,
добром душом и вером најтврђом,
као на красну дворану и многомирисану храну
на непријатеља се устремише
и праву змију згазише
и умртвише дивљу звер и великог противника
и неситога ада свејадца,
велим Амурата и сина његова,
аспидин и гујин пород,
штене лавово и василсково,
па са њима и не мало других.
О чудеса Божијих судбина,
ухваћен би храбри страдалац
безаконим агаренским рукама
и крај страдању добро сам прима
и мученик Христов постаје
велики кнез Лазар.
Не посече га нико други, о љубими,
до сама рука тога убице, сина Амуратова,
И све ово речено сврши се
лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак,
а час је био шести или седми,
не знам, Бог зна.

Истина је, баук нацизма дивља српским земљама. И сви ми који се не одричемо Записа у камену смо нацисти. И сам Запис је нацистички, јер у њему нема толеранције спрам другачијих, Мурату и Бајазиту, и велича само оне који су наводно бранили своје Отачаство, Веру, Част и све тако неке празне речи иза којих у политичкој позадини, знамо, стоји похлепа и српска зла нарав, која није прихватала прожимање култура.

И, нема збора, владика Раде Томов је нациста, те га Црногорци, од старина именом “Црвени Хрвати”, вазда чиста образа, избацише из својих уџбеника. А зашто? Описао Раде Томов како су Срби мучили друге, јер бејаху аутоксенофобични, па прогањаше добре, дивотне потурице који, како се зна, никаковог зла нису Србима наносили.

 

Шта би друго јуродивни овдашњи антинацисти, утешитељи српских жртавах, но да нас свакодневно шокантно суочавају са нашим сваковрсним злочинима од када јесмо?

Изванредно то раде “е-новине”серафим јуродива Пере Луковића и херувим јуродиваАлексеја Кишјухаса на “Данас”. Терају нас да се суочимо са нашим злочинима.

Збиља је добар штос како су Срби упоређени са Хитлеровим нацистима. Кад се суоче са својим злочинима, Као Немци ономад, то је страшна и пазите болна катарза и емотивна пропаст.

Denacifikacija10

А не, Американци су ишли и даље.

“Након немачке капитулације 1945. године, савезнички практични ум, предвођен америчким прагматичним духом, разумео је да нема ефикаснијег приступа почињеним злочинима, од суочавања њихових починилаца и оних који су их подржавали, са конкретним, али мучним, застрашујућим, нељудским и несхватљивим “минулим радом”.

“…Програм је, под радним насловом “видети значи веровати”, обухватао обавезне посете околним концентрационим логорима, приказивање плаката који показују јавна вешања, лешеве на јавним местима, глађу измучене затворенике и на стотине унакажених и на гомилу бачених лешева логораша. Немачки ратни заробљеници, али и милиона Немаца, били су принуђени да гледају документарне филмове о нацистичком иживљавању над “инфериорним” Јеврејима, Ромима, Словенима, хомосексулацима, хендикепиранима…Показало се да се стање порицања и неверице, неспорно елиминише визуелним доказима и да нема ефикаснијег начина да се допре до националне катарзе, свести о сопственим поступцима и гласно прихватање одговорности, него директним суочавањем са почињеним неделима.”

Ту нас негде и неизрециво плитки, провидни и досадни, али управо из разлога антинацистички гледе Срба јуродивни Алексеј Кишјухас, оштро позива са страница усташко-антинацистичког гласила “Данас” да се суочимо са својим злочинима на Косову и Метохији.

Узор треба да нам буде погружени Вили Бранта, који клечи крај неког споменика Јеврејима. То је то! кликћу овдашњи јуродиви антинацизма.

photo-svet-evropa-poljska-varsava-vili_brant_01u_689137929

Потписник ових редова стоји на становишту да је приказана фотографија запис најодвратнијег, налицемернијег и најподлијег спина у светској историји.

И, даље се тумачи, “зашто није дошло до катарзе у Срба”?

“Кључна разлика између Немачке 1945. и Србије 1999. – одсуство потпуног војног пораза тј. победе једне стране. Очекивати да ће Вучићева или било која друга влада Србије, организовати денацификацију друштва је више него наивно. Основни услов дуготрајног мира, за који би денацификација имала значајну улогу, је недвосмислена војна победа над једном страном. Тек онда денацификација може да се спроведе. У случају Србије, то се није догодило. Дакле, нити ће бити денацификације нити, највероватније, дуготрајног мира на Балкану.“

 

Ни случајно до мира не би довео тотални пораз усташа, балија или шиптарских нациста?

 

Ко се чега и кад постидео, а да није невољом Србин?

 

Да ли су мучени читаоци овог написа свесни да никад и нико није кажњен за злочине над Србима, а да су Срби народ који је страдао више од било кога, па и толико рекламираних Јевреја?

 

Хоћете директно суочавање са истином. Па ево Извештаја Арчибалда Рајса из 1914, а сто година се исто понавља:

Аница Јездић, стара 32 године, очи ископане, нос и уши одсечени.

Симо Јездић, стар 14 год. одсечени су му нос и уши.

Јелка Донић, 13 година, одсечени су јој нос и уши.

Цветко Павловић, ископане му очи.

Крсман Калабић, стар 56 година, ископане му очи и одсечени нос и уши.

Смиљана Васиљевић, стара 48 год., очи ископане.

Миросаву Васиљевић, стару 21 годину: силовало је око 40 војника, потом су јој исечени генитални органи а коса гурнута у вагину. На крају су јој извадили утробу. Умрла је тек непосредно након овога.

 

Бр. 58, из 18. пешадијског пука из Копривнице (Хрват), тврди да је у Добрићу видео како војници из 37, мађарског пука убијају бајонетима једанаесторо или дванаесторо деце старе између 6 и 12 година. Овај масакр је извршен по наређењеу натпоручника Нађа (Nagy) и догодио се 16. или 17. августа. Сведок је био само на тридесет – четрдесет метара удаљен од војника – убица.

  1. Лазар Петровић, стар 46 година, одсекли су му једну шаку и ископали очи.
  2. Милица Петровић, 45 година, одсекли су јој дојке.
  3. Добрија Петровић, 18 година, ископали су јој очи.
  4. Станка Петровић, стара 14 год, ископали јој очи и одсекли нос.
  5. Ана Петровић, стара 7 година, одсекли су јој уши.
  6. Живко Павловић, стар 50 година, исечен на комаде.
  7. Станица Павловић, стара 50 година, Исечена на комаде и ископали су јој очи.
  8. Зорка Павловић, стара 18 година, исечена је на комаде —
  9. Никола Томић, стар 63 године, нанет му је велики  број рана бајонетом.
  10. Живко Мађаревић, стар 70 год. ископане му очи.
  11. Станоје Мађаревић, 40 година, одсекли су му уши.
  12. Јоцо Миловановић, стар 90 година, исекли су му кожу на каишеве.
  13. Милосав Обрадовић, стар 18 година, одсекли су му нос и уши и ископали очи.
  14. Драгољуб Исић, 18 год. одсекли су му нос и уши.
  15. Живко Пејчић, стар 70 година, ископане очи и прекривен ранама.
  16. Светозар Томић I, стар 54 год. ископане су му очи.
  17. Светозар Томић II, стар 60 година, одсекли су му нос и уши.
  18. Цветко Јакић, стар 23 године, ископали су му очи.
  19. Милева Јакић, стара 17 година, силовали су је, а потом убили.
  20. Сретен Росић, стар 26 година, исечен и сав прекривен ранама.
  21. Миливоје Росић, стар 25 година Сава Росић, стар 50 година ,Михаило Росић, стар 18 година
  22. Стана Росић, стара 50 година —Ископали очи изболи бајонетима
  23. Љубомир Мађаревић, стар 16 година, одсекли су му нос и ископали очи.
  24. Станица Шакић, стара 24 године, неколико пута су је силовали, а затим изболи бајонетом.
  25. Драгомир Шакић, стар 35 година, силован неколико пута, а затим прободен бајонетом.
  26. Стана Шакић, стара 15 година, силована и неколико пута избодена бајонетом.
  27. Милева Гајић, стара 44 године, сва прекривена најразличитијим ранама.

У Шљивову је капетан пронашао тело једне четворомесечне бебе којој су проболи гркљан.

Александар Стевановић. инжињеријски капетан видео је лешеве двеју жена у Бастави. Жртвама су одсечене дојке и стављене у уста (жене из породице Солдатовић). У једном селу недалеко од Крупња, две девојке старе 17 и 21 год. пронађене су како леже без свести јер их је силовало више од двадесет војника.

Аустрoугарста је била срце европске цивилизације.

Хоћете Други светски рат?

У усташком стану у Грачацу су српску децу сјекли живу, вадили им џигерице, пекли на жару и давали мајкама да једу, а оне су јеле мислећи да је то животињско месо. Миле Бајић, земљорадник из Габрића свједочи да је кад се вратио из збијега пред усташама кући, нашао на огњишту под цријепом своје шетомјесечно дијете печено. У Дивоселу су на Илиндан 1941. године усташе пекли двоје деце на ражњу и тјерали Србе да једу месо. Оваквих примјера је безброј.

Истражујући геноцид над децом у НДХ се наилази и на невјероватну причу из Ливна када је хрватски усташа, иначе месар, објесио у свом месарском излогу располовљено новорођенче и на његовим половинама написао :“СРПСКО ОДОЈЧЕ!“

Кости деце су разасуте дуж обје обале Саве, од Крапја до Дубичких кречана, шумама Крндије, Кошутарице, по Млаки, Јабланцу, Старој Градишци и другим стратиштима. Јасеновачки крематориј-Пичилијева пећ, Граник, Скела, Сабласно језеро, Логор IIIC, само су нека мјеста у централном дијелу логора где су убијана и деца.

У Доњој Градини на 117 хектара се простире највеће дечије гробље у свијету. У 125 до сада откривених гробница су пронађени дечији скелети, а у некима су само покопана деца. Просјечна старост ове деце је износила око 7 година.

Најновијим истраживањем и увидом у преко 1000 докумената, међународна комисија за истраживање геноцида под водством др Србољуба Живановића утврдила је да је само на јасеновачким стратиштима страдало преко 30.000 деце.

Драгоје Лукић, преживјело дијете са Козаре, прошао је кроз злогласни логор Јасеновац и ослобођен 26. августа 1942. заједно са другом децом из Јастребарског и Јован Кесар и још неки преживјели Козарчани утврдили су до сада да је у усташки логор Јасеновац и друге логоре депортовано 23.858 само козарачке деце. Најмлађи су били у колијевци, а најстаријима је било тек 14 година. Данас је познато такође именом и презименом и 19.432 детета са Козаре страдала само на јасеновачким стратиштима. То су само они за које се успјело утврдити идентитет. Морамо напоменути да је послије ослобађања логора Јастребарско 26. августа  1942. од стране партизана, много деце остало, наиме,партизани су повели са собом само здраву децу. Та деца су након повлачења поново сакупљена и враћена у логор.

Да ли је Павелић одговарао за злочине? Ни случајно. Нити је Тито имао занимање за њега. Богу хвала, стигла га четничка рука.

Ко је за ово одговарао?

Holokaust-u-Jugoslaviji-2-620x350

За оне који незнају, Хорти је био заштићени сведок, не крвник. А био је крвник.

И све тако, долазимо до 1999. Хоћете о томе? Нећете. Добро, али морате.

Граф:Мартијев извештај тест за СЕ

БЕОГРАД – Извештај специјалног известиоца Савета Европе (СЕ) Дика Мартија о злочинима на Косову је тест за ову организацију, која би требало да штити људска права,изјавио је трећи председник аустријског парламента и посланик Слободарске партије Аустрије (ФПО) који је иначе члан Парламентарне скупштине СЕ Мартин Граф.

“Данас је тај извештај на столу и немогуће је преко њега прећи, већ се мора деловати”, рекао је Граф у интервјуу Танјугу, додајући да је члан одбора СЕ који је одлучио да се извештај изнесе пред Парламентарну скупштину на гласање 25. децембра.

Гласање о Мартијевом извештају биће тест за СЕ, који ће показати да ли је ова организација спремна да следи своје принципе.

“Ако се дозволи пред нашим вратима криминал, и не истражује се даље, онда би се поставило питање зашто уопште постоји СЕ”, подвукао је аустријски политичар.

“Овај извештај је био храбар потез Мартија, јер је изнео информације и чињенице које су већ биле познате, али је он доказао реалности током ратних сукоба, то јест да су косовски Албанци и Албанци држали Србе, али не само њих, као ратне заробљенике, тако да се више не могу затварати очи. Ти ратни заробљеници били су интернирани у логорима, где је над њима обављен медицински преглед, а сви који су били доброг здравља потом су боље третирани, и превежени су у логоре и клинике, у којима су им одузимани органи, и где су убијани. Они су, што је застрашујуће, коришћени као складиште резервних делова”, рекао је Граф.

На Космету је пукла лицемерна европска “култура” и испољила се као своје зверско суштаство – НАЦИЗАМ.

Након заташкавања злочина трговине људским органима, што ни Менгеле није радио, лицемерно је даље говорити о цивилизацији, европској поготово.

Који се то „цивилизовани народ“ дозвао памети суочавањем са сазнањем о сопственим геноцидима?

Питам вас, како би Американци реаговали кад би их одвели у неко своје мучилиште, Гвантанамо на пример? Или на попришта геноцида над Индијанцима? Па понашали би се као да су у зоолошком врту. Правили би селфије.

Како би се суочили са свим својим ратним злочинима у свим ратовима које су водили ван своје земље? А побили су више деце него нацисти.

248383_vijetnam-napalm-napad-ap_orig

Ето, суочили се Американци са својим злочином. И, шта? Терај даље!

Амерички списак ратних злочина скоро је немогуће сачинити. Чак је и табеларни приказ злочина гломазан. Стиде ли се Американци тих непобројаних злочина. Боже сачувај. Прде о демократији и људским правима.

Како би се Енглези понашали да их суочите са њиховим геноцидима? У Индији, према Бурима (иначе Европљанима исте расе). Ништа, потпуна емоционална тупост.

јужна-африка-бури1-790x593

Католичка црква хоће да Алојзија Степинца прогласи за свеца. Истовремено, Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj (lat. magnum crimen значи „велики злочин“). Непосредно по изласку из штампе, римска курија је анатемисала књигу и ставила је наIndex librorum prohibitorum (Списак забрањених књига). Тако курија схвата суочавање са сопственим злочином.

"Спасли смо вам душу, тело не можемо" образложење је, управо покрштеним Србима. Затим их побију.

У питању Алојзија Степинца губи се суштина. Није он сам, као препредени злочинац, крив, већ је цела католичка цркава одговорна за геноцид над Србима, јер је у том геноциду учествовало између 1000 и 1300 (зависно од извора) католичких свештеника под јурисдикцијом нареченог Степинца. И сад замислите католичке фратре како иду од места до места где су дивљали и моле Србе за опроштај. Ма хајте. Бестидно цинички, хоће да Степинца прогласе за највећег следбеника Христа!!!

Али, шта је са немачким антинацистичким просветљењем оличеном у театралном клечању Вили Бранта?

Немачкипсихоаналитичар Др. Петер Прскил:

„Оно што је веома важно да српски народ зна да је 1995. Сенат САД захтевао промену Устава Немачке како би Немачка могла да учествује у било ком рату који воде САД.

У питању је члан 26 немачког устава који је забрањивао вођење офанзивног рата што је након Другог светског рата требало да онемогући да Немачка започне било какав офанзивни рат и да осигура да Немачка може да употреби војну силу само у случају самоодбране. Ја не могу да се сетим да је било која југословенска република напала Немачку. Али, Бил Клинтон је одлучио да члан 26 баци на сметлиште историје и Сенат САД је изгласао 25:1 да Немачка мора да промени свој Устав. Промена Устава није де јуре уследила, али је свака немачка влада почевши од социјал-демократске Герхарда Шредера прекршила члан 26 свог устава. У питању је криминални акт који треба најоштрије санкционисати будући да се ради о издаји земље у шта чин кршења устава свакако спада, а што подразумева најмање 15 година затвора. Но, оно што видимо данас је потпуна перверзија правно уређеног поретка: војне агресије добиле су институционално-правну подршку у институцијама каква је Трибунал за ратне злочине у Хагу, који на најбољи начин демонстрира степен перверзије правде и права. Народ који је био жртва страшног геноцида у 20.веку и жртва војне агресије проглашен је кривим и одговорним за рат.“

Први рафал немачких војника после II светског рата био је рафал по Србима.

На суђењу у Кобленцу Давид Ферк је казао: „Нисам убио зато што сам хтео, већ зато што сам морао – и погодио сам право у мету”.

Свака му част! Заслужио је гвоздени крст.

Сви злочини на територији екс Југославије су извршени под инспирацијом, патронатом или директним злочином „денацификоване“ Немачке. Да питамо Ангелу Меркел стиди ли се обновљеног немачког нацизма. Та смејала би вам се у лице. Рекла би да су Немци „само бранили европске вредности“ на Балкану. Исто као и 1941. Члан 26. немачког устава је тривијалија око које Меркелова нема времена да се замајава.

Каква је стварна перцепција злочина овдашњих „денацификатора“? Хоћемо ли од уваженог доктора Алексеја Кишјухаса добити одговор како је могуће, пошто су његова опсесија „српски злочини“ да се на Косову и Метохији по пописима од 1455. До 2007., српска популација смањи са 98% на 5%? Како, сем перманентним геноцидом, којим етичка громада Кишјухас са презрењем неће да се бави.

Ја упућујем јавни позив свима онима који тлапе о „српском геноциду“ – Јању Беч-Нојман, Соњу Бисерко, Динка Грухоњића, Перу Луковића, Алексеја Кишјухаса и све друге, да се добровољно ставе на располагање за испитивање полиграфом и одговоре на неколико јасних питања:

  • Мрзиш ли Србе?
  • Да ли је убијање Срба злочин?
  • Да ли је клање српске деце грех?
  • Да ли је убијање што више српске деце добро за Европу?
  • Треба ли Србе збрисати са лица земље, заједно са Русима?

Наравно, прозивка је хипотетичка, јер је сваком јасно да ће се сви такви церекати кад прочитају позив (а читају, не сумњајте).

Што би се показивали каква су пашчад.

Па како је толика морбидност људи који живе међу нама могућа? Ту долазимо до најпре нацификованог злочинца па денацификованог Лазара. Не, није у питању наш великомученик кнез Лазар, већ наши бивши Лазари.

На почетку беше Лука Лазар. Он је 1781. купио Пустару Ечку на лицитацији коморских добара. Основао насеље Лукино село за своје поданике. Његов син се већ звао Ágoston Lázár, Да се презива Лазар било му је одвећ сељачки. Затим је дошао генерал и гроф Жигмонд Лазар. Коначно, Арчибалд Рајс бележи Лазара до рамена у српској крви у Србији.

Бр. 46, из 26. линијског пука, тврди да је извесни поручник Лазар (Мађар) са својих 80 војника убио најмање 30 мушкараца и жена. Људи из његове чете су видели како је улаз у једну кафану био закрчен полуспаљеним жртвама. Ово се догодило недалеко од Зворника ( у селу Зулине).“

Данас су Lázári висококултурни седњеевропљани без икакве гриже савести и потребе да се суочавају са прошлошћу и својим злочинима након што су се разсрбили.

Немојте сумњати, сви наши Lázári си потомци неког онаквог поручника Лазара. Њихови преци у процесу транзиције од Срба ка нечем другом су до рамена у српској крви.

Зато су данас тако вулгарни, простачки, грлати, бахати и крвожедни. Под заштитом су својих на смрт воњајућих ментора.

Наше је да запамтимо ко су нацисти међу нама, и демонтирамо до атома ту идеологију Lázárа кад сазри време.Иначе ће нам потомци бити Lázári.

Извор: Српски културни клуб

Advertisements

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s