Редакција Магазина Таблоид принуђена је да се обрати јавности и међународним институцијама

Редакција Магазина Таблоид принуђена је да се обрати јавности и међународним институцијама, јер је, по наређењу министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, извршен удар на штампарију нашег магазина.

Саопштење за јавност

Редакција Магазина Таблоид принуђена је да се обрати јавности и међународним институцијама, јер је, по наређењу министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, извршен удар на штампарију ГРАФОПРОДУКТ из Новог Сада и њеног власника Небојшу Раденовића (063 500-172) и да су све расположиве инспекције упућене из Београда у штампарију, да од власника захтевају да престане са штампањем Магазина Таблоид, или ће у противном затворити штампарију.

Напомињемо да је штампарију пре неколико година обезбеђивала и полиција, јер је власнику прећено паљењем штампарије, због штампања нашега листа, и да је свакодневно изложен посетама инспекција и полиције, ради контроле пословања.

Разлог је писање о фалисфиковању дипломе и доктората и материјалном богаћењу министра полиције Стефановића.

Сасвим је извесно да ће затворити штампарију, којој смо унапред платили штампање, а да НИЈЕДНА ДРУГА ШТАМПАРИЈА НЕ СМЕ ДА НАС ШТАМПА, МАДА УНАПРЕД ПЛАЋАМО ШТАМПАЊЕ.

Молимо Вас да извршите притисак на премијера Вучића, и ограничите његов терор и деспотију.

Захваљујемо на Вашем ангажовању

Редакција Магазина Таблоид, Београд, 17.септембар 2014.

мајор Горан Митровић:

Премијеров полицијски пас Небојша Стефановић у служби вођиних идеала

Српски министар унутрашњих дела др Небојша Стефановић, поуздано се зна, патолошки је лажов, а да краде, то потврђује и његово “позајмљивање туђих научних радова“. А можда др Стефановић и убија. Рецимо, за почетак истину.

Јавност је обавештена да је стручна јавност оспорила докторат др Небојше Стефановића, који је он одбранио на Универзитету Мегатренд. Две трећине његове докторске дисертације су буквално преписане од других аутора, без навођења њихових имена.

И док се јавност спори о томе да ли је др Стефановић обичан плагијатор, по страни је остављена друга, тежа чињеница.

Српски министар је несупешно почео студије медицине и права, а онда се, без положеног испита на овим факултетима, уписао на трећу годину студија Универзитета Мегатренд!

Шта ће тако генијалном човеку да толико дуго студира? А трећу и четврту годину на студијама на Универзитету Мегатренд, др Небојша Стефановић је завршио за мање од годину дана! Упућени тврде да он лично не познаје ниједног професора који су ставили потпис у његов индекс. Њега је носила професорка овог факултета Зорана Михајиловић, страначка другарица др Небојше Стефановића.

А када тако паметан момак за годину дана заврши факултет, ред је да и докторира. Да прескочи магистарске студије, него да одмах докторира. Да му се, вели он, одмах напише и докторат. Да свом имену придода и титулу др.

Вучићеви министри су такви. Министар просвете не говори ниједан страни језик, и такође има лажни докторат! Министар финансија Лазар Крстић је, сигурно је, завршио само гимназију, лажно се представљајући као дипломац америчког престижног универзитета Јејла.

Дакле, ко краде, тај и убија, кажу.

Министар полиције покушава, уз помоћ српских медија који су Вучићеви пси нападачи, да прикрије виновнике собраћајног удеса, у којем је 25. јула, на Бранковом мосту, од последица удеса смртно страдао Лука Јовановић.

Иако је незамисливо да истрагу о саобраћајној несрећи води министар полиције, др Стефановић нас данима бомбардује вестима о овом догађају, дајући често смешне и противуречне изјаве.

Зашто је министар толико заинтересован да се речи случај, који се квалификује као кривично дело угрожавања безбедности саобраћаја, које је у надлежности основног суда, који и води истрагу, а не објашањава нам шта је са случајевима тешких убистава и разбојништава!

Министар полиције је Вучићев пас, који лаје на све оне које Вучић означи као мете. Тако је данима др Стефановић нас обасипао причама о Драгославу Космајцу, наводном наркодилеру, о његовим милијардама евра зарађених пара, о његовом кретању…Све је, дакле, имало за циљ да се од г. Космајца отму паре. И, одједном – ником ништа!

Другови Луке Јовановића заказали су били протестно окупљање за 31. август у 16,30 сати, на Бранковом мосту, тражећи од полиције истину. Али, 30. августа, увече, полиција доноси решење о забрани протестног окупљања Лукиних другова! Министар Стефановић, за сваки случај, ангажује јаке полицијске снаге. У време најављеног окупљања, наши уредници који су дошли на зборно место, суочили су се са полицијским кордонима, полицијским псима, доведено је и неколико коња из полиције.

Притисак министар полиције врши на све медије, али се, у овом случају, неочекивано, Политика коректно и професионално понела, пратећи овај догађај.

Иако се није очекивало, Лукин отац, на притисак своје жене, Лукине маћехе, почео је мизерно да се понаша. Жена га понижава, држећи га за руке, стиснутих шака, до излази из полиције, као да иду са венчања.

О хапшењу наводног виновника саобраћајног удеса, а не убиства, Марка Милићева, и лажним изјавама министра лажног докторанта Стефановића, објављујемо анализу његовог лупетања и обраћања јавности.

Појављивање кинеских дипломата на конференцији посвећеној хапшењу Милићева у Кини, може да објасни и прилог о слободном шпијунирању ТЕ Дрмно из Костолаца, и претња министарке Михајловић да ће раскинути уговор са Кинезима о изградњи моста Земун – Борча, због лоше изведених радова, да би потом смерно потписала анкес којим Кинезима одобрава још два милиона долара, за додатне радове.

На жалост, нико од такозваних опозиционих посланика не покреће у Народној скупштини питање његовог опозива.

Лажи и нелогичности у вези са хапшењем Марка Милићева

Вест о хапшењу осумњиченог за убиство Луке Јовановића, Марка Милићева, објављена је у домаћим медјима 1. септембра, у око 19 сати. Према изјавама министра унутрашњих послова, Милићев је наводно ухапшен у Кини. Портал Телепромптер.рс је раније писао о нелогичностима у вези са истрагом убиства. Међутим, и само хапшење Милићева у Кини изазива сумње.

Прво, министар унутрашњих послова, Небојша Стефановић, води главну реч када је реч о истрази убиства Луке Јовановића. Уместо да посао сарадње са медијима и јавности обавља стручњак који лично учествује у самој истрази, главну реч у медијима води страначка личност у улози министра унутрашњих послова, Небојша Стефановић.

Да се присетимо, Стефановић је 18. августа одржао конференцију за штампу на којој је саопштио да је Марко Милићев осумњичен за убиство Луке Јовановића. Он је још напоменуо да се осумњичени у том тренутку налазио у Турској.

– Ми очекујемо да ће у наредних неколико дана, то је сада ствар технике, Турска ће њега изручити и да ће он бити у нашим рукама – рекао је Стефановић, који очекује да ће Милићев бити без проблема изручен Србији. (Блиц, 18.8.2014)

Дакле, према истрази полиције, а на основу изјаве министра, Милићев се 18. августа налазио у Турској.

На конференцији за штампу која је одржана 1. септембра поводом хапшења Милићева, министра унутрашњих послова изнео је у потпуности другачију причу.

– Он је од 15. августа био у Кини. Ухапсили су га по потерници, а њему је тамо истекла и боравишна виза. У Турску је дошао 10. августа, летом из Београда за Истанбул, а у Хонконг је слетео 13. августа одакле је отишао у централну Кину, рекао је министар. (Блиц, 1.9.2014)

Ако је Милићев у Кину слетео 13. августа, зашто је министар 18. августа изјавио да се Милићев налазио у Турској?

Министар је на конференцији за новинаре тог 18. августа још додао:

– Истрага је спроведена детаљно, имамо доста података везано за његово кретање и кретање других окривљених, који недвосмислено указују да је Милићев Марко (1981) починилац овог кривичног дела, рекао је Стефановић. (Блиц, 18.8.2104)

Ако је истрага „спроведена детаљно“, како министар тврди, како је могуће да је полиција била уверена да се Милићев налазио у Турској, када је он тада већ увелико био у Кини? Према писању медија, на конференцији која је одржана 1. септембра „министар није давао никакве детаље о хапшењу на конференцији за новинаре“.

Курирови анонимни извори

Министру није био проблем да одаје детаље о истрази пре хапшења, на шта је јавност бурно реаговала и окривила министра за угрожавање истраге, али му је зато језик био под кључем када је требало да открије детаље после хапшења. Да ли ово има смисла? На конференцији за штампу још је саопштено да се Милићев налази у Кини у притвору. Он је још додао „да је Милићеву у Кини истекла боравишна виза, а да је у тој земљи ухапшен по потерници коју је расписала Србија“.

Сада, да ли је Милићев ухапшен због прекорачења боравишне визе или због потернице коју је расписала Србија, није баш најјасније. Зар не би било логично да је Милићев прво ухапшен на основу прекорачења боравишне визе, па тек онда, на основу провере, задржан у притвору јер је за њиме расписана међународна потерница? Ко је расписао другу потерницу?

Према речима извора „Политике“, Милићев је ухапшен због сасвим других разлога који су много озбиљнији од прекорачења боравишне визе.

– Милићев је у Кини приведен по потерници која је за њим расписана због трговине наркотицима, а не због учешћа у саобраћајној несрећи зашта га терете српски истражни органи. Пошто се у Кини трговци наркотицима стрељају, Милић је молио тамошњу полицију да га пусти, објашњавајући им да он у Србији не одговара за недозвољену трговину наркотицима, већ за тешко дело против безбедности јавног саобраћаја, открива „Политикин“ извор. (Политика, 2.9.2014)

Анонимни извор „Курира“ је том листу испричао нешто другачију причу поводом хапшења Милићева због наркотика.

– Милићев се највероватније уплашио да га полиција хапси због дроге. Као што је познато, због тог кривичног дела, трговине дрогом, у Кини је предвиђена смртна казна. Он је због тога кинеским полицајцима одмах признао ко је и објаснио због чега за њим трага српска полиција, открива извор „Курира“. (Курир, 2.9.2014)

Пажљиво тумачите реченичне конструкције изјава извора.

„Политикин“ извор тврди да је за Милићевим још раније била расписана потерница и то због трговине наркотицима. (Ко је уопште расписао ту потерницу Дакле, Милићев је трговац наркотицима, кинеске власти су га ухапсиле, он је тачно знао да га хапсе због дроге, али да га Кинези не би стрељали, он је признао да га полиција у Србији тражи због убиства, лаички речено.

Тврдње „Курировог“ извора носе другачије значење. Милићев зна да се за њим трага због убиства у Србији. Међутим, он није био сигуран да ли су га ухапсили због убиства или због дроге, а знајући да може бити стрељан, Милићев је одмах рекао да га тражи српска полиција како би избегао стрељање, лаички речено.

Да ли уочавате разлику? Извор „Политике“ не износи сумњу у то да ли је Милићев знао због чега је ухапшен, али „Куриров“ извор изражава сумњу користећи реч „највероватније“.

Шта нам ово говори? Извор „Политике“ јасно поништава тврдње министра Стефановића да је ухапшен због потернице коју је расписала Србија. Међутим, „Куриров“ извор оставља простор за даљу интерпретацију. Да ли је ухапшен због убиства или због дроге. „Куриров“ извор наговештава да је Стефановић можда у праву, а можда и није.

Сасвим је могуће да је „Курир“ изјаву овог анонимног извора модификовао како се изјаве министар Стефановић не би у потпуности дисквалификовале.

Ако је Милићев ухапшен због трговине наркотицима на основу неке друге потернице, која је нама непозната, Кина има право да га задржи и да му суди по њиховим законима. Међутим, ако је ухапшен због потернице Србије, изручење не би требало да представља проблем. Стефановић је изјавио да би Милићев требало да се нађе у Србији за „највише неколико недеља“. Веома неодређен временски период, сложићете се.

Небојша Стефановић је изјавио да је Милићеву у Кини „истекла боравишна виза“. Саобраћајна несрећа на Бранковом мосту се догодила 25. јула. Десетак дана после несреће, Милићева је, наводно зауставила српска полиција због украденог возила који је у том тренутку возио, пишу новине. Он је затим пуштен јер се за њим тада није трагало.

Милићев је са својим пасошем, 10. августа одлетео за Истанбул. 13. августа је наводно слетео у Кину и већ 15. августа налазио се у централној Кини. Интерполова потерница расписана је 19. августа. Курир је 25. августа објавио текст у којем преноси речи неименованог извора који тврди да је Милићев био лоциран у Кини. Дакле, полицији је било потребно најмање 10 дана да га лоцира у Кини? Да ли је наша полиција заиста толико експедитивна? Морамо разликовати два појма: боравишна виза (ресиденцy виса) и боравишна дозвола (ресидент пермит).

Кад немогуће постане могуће

Ако преко интернета покушате да претражите сајтове кинеских амбасада или кинеских институција или стручне сајтове који се баве описом процеса добијања виза за путовања у Кину, наилазићете само на термин „ресидент пермит“ (боравишна дозвола). Велика је разлика између визе и дозволе. Претражили смо интернет у покушају да разјаснимо та два термина.

Најлакше је добити туристичку визу која подразумева један улазак у државу, или више, ако се поднесе захтев. Туристичка виза траје свега 30 дана. Боравишну дозволу је много компликованије добити и процес траје дуже од процеса за добијање обичне визе.

Према речима Стефановића, Милићеву је „боравишна виза“ (сматрамо да је тај термин погрешно употребио јер смо у упутствима наилазили само на термине „виза“ и „боравишна дозвола“) истекла, па је затим уследило хапшење. Милићев је наводно ухапшен у петак, 29. августа. Ако туристичка виза траје само 30 дана, ког дана је Милићев уопште добио визу? Хајде да кажемо да је Милићеву виза истекла тачно у петак 29. августа, када су га кинеске власти и ухапсиле.

Рачунајући уназад од 29. августа, а имајући на уму да виза траје 30 дана, Милићев је туристичку визу за Кину добио 31. јула. То би значило да је Милићев одмах након убиства Луке Јовановића отишао до амбасаде Кине у Београду и поднео захтев за туристичку визу!

Имајући у виду то да је мало вероватно да је Милићев ухапшен истог дана када му је и истекла виза (29. августа), а не заборавите још папирологију и период чекања на одобрење визе, питање је када је Милићев уопште извадио визу за Кину? Да ли је Милићев још пре убиства извадио и Турску и Кинеску визу или је још од раније имао кинеску визу или пак можда и боравишну дозволу на дужи периоду која је баш пред хапшење истекла?

У јавности се стиче утисак да је Милићев у Кину побегао због убиства Луке Јовановића. Међутим, узимајући у обзир да се несрећа догодила у петак, 25. јула у вечерњим часовима, Милићев је морао да сачека понедељак, 28. јула како би отишао до амбасаде Кине са захтевом за издавање визе.

Да би му виза од 30 дана истекла 29. августа, када је наводно ухапшен, Милићев је морао да добије визу 31. јула, четири дана од првог радног дана након убиства. Узимајући у обзир да Милићев највероватније није ухапшен на дан када му је истекла виза (29. августа) и да је за визу било потребно сачекати неколико дана, долази се до закључка да је Милићев кинеску визу има још пре убиства.

Зашто се онда у јавности спекулише да је Милићев у Кину наменски побегао због убиства? Зашто се раније није знало да Милићев има и кинеску визу? Како је могуће да је наша полиција 18. августа тврдила да се он налази у Турској, када је већ увелико био у Кини?

Зашто се Милићев, након што не добио кинеску визу, возикао у украденом аутомобилу по Србији када га је зауставила полиција? Зашто одмах по добијању визе није напустио Србију?

Зашто је нарко-дилер Марко Милићев побегао баш у Кину где се стрељају трговци наркотицима?

Коначно, зашто се испостави да су званичне изјаве из полиције нетачне у односу на „анонимне изворе“ из те исте полиције? Да ли ми то имамо једну званичну и једну анонимну полицију?

Лажна кинеска виза

Кинески држављанин Цхан Yонг од августа 2012. борави са фалш визом која је издата у амбасади Србије у Пекингу. Када му је истекла виза од три месеца, Полицијска управа Пожаревац проналази да је виза и документација на којој је урађена виза фалсификована, и тада се меша амбасада која преко МУП-а дозвољава издавање нове боравишне визе на већ постојећу фалсификовану визу од стране Кинеза у Пекингу. Српска полиција не реагују по закону, и наведеног не воде код судије да му изрекне забрану уласка у Србију, него се дозвољава кршење закона.

Поменути Цханг Yонг се више пута се састајао са аташеом амбасаде Кине, где му је давао поверљиве податке и документацију о Привредном друштву ТЕ-КО Костолац (Термоелектрана и копови Костолац), о бојлеру и турбинама, као и безбедности самог објекта.

Исто тако наведени је члан Комунистичке партије, што доводи у сумњу његов долазак у Србију, и означен је од стране власти, као неко ко је потенцијални шпијун.

Његов посао је да се бави само прикупљање информација о ПД ТЕ-КО Костолац, као и људима, са којима покушава преко скупих поклона да се спријатељи, и тада добија више информација о свему. Исто тако у 2013. се среће са разним компанијама и људима. Сви послови исплате и уплате иду преко Цханг Yонга. Тарифа се зна, 10% за сваки добијени посао, као што су лифтови, као што је осигурање радника, као сто је изолација објекта, ремонт фазе…

(Аутор је полицијски службеник ПУ Пожаревац)

извор: ТАБЛОИД