ВЛАДИМИР ФРОЛОВ
„Демократска завеса“ је на брдовитом Балкану донела само крв и сузе народима, по мери смутљиваца са Темзе
Од како су Срби „усрећени“ признањем независности 1878. године, Британци Србима капу кроје, све са намером да им на уши пада како свој бољитак видети не би могли, а нарочито не државу која им у томе помаже. Владавина либерала (19. век), коју данас неки историчари и политичари извлаче из нафталина као „европско буђење“ Србије, имала је прваке који су јасно и гласно истакли на првом месту српске националне интересе иако су сами европски просвећени.
Управо им је боравак у тој просвећеној Европи (током школовања) помогао да сагледају своју обавезу према својој Отаџбини, која се споро и тешко усправљала после петoвековног ропства под Османлијама. Та хришћанска Европа на Западу тако лако је то злоупотребљавала, увек зарад својих ускih државних интереса, али никад зарад само српских. Од настанка Начертанија Илије Гарашанина лупа та просвећена Европа чврге умним Србима, који желе да створе јаку, стабилну и независну Србију, и то са Косовом као државним и духовним стожером, који ће све српске земље окупити.
Битка за праг земље Србије траје од када је почео српски национални програм, само су покварењаци са Темзе увек изнова мењали своје савезнике, као непосредно видљиве теренске извршиоце. Насртај на Косово, који сада води Немачка у форми захтева за „дијалог“ према моделу некадашње две Немачке, перфидни је покушај да Срби сами омогуће уједињење Албанаца из Албаније и Шиптара као националне мањине (али већине на Косову) у Србији, и то насилним отимањем дела државне територије, што је јасан пример кршења међународног права.
ГОРИ ОД НАЦИСТА
Цео 20. век траје нескривена намера Британаца да заједничку државу коју су Срби крвљу платили и скупо преплатили у два светска рата, разоре и распу на мале вазалне државице. Притом мењају своје савезнике ко прљаве гаће, док се са ватиканским планерима у закулисним антисрпским играма надмећу, али увек договарају. Пред Други светски рат успеће да убеде кнеза намесника да одобри настанак Бановине Хрватске као „повијесне“ жеље хрватског народа, али на великом делу српске етничке територије. Окупација Југославије и настанак НДХ као проширене основе Бановине, где је почињен злочин геноцида над Србима, замаглиће у целости ову прљаву игру покварењака са Темзе, а настаће прозивање нациста и фашиста, који јесу подржали настанак НДХ, али нису битно учествовали у креацији саме Бановине као претече НДХ.
Желећи да се против Немаца и Италијана боре на брдовитом Балкану до последњег антифашисте Србина и Грка, како би заштитили (освајачко) британско дупе на Блиском истоку, узеће Британци за своје савезнике комунисте који желе само власт по сваку цену. Зато ће помоћи долазак на власт фелдвебела Броза у Југославији, опет вешто приказујући да га је управо довео Јосиф Висарионович (Стаљин) а не Ватикан и цинични Винстон.
Ослобођење Београда, који су октобра 1944. црвеноармејци ослободили уз минимално разарање самог града, што није била уобичајена пракса у брзом наступању на Берлин, замагљено је одмах причом о злоделима ослободилаца против демократске грађанске већине. Притом се само упорно заборавља да су ти „коминтерновски ослободиоци“ носили енглеске униформе и јели америчка Труманова јаја (у праху), а не шчи и кашу.
Када се фелдвебел Броз, уз њихов демократски савет, одлучио на своје „историјско не“, настаће намерна пљачка Србије одвожењем свих значајних фабричких постројења на територију некадашње НДХ и Словеније, јер прети опасност од тог азијата из Москве, a потомци припадника казнене експедиције из Великог рата и преживели легионари некадашње војске НДХ (одмах ослобођени даље робије) гаранција су да неће баш тако лако „Иван“ (нацистички израз за црвеноармејца) ушетати, тим пре што су далековиди Срби листом послати на летовање уз рекреативни друштвено-корисни рад, како цинично назваше фелдвебелов гулаг Голи.
Сам фелдвебел Броз ће ипак за сваки случај мало подуже боравити на острву које штите бродови и авиони тек створеног НАТО а затим у еуропској Љубљани, док су инжињерци испод Белог двора у Београду убрзано градили тајне лагуме за случај брзе евакуације. Од времена Милана Обреновића не беше у Београду владара који се толико свога народа плашио и стално некакве завере против себе сањао.
СТВАРАЊЕ „БЕЛЕ АЛ КАИДЕ“
Када се, упркос дуготрајним поделама, злонамерно изазваним свађама и насилној симетрији „усташе-четници“, српски народ најзад сабрао поводом прославе 600. годишњице Косовског боја, одмах је почело растурање заједничке државе да не би била делимично преуређена по српској жељи. Док су са Запада потомцима фашиста стизале пошиљке оружја и бројни инструктори из разних формација са радним искуством на „демократизацији“ у Африци и Азији, из Лондона је Србима стигла радна група за обнову „демократског поретка“, отворено се противећи оружаном отпору Срба у западним деловима заједничке државе, коју потомци кољача из два светска рата руше оружјем а спремају и нове игре под патронатом НАТО планера за преуређење балканског простора као полазне линије за развој трупа, које ће учествовати у „оправданој“ подели Сибира, већ дефинисаног као „општесветско добро“, а не само руско, док Русија саму себе тражи.
Британски планери ће се сетити да су Османлије насилно преводиле Србе на ислам, стварајући тако верску нетрпељивост проткану породичним мржњама, осветама, разарањима, те ће посаветовати каубоје да са Блиског истока доведу шиитске екстремисте у грађанским ратом захваћену БиХ, верске фанатике, већ задојене антиправославном мржњом у рату против совјетских трупа које су помагале тада легални режим у Авганистану. Као колатерална штета ове „демократске“ помоћи муслиманској армији у БиХ, развиће се језгра терористичке „беле Ал Каиде“, од које се усрећитељи на Темзи ипак штите ригорозном безбедносном контролом, док свима причају бајке о толеранцији и мултикултуралности. Упорно помагање муслиманских верских фанатика на Балкану, оном његовом делу где је некада као окупатор вековима владала Отоманска империја, а све у функцији злонамерног растакања православних балканских народа, полако али сигурно ближи се крај.
Запажени радни боравак у региону исламског филозофа и теолога шејха Имрана Назара Хосеина означава нови почетак квалитетнијег односа и дијалога православних и муслимана на брдовитом Балкану, али без мирођија „демократије“ из НАТО кухиње по британском кувару. Јасна и прецизна дијагноза злоупотребе религије у финансијско-освајачке сврхе, што некадаш њи колонијални господари са Темзе имају у својим радним верзијама, детаљно разјашњена од признатог водећег теолога, елиминише код исламских верника утицај разних обилато плаћених „лилипутанаца“, као носилаца видљивог зла у својим срединама.
ЋУТАЊЕ О ИМРАНУ ХУСЕИНУ
Нимало не чуди што су разне НВО које се тобож баве „толеранцијом међу народима и верским заједницама“, али са Сорош-казана, напрасно и оглувеле и онемеле, те се никако о његовој посети и значају његових предавања не оглашавају, а и компјутери су им изненада у квару те ни не пишу коментаре о његовој посети и њеним дометима. Жалосно је што ни медији у Србији који себе саморекламерски називају независним нису више простора посветили овој радној посети, која има изузетан дугорочни значај. Додуше и њихови новинари поодавно су на „демократским јаслама“ почели да жваћу апанажу, а није се баш ласно тако драге апанаже одрицати, јер криза медија није настала сада, док је преживљавање као практична дисциплина за многе је новинаре постало приоритет. Видљиво је ипак да ни дописници такозваних глобалних медија (DW, RFE, VOA, CNN, SKAY NEWS, CNN) нису уопште посветили потребну пажњу овој посети, чекајући свој став из кординативног центра који се управо упиње да измисли стратегију новог лагања.
Време посете угледног теолога поклопило се са видљивим учинком војне помоћи легалном режиму у Сирији, где се здруженим снагама антитерористичке коалиције зауставља даљи раст и развој зла познатог по имену Исламска држава, а већ видљиво произведеног у лабораторији НАТО, уз доминантну улогу саветника са Темзе, који још увек (узалудно) своје рециклиране колонијалне снове сањају.
Разобличавање ове прљаве игре, и то од водећег исламског теолога, развејало је „демократску завесу“ као санак пусти, недосањани, злочинаца из финансијско-ратнохушкачког НАТО лобија. Јасно се видео стандард двојног морала, јер брз, ефикасан и свима транспарентан наступ антитерористичке коалиције, који је показао сву умешност и одлучност да се зло искорени, отвара низ питања о правој намери досадашњих лажних операција и подухвата НАТО, који немају ни позив легалних власти ни одлуку Савета безбедности УН, али имају право име – злоупотреба силе зарад интереса групе корисника, уз никакво штићење „демократских слобода“.
Зато медији у Србији као да се уздржавају да нагласе тренутак посете, повод и нарочито намеру теолога да покрене нови квалитет дијалога између православних и муслимана , али без „демократске завесе“, јер је њено ношење у протеклих четврт века на брдовитом Балкану донело само крв и сузе народима, који имају и намеру и потребу да у миру, спокоју и толеранцији живе у својој земљи, по својој мери, а не мери разних смутљиваца са Темзе. Зато, стварна независност Србије мора да почне и борбом за независне, слободне и одговорне медије, а не послушничко-интерпретаторске, по диктату неке наоко невидљиве редакције, антисрпске свакако. За промену, нека се само собом баве, имаће увек довољно посла (чистећи своје „Аугијеве штале“) после векова нерада у својој кући, на промени своје свести, за почетак.
Фонд стратешке културе
НОВИ СТАНДАРД
facebookreportermonitor.wordpress.com 