Драган Симовић: СРБСКО ДУХОВНО ЈЕЗГРО

 

 

 

Један од узрока свих србских страдања, кроз векове, јесте и тај, што још у давнини није васпостављено Србско Духовно Језгро.

Другачије речено, што у древности није установљена Србска Солидарност.

Солидарност је само једна од сродних речи за одговорност!

И заиста, одговорност је темељ самосвесне и самосвојне личности.

Постојање таквих узвишених установа, подразумева, превасходно, како високу свест и свесност, тако и самосвесност и самобитност.

Тамо где нема одговорности, нема ни самосвојности!

Где нема самосвојности, нема ни духовности!

А где нема духовности, нема ни живота са сврхом и смислом!

Јасно је, да не могу сви Срби доћи до овога познања (тога нема ни у једном народу!), али је, за почетак, довољно само три посто самосвесних и самобитних Срба, па да се васпостави Србско Духовно Језгро, које би било у стању да подигне свеколико Србство на виши ступањ живота и живљења са сврхом и смислом.

Три посто Срба расејаних по свету, а умрежених на свим пољима и на свим ступњевима бивствовања!

Да Срби из Канаде (рецимо!) осмишљавају и придодају послове Србима који бораве ма где у свету; и опет, да Срби из Европе позивају на пословну, интелектуалну и стваралачку сарадњу све оне словесне и освешћене Србе ма где да се они тренутно налазе.

То је Пут србског избављења!

То је Србски Егрегор.

Ако сам ја (претпоставимо!) стваралачка личност, ако сам ја уметник, научник или стручњак који је признат свуда у свету, и добијем средства од неке светске установе да направим тим и остварим један значајан пројекат, наравно да ми је дужност (заиста дужност!), да најпре позовем, да их укључим у тај значајан пројекат, све оне Србе, расејане по свету, који су по звању и знању мени сродни и блиски, и са којима бих могао најбоље да изнесем тај пројекат.

Напре Србе, па тек потом (уколико нема довољно образованих Срба у тој области, из те струке) неке друге који нису Срби!

Е видите, када само три посто образованих, успешних и освешћених Срба буде дошло до овога божанског познања, тада ће и оних преосталих деведесет и седам посто Срба осетити благодети Србске Солидарности.

Тада се више ниједан Србин неће осећати запостављеним, занемареним, напуштеним и одбаченим од својега Рода.

Последњи је час, да о овоме почнемо да размишљамо, да одговорно и самосвесно размишљамо!

У противном, овако расејани диљем земаљскога шара, ускоро ћемо се расплинути, претопити и утопити у неке ине народе, губећи се и нестајући

без трага и имена.