Žao mi je ali ja nisam Charli Hebdo!!!

Непознати аутор је „Фотошопу“ прерадио ову карикатуру и уместо „Пролеће у Приштини“ и ставио наслов „Зима у Паризу“. Уместо српских ратника, ту су двојица маскираних терориста од којих један каже: „Недостаје карикатуриста у граду“.

Killing Charlie: Cui Bono?? Ако желимо да добијемо одговор ко је убио новинаре у Паризу треба само да се запитамо ко од тога има корист?  Логично би било да су то урадили муџахедини. Али изгледа да нису!!! Можда то и јесу били Арапи, али су свакако били агенти француске ( или неке друге ) обавештајне службе! Похапшене јер су убијени приликом хапшења нико неће ни слушати. Тиме је фарса завршена. Погледајте уосталом често коришћен снимак из директног укључења покоља… Фрејм по фрејм.

Je suis Charlie: Evropi nikada nije bio potrebniji osmeh 

Morten Storm, tajni agent danske kontraobaveštajne službe PET i američke CIA, proteklih dana izazvao je ogromnu pažnju medija u Evropi, naročito medija na prostoru bivše Jugoslavije. Morten Storm se danskim medijima pohvalio da je on za Amerikance organizovao likvidaciju lidera Al Kaide u Jemenu Anvara al-Avlakija. Storm je u navedenoj ispovesti posebno istakao deo u kojem navodi kako je oženio Anvara al-Avlakija sa Aminom, Zagrebčankom koja je prihvatila islam. Takođe, Storm je danskim medijima ispričao detalje kako je godinama, po nalogu danske kontraobaveštajne službe PET i američke CIA, glumio radikalnog islamistu i na taj način efikasno prikupljao obaveštajne podatke protiv osumnjičenih muslimana i grupa širom sveta. Navedeni primer obaveštajnog djelovanja Mortena Storma otkriva mračnu stranu svetskih obaveštajnih službi i njihovog delovanja prema muslimanima i islamu u svetu. Obaveštajne službe, kako je prikazano kroz primer Mortena Storma, prelaze granicu dozvoljenog obaveštajnog djelovanja, jer na ovaj način ugrožavaju sigurnost svih ljudi, a posebno muslimana. Planskim širenjem tekfirskih i terorističkih ideja među muslimanima, obaveštajne službe se ne bore protiv terorizma, one ga tako samo raspiruju.

Сценарио Париског терора потсећа на Њујоршки 9/11. Следећи изопачену логику Вашингтонске црно-беле куће, којој је напад Саудијских терориста на куле у Њујорку био повод за агресију на – Ирак, који са тим није имао никакве везе, жртва одмазде нато солдатеске за напад Ал-Каидиних терориста ће бити – Сирија, која се већ четири године бори против истих тих терориста.

 

Ако су Саудијски терористи и куле у Њујорку биле повод за агресију на Ирак, да ли ће Француски терористи бити довољан разлог за напад на – Сирију ?

– да ли су браћа Куаши терористи или идеалне жртве?
– Професионални одрађен терористички акт приписан је хашишару реперске оријентације који живи од разношења пице и запосленом оцу двоје деце
– терориста након хладнокрвне егзекуције рањеног полицајца, купи патику која му је спала и баца у кола, да не би оставио доказе, а потом у истим колима заборавља своју личну карту коју је уредно понео са собом кад је кренуо у овај крвави терористички пир?
– Терористи су ликвидирани приликом покушаја предаје полицији

– Превише подударности са америчким сценаријом Бостонског маратона и рушенја кула близнакинјаима, првише да би биле пука случајност
– Новинарској редакцији “Charlie Hebdo” је додељена улога колатералне штете 

–Европа је таоц Америчке спољње политике.

 

Evo, recimo, ja nisam Šarli! Ne pada mi na pamet da budem! Čovek sam koji iskreno, hrišćanski, žali zbog ubistava u Francuskoj, ali ništa dalje od toga!
Jer, ništa dalje i ne treba. Sve ostalo je čisto licemerje, nekrofilski marketing, žurka na leševima, selfi na nečijoj tragediji, najsramnije ogavno udvorištvo, bez trunke iskrene emocije u sebi i žala za žrtvama!
Što više gledam više me podseća na nekakvo šizofreno takmičenje u kojem se nosači plakata „Je suis Charlie“ nadaju romantičnom vikendu u Parizu za dvoje, budu li dovoljno dugo i dovoljno visoko držali transparente!
Ako grešim, zašto danas niko ne pali sveće pred ambasadom Nigerije? Teroristi Boko Haram sravnili su čitavo selo na granici sa Čadom, ostavivši za sobom rasparčana tela dve hiljade žena, dece i staraca.
Zašto danas nismo svi Nigerijci?! Jesu li te smrti komercijalno manje isplative? Vrede li manje jer nije reč o pregaocima za slobodu reči već pukim borcima za još dan više u sumornoj afričkoj svakodnevici?!

Количина дезинформација пласираних од стране мејнстрим медија поводом напада на новинску редакцију “Charlie Hebdo” указује на шаблон унапред припремљених медијских манипулација карактеристичних за режиране нападе. Протеклих пар дана агенције за црне операције су демонстрирале сву своју умешност манипулација јавним мњењем какво је већ виђено у Америци 9/11. Наводни терористи су ликвидирани приликом покушаја предаје полицији – што је било и најављено, а ликвидирајући њих полиција је свесно уништила последњу могућност праве истраге трагедије.

Чињеница да је Шериф Куаши био разносач пице, бивши реп музичар и хоби “хашишар” (они ликови што дувају вутру), као и да други брат нема нити криминални досије нити било какву војну обуку су битни за истрагу исто онолико колико и чињеница да браћа Куаши нису могла истовремено да ратују на блиском истоку и да имају породице и свакодневни посао у Француској. Ситница да браћа Куаши чак ни са војном обуком у Јемену не би могла бити квалитетом ни близу хладнокрвних професионалаца који су одрадили напад на редакцију, убивши три полицајца очигледно не занима истрагу. Знаковна сигнализација рукама коју су терористи демонстрирали пре уласка у ауто за бекство је потпуна непознаница за пустињске џихадисте, а карактеристична је искључиво за нато специјалце и легију странаца. Ниједан медиј није поменуо Француску легију странаца, чија се база елитних десантних јединица налази у Fort de Nogent, на мање од пола сата лагане вожње од места злочина, а чији су припадници познати по својој обучености, спремности и хладнокрвности приликом егзекуција.

Јавности је остављен широк спектар за шпекулације, а мејнстрим медији су задужени за креирање масовне хистерије на основу дезинформација које им достављају “поуздани извори” војних, полицијских и нато агенција умешаних у догађаје. Према наводима “проверених извора” тајних служби, браћа Куаши се још од 2005 боре у рату који је почео 2011, један од њих – Шериф Куаши се вратио из Сирије (?) августа 2014, браћа су наводно била на обуци “Слободарске Сиријске војске” (Free Syrian Army), која је иначе фракција Ал-Каиде која у свом називу има магичну реч: Сирија.
Париз-Сирија.jpg

Англо-америчке агенције су са циљем преузимања Сиријских налазишта нафте и природног гаса убациле Ал-Каидине џихадисте још 2011 године. Када је Сиријска војска на челу са Председником Башар Ал-Асадом потукла џихадисте, остаци терориста су пребачени у нато базе у Турској, Јордану и Јемену где су били обучавани од стране нато инструктора, наоружани Америчким оружјем и финансирани Саудијским парама. Ал-Каида је ребреднирана у ИСИС, попуњена џихадистима из Европских земаља (Енглеска, Француска, Босна, Косово и регија Санџака) и убачена поново у Сирију. Терористи су три пута користили забрањене бојне отрове над цивилима (сарин), за шта је Амерички председник Хусеин оптуживао Сиријску војску и претио војном интервенцијом. Када је Карла дел Понте на челу тима Уједињених Нација установила да је коришћен од Америке подржаних терориста, хајка против Сирије је на кратко заустављена.

Скривена димном завесом најпре еболе, потом разних терористичких напада (Брисел, Онтарио, Малезијски Боинг, сада и Париз) већ месецима траје агресија ваздушним нападима на Сирију. Богата налазишта нафте и природног гаса, као и последња препрека за напад на Иран, Сирија је битна и због војно-стратешког положаја. Начин на који је медијски спинован напад Саудијских терориста на куле у Њујорку као повод за агресију на Ирак, покушава да се репризира терористичким актима по Европи са циљем добијања подршке јавности за агресију на – Сирију. Битна фраза који се тренутно спинује од мејнстрим медија је “Слободарска Сиријска војска” (FSA) која се као фракција Ал-Каиде бори против легалне Сиријске војске, али у свом називу носи “Сиријска” што је довољно да јавност коју то иначе не занима врло лагано заборави ко је на чијој страни.

Куриозитет су и изјаве шефа Енглеске Ми5 шпијунске агенције да “терористи из Сирије планирају масовне терористичка дела по Европи“, као и све чешће представљање браће Куаши као терориста који су дошли из Сирије – обадва су Француски држављани, рођени у Француској, али истина никада није представљала проблем западним медијима. Само пар дана након терористичког чина, ствари постају много јасније.

Свака истрага почиње са питањем Qui Bono – у чију корист, а одговор на то прилично јасно указује и на злочинце. Европа из кризе економских немира прелази у отворене верске сукобе, јавност се дезинформацијама манипулише и доводи у фазу да не само прихвата, већ захтева напад на “неку тамо терористичку Сирију”. Можа ће англо-америчке агенције за црне операције морати да одраде још неки терористички акт, у Немачкој или Аустрији не би ли и тамошњу јавност придобили на своју страну, а следећи овакав ток догађаја, копнена агресија на Сирију може се очекивати крајем пролећа – почетком лета.

Сличност између Париског и Њујоршког сценарија можда најбоље дочарава још једна сличност коју мејнстрим медији избегавају да помену. Амерички експерт за тероризам Џон О’Нејл је трагично страдао у тржном центру у Њујорку 9/11 – након што је као бивши високи званичник ФБИ упозорио да се управо спрема реализација терористичког напада 9/11 типа. Шеф Француске полиције Helric Fredou задужен за истрагу терористичког напада на “Charlie Hebdo” је извршио самоубиство, или да преформулишемо у “пронађен мртав са пиштољем поред себе” – да ли је и господин Fredou можда некога упозорио?

Да ли су браћа Куаши терористи или само идеални жртвени јарци никада нећемо сазнати јер их је полиција убила. Новинарској редакцији “Charlie Hebdo” је додељена улога колатералне штете, а сви ми који живимо у Европи смо само немоћни таоци Америчке спољње политике.
из окупиране Србије:
Периша

Veliki pozdrav Svetlani Kojic- Slapsek od njenih,,saboraca iz Beograda. (Оdgovor na članak objavljen u Peščaniku 

Dragoslav Uspenski

Takodje od prijatelja njenog oca pokojnog ,,cika Steve,, velikog erudite i divnog sagovornika, coveka koji je kao lektor na RTS-u naucio kulturi javnog izrazavanja plejadu tv voditelja (konferansijea) i drugih javnih licnosti.
Hvala joj takodje na kratkom istorijatu satiricnog casopisa Charlie Hebdo („nedeljnik Charlie“).
Razumljiv mi je njen odnos prema tragediji, ciljanoj teroristickoj akciji prema redakciji Charlie Hebdo za koju niko razuman ne moze naci opravdanje.

Satiricari su ipak svesno usli u rizik ne uzimajuci u obzir neke cinjenice:

U Islamskoj kulturi i po tumacenju Kurana(Kuran (arapski: أَلْقُرآن al-qur’ān – u prenesenom prijevodu „kazivanje“; takođe zvan Al Qur’a-n Al Kari-m; ili izvedeni nazivi Quran, Koran, Kuran Časni, te retko Alcoran) je sveta knjiga Islama. Muslimani veruju da je Kuran objava Božjih reči i kulminacija Božje objave čovečanstvu, preko Božjeg poslanika Muhameda u periodu od 23 godine preko meleka (anđela) Džabraila (Jibril – Gabriel).
Potpuno je neprimereno i u samim Islamskim zamijama pa i u dzamijama postavljati bilo kakve fetise ili slike Proroka Muhameda i bilo koje druge postoje kao dekoracija pisani izvodi iz pomenute svete knjige.

Poznata je sudbina velikog pisca Ser Ahmed Salman Ruždi (Sir Ahmed Salman Rushdie, posle objavljivanja ,,The Satanic Verses,, ( 1988 )romana Satanski stihovi i Homeinijev proglas iz 1989. godine u britanskim je medijima opisan kao „poziv na ubojstvo književnika, izdavača i svih onih koji posjeduju roman” a kasnije i da „iranski vođa nudi nagradu od više milijuna dolara za njegove ubojice”.
Pariz i Francuska bili su steciste sloboda udruzivanja i izrazavanja sinonim liberalnog drustva u kome su egzistirale organizacije i leve i desne orijentacije,Maoisti,Staljinisti,Titoisti……Neonaciusti et setera.

U tom galamatijasu raznorodnih pokreta filosofskih pravaca i naravno da se nije mogao ocekivati konzistentan red stvari.
Najupecatljiviji preimer licemerija je harizmaticni Жан Пол Сартр (фр. Jean-Paul Sartre; Париз, 21. јун 1905 — Париз, 15. април 1980) француски филозоф, романсијер, есејист и драмски писац, творац атеистичког егзистенцијализма. Okupljao je oko sebe neverovatan broj fanova.
Slucajno sam imao priliku da ga upoznam preko beogradskih levicara cinimi se 1976 u jednom pariskom stanu. Postavio sam mu pitanje kada se on licno oseca slobodnim na sta mi je odgovorio,,Onda kada udzepu imam opar stotina dolara,,Interesovalo me je takodje iako se 50-setih godina razisao sa Sovjetskom komunistickom ideologijom kako to da(iako je u SSSR-u boravio nije nikada pre razlaza pomenuo postojanje Gulaga i unutrasnjeg terora u SSSR na sta mije odgovorijo da je ideja tada za njerga bila vaznija od staljinisticke stvarnosti.

Kasnije sam saznao da je sa svojom zivotnom saputnicom Симон де Бовоар (фр. Simone de Beauvoir; znajuci da su oboje hiv pozitivni promuskuitetnim nacinom zivota sirili EIDS na svoje obozavaoce.
Kakve ima veze Sartrov Egzistencijalizam sa temom?Nalazim odgovor konstatacijom pa stvorena je fama o najslobodnijoj zemlji,koja je svoj kulturoloski i svaki drugi pluralizam gradila na stradanju miliomna neduznih.

Francuski kolonijalni imperij odnosi se na razne oblike kolonijalnih posjeda od početka 17. vijeka pa sve do 1960-tih godina. U 19. i 20. vijeku franuski kolonijalni imperij je bio drugi po veličini u svijetu, iza Britanskog Imperija. Na svom vrhuncu, između dva svjetska rata (1919. i 1939.) francusko se kolonijalno carstvo prostiralo na preko 13,000.000 km² površine što je zajedno sa europskom Francuskom činilo oko 8,7% svjetskoga teritorija

Suzicu svoju opservaciju na kolonije u kojima Francuzi ostavljaju svoj krvavi trag ciji reper su stvaranje islamistickih,,teroristickih grupa,a u slucaju Francuske remeti nadmeni elitizam Francuza koji u svojoj zemlji postaju manjina,koje sredstvima koja poseduju ugrozavaju globalisticku liberalnu idilu,

Drzali su od 1830-te Alzir severnu Afriku. Tako su 1881. uspostavili protektorat nad Tunisom. Postupno je francuska kontrola uspostavljena u većini zemalja severne, zapadne i središnje Afrike (današnjoj Mauritaniji, Senegalu, Gvineji, Maliju, Obali Bjelokosti, Beninu, Nigeru, Čadu i Kongu). Maroko je potpao pod francuski protektorat 1911.
Svet se mora stabilizovati na postovanju drugacijeg smisla i shvatanja proslosti sadasnjosti i buducnosti inace ce doci do tektonskih poremecaja koji se ne mogu kontrolisatiu.

• http://anon.in.rs/?p=980
• http://dvaujedan.rs/made-licemerje/