На данашњи дан…
1227. – Умро је Џингис-кан, оснивач огромне монголске феудалне империје. Најпре је ујединио монголска племена, а затим извршио многобројна освајања, освојивши северну Кину и средњу Азију. Извршио је успешне походе на Иран и Авганистан и продор у Русију. Држава коју је Џингис-кан створио обухватала је огроман простор од Тихог океана до Црног мора (пространство веће и од Римске империје).
1805. – Срби су на брду Иванковац код Ћуприје, у једној од највећих битака у Првом српском устанку, први пут потукли регуларну војску Отоманског царства. Напредовање устаника који су заузели више градова, укључујући Ужице и Карановац (Краљево), узнемирило је султана, који је наредио Хафиз-паши, именованом за београдског везира, да с 15.000 војника крене од Ниша ка Београду. На Иванковцу се под командом Миленка Стојковића и Петра Добрњца утврдило око 2.000 Срба који су издржали више турских јуриша, а битку је решио вођа устанка, Ђорђе Петровић Карађорђе, који је ноћу између 18. и 19. августа с више од 4.000 устаника браниоцима притекао у помоћ из правца Јагодине, па су се Турци повукли у Параћин. После два безуспешна напада на висове око Параћина 20. августа и нових губитака, Хафиз-паша је – већ поколебан озбиљним губицима на Иванковцу – био приморан да се повуче ка Нишу. Победа је силно увећала самопоуздање устаника, који су се дотад успешно сукобљавали само с дахијама.
1831. – Рођен је српски композитор, пијаниста и хоровођа Корнелије Станковић, значајан за српску музику као оснивач националног правца, записивач и хармонизатор српског црквеног појања. Школовао се у Араду, Сегедину, Пешти, а у Бечу је студирао композицију. У Сремским Карловцима је проучавао и бележио дотад само усменом традицијом сачувано српско црквено појање, а потом је био хоровођа Београдског певачког друштва. Допринео је да се за српску музику заинтересују страни композитори, посебно руски, укључујући Петра Илича Чајковског („Словенски марш“) и Николаја Андрејевича Римског-Корсакова („Фантазија на српске теме“). Дела: „Православно црквено појање у српскога народа“, шест свезака „Српских народних песама“, које је хармонизовао за хор, за глас и клавир, или само за клавир.
1868. – Постављен је камен темељац зграде Народног позоришта у Београду, чему је пресудно допринело гостовање у престоници Србије глумаца из Новог Сада 1867. Одушевљен представом „Госпође и хусари“, кнез Србије Михаило Обреновић обећао је да ће о свом трошку подићи зграду и основати стално позориште. Народно позориште свечано је отворено у октобру 1869, пригодним комадом „Посмртна слава кнеза Михаила“.
1872. – Умро је српски писац Петар Прерадовић, један од најзначајнијих песника епохе илиризма, чија се лирика креће од заносног родољубља до мрачне рефлексивности и крајњег песимизма. После завршене Војне академије у Винернојштату, ради напредовања у каријери прешао је у римокатоличанство и напредовао до чина генерала, учествујући у свим ратовима Аустрије његовог доба. Испрва је писао на немачком, али је убрзо почео да пише искључиво на српском језику, па се његовим правим књижевним почетком сматра песма „Зора пуца, бит ће дана“. Написао је и низ топлих љубавних песама, од којих се многе певају и сада, попут песме „Мируј, мируј, срце моје“. Дела: збирке песама „Првијенци“, „Нове пјесме“, драма „Краљевић Марко“, епови „Лопудска“ (недовршен), „Први људи“, „Пустињак“ (недовршен), либрета „Владимир и Косара“, „Сиротица“.
1897. – Рођен је српски сликар Мило Милуновић, члан Српске академије наука и уметности, професор Академије ликовних уметности у Београду. Сликарство је учио у Фиренци. После Првог светског рата, у којем је учествовао на бојиштима у Црној Гори, отишао је на студије у Париз, где је с прекидима остао до 1932, кад је дошао у Београд, где је 1937. постао професор Уметничке академије. Сликао је пејзаже и мртву природу, композиције, фигуре, портрете, монументалне фреске и мозаике. Његова дела се одликују архитектонском јасноћом композиције, префињеношћу колорита и пиктуралне форме. Снажно је утицао на млађе сликарске генерације у Београду.
1941. – У Другом светском рату је у немачки концентрациони логор Бухенвалд доведена прва група југословенских заробљеника. У току рата, кроз логор су прошла 3.872 Југословена, од којих је 607 дочекало ослобођење. Логор (у којем су нацисти од 1937. до 1945. убили 56.000 људи из 18 европских земаља) су ослободили сами логораши у априлу 1945.
1948. – У Београду је потписана Дунавска конвенција, којом је прихваћено начело да Дунавом и пловидбом управљају приобалне земље. Слободна пловидба је осигурана за све трговачке бродове, а ратним бродовима је пловидба забрањена, сем ратних бродова приобалних држава којима је било допуштено да плове и на подручју друге приобалне државе, али само према споразуму.
1958. – Владимир Набоков објавио је „Лолиту“.
1990. – Југославија је трећи пут постала светски првак у кошарци на 11. светском шампионату у Аргентини. Први пут је освојила титулу 1970. у Љубљани, а други пут 1978. у Манили.
18. август 2015.
facebookreportermonitor.wordpress.com 