На данашњи дан…
1872. – Престао је да излази српски лист „Даница“, најзначајнији књижевни часопис српског романтизма, који је од фебруара 1860. трипут месечно штампан у Новом Саду. Лист је покренуо и уређивао српски писац и правник Ђорђе Поповић, који је окупио младе српске песнике романтичаре: Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића.
1877. – Рођен је српски књижевни критичар и историчар књижевности, Јован Скерлић, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије, најутицајнији критичар свог времена. Дипломирао је на Великој школи у Београду и докторирао у Лозани. Пресудно је утицао на српску литературу, борећи се за реализам и веродостојност књижевног дела. Прве радове је објавио у сатиричним и социјалистичким листовима, а затим се виспреном критиком – често бескомпромисном и пресудитељском – најчешће оглашавао у „Српском књижевном гласнику“, који је од 1905. до 1907. уређивао с Павлом Поповићем, а потом сам до смрти 1914. Дела: расправе и студије „Поглед на данашњу француску књижевност“, „Уништење естетике и демократизација уметности“, „Француски романтичари и српска народна поезија“, „Српска књижевност у XВИИИ веку“, „Омладина и њена књижевност“, „Историја нове српске књижевности“, „Јаков Игњатовић“, краће студије, критике и прикази сакупљени у девет књига под насловом „Писци и књиге“.
1884. – После четири године градње, свечано је отворена зграда Београдске железничке станице, с које је ускоро кренуо први воз на тек изграђеној прузи Београд-Ниш. Главни инвеститор и извођач радова било је Француско друштво, а радове је надзирао српски архитекта Драгиша Милутиновић, син писца Симе Милутиновића Сарајлије.
1901. – Рођен је Салваторе Квазимодо, италијански песник, добитник Нобелове награде за књижевност 1959. године. Квазимодо се родио у Сиракузи на Сицилији. Његово песништво обухвата теме од класичне старине до ратне трагике савременог човека. Био је антологичар италијанске поезије, оштар полемичар, преводилац са енглеског и класичних језика. Као професор на Конзерваторијуму у Риму, био је тумач и наше савремене поезије. Умро је у Напуљу, 14. јула 1968. године.
1914. – Завршена је Церска операција потпуном победом српске војске. То је била прва значајнија победа савезника над централним силама у Првом светском рату. Извојевале су је јединице Друге армије под командом Степе Степановића, који је за заслуге у бици на Церу добио чин војводе. Битка је почела 12. августа. Следећих дана су српски борци напали Другу аустроугарску армију између Крупња и Шапца, наневши јој тешке губитке. Аустроугарска команда је тада наредила опште повлачење својих јединица.
1920. – Аллен Wоодринг освојио је златну олимпијску медаљу у трци на 200 метара, носећи позајмљене патике.
1940. – У Мексику је убијен Лав Троцки, руски револуционар, политичар и публицист. Он је био Стаљинов велики противник, залагао се за светску револуцију. После дуготрајне политичке борбе, протеран је из земље, а сматра се да је ликвидиран по Стаљиновом наређењу.
1968. – 650.000 трупа Варшавског пакта извршило је инвазију на Чешку, како би сломило „Прашко пролеће“ – кратак период либерализације у овој тада комунистичкој земљи. Чеси су протестовали великим демонстрацијама и другим ненасилним тактикама, али то није било довољно да се супротставе совјетсикм тенковима.
1994. – Умро је српски филмски режисер и писац Александар Петровић, један од синеаста који су смелошћу третирања осетљивих тема и оригиналним остварењима прославили српски филм у свету. Седамдесетих година 20. века, с осталим ауторима филмског „црног таласа“, подвргнут је снажном идеолошком притиску комунистичког режима Јосипа Броза. Дела: краткометражни филмови „Лет над мочваром“, „Петар Добровић“, „Путеви“, играни филмови „Дани“, „Двоје“, „Три“, „Скупљачи перја“ (награда на Канском фестивалу), „Биће скоро пропаст света“, „Маестро и Маргарита“, „Групни портрет с дамом“, „Сеобе“, есеји „Нови филм“.
1996. – У удесу транспортног авиона „Иљушин 76“ руске компаније „Спер ерлајнс“ близу писте београдског аеродрома у Сурчину, погинуло је свих 12 људи у летелици. Претходно је авион који је из Београда полетео ка Малти, због отказивања навигационе опереме и система радио веза, кружио у ваздуху око три сата, покушавајући да се ослободи горива, али је приликом принудног слетања промашио писту.
20. август 2015.
facebookreportermonitor.wordpress.com 