Љиљана Татић / АУТОР / Анализа / ВЕСТИ / Медијски рат / СРБИЈА

Evo kako Ljiljana Smailović planirano, hladnokrvno i sa predumišljajem ubija zdrav razum čitaocu Politike


piše kako diše: Ljiljana Tatić

Zakon o javnom informisanju kaže da je Javno informisanje slobodno i u interesu javnosti. Javno informisanje ne podleže cenzuri. Niko ne sme, ni na posredan način, da ograničava slobodu javnog informisanja, naročito zloupotrebom državnih ili privatnih ovlašćenja, zloupotrebom prava, uticaja ili kontrole nad sredstvima za štampanje i distribuciju javnih glasila ili nad uredjajima za emitovanje i radiofrekvencijama, kao ni bilo kojim drugim načinom podesnim da ograniči slobodan protok ideja, informacija i mišljenja.

Zakon o javnom informisanju dalje kaže da svako ima pravo na ODGOVOR:

Novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni su da tudje informacije, ideje i mišljenja prenesu i objave verodostojno i potpuno, a ukoliko je informacija preneta iz drugog javnog glasila, uz navodjenje glasila iz kojeg je informacija preneta.

Nije problem kada čitaoc koji se obrati javnosti da zakonom zagarantovani ODGOVOR na pisanje novina sa idejom da je samo njegovo misljenje ispravno iako je glavna urednica to zaključila u svom dnevniku koji javno objavljuje u novinama Politika u rubrici UVODNIK..

Veliki problem čitalaca Politike je što glavna urednica misli da je ona Čarobni svirač i da je samo njena „muzika“ poželjna da oblikuje čitaoca. Da bi ostvarila ovu zamisao ona zloupotrebljava zakonom zagarantovano pravo na ODGOVOR. Ona čitaocu ne dozvoljava ODGOVOR, što se desilo i u mom slučaju pa su svi moji odgovori listu Politika na članke koji su tamo objavljeni, jednostavno ignorisani ili izvrtani i objavljivani po nahodjenju novinarke Jovane Rabrenovic. Vidim sada i zašto.

Glavna urdnica ne stiže da radi svoj posao glavnog urednika, ona uopšte i ne odgovara na pisma i mailove čitalaca koji traže neko pravo jer se bavi važnijim poslom. Ona piše svoje ODGOVORE, ona koristi , više kao gradjanin nego kao urednik, pravo na ODGOVOR pa tako ona odgovara ČITAOCU. Ona tako postiže i da stilizuje čitaoce lekcijama lepog ponašanja (vid članak pod nazivom PISMO ČITAOCU). Ona ne želi da gubi vreme u nevidljivim i trivijalnim prepiskama sa čitaocima koji su kako kaže ubedjeni da je njihovo mišljenje najvažnije.  Iako je  odgovor na mailove koji čitaoci upućuju glavnom uredniku  deo poslovne kulture takva se kultura Ljiljanu Smailović dokazano ne dotiče.

Ali ono što se valja ispod brega, ispod njenih harmoničnih i pismeno složenih tekstova, sa sve tackama i zarezima,  je nešto mnogo gore, urednica sakuplja pisma citalaza kao ALIBI za ovu svoju misiju kojia ne postoji u opisu radnog mesta Glavnog i odgovornog urednika. Ona ĆUTI i pravi kolekciju pisama čitalaca i pravi svoj kolaž potreban kao povod i zakonsko pokriće da bi mogla da se javno razmahuje svojim perom umesto da radi svoj posao koji je u opisu njenog radnog mesta.

Tako na primer moj komentar, verovatno OPET neće biti objavljen jer glas mene kao čitaoca nema poželjan ton ,ne uklapa se u njenu projekciju, pa zato ne može da se čuje ni ispod teksta u kome Politika piše o meni а kamoli ispod njenih čarobnih reči kojima pokušava da oblikuje čitaoca.

Narodni izrazi su svakako primereniji da ukrase lik i delo OVE gospodje pa je šteta sto nisam naučila da ih koristim. Ionako je za nju i za Politiku to potpuno sve jedno jer ona verovatno na sva pisma čitalaca kao i na moja, uporno ĆUTI. Ona strpljivo čeka poželjan čitaočev tekst/antidot kao povod za svoje otrovne, nebulozne ali logično uklopljene harmonične objave. Ona njih predstavlja kao spontane ODGOVORE čitaocima. Ovo što radi gospodja Smailović je na nivou dobro planiranog, hladnokrvnog ubijanja zdravog razuma čitaoca Politike i to sa predumišljajem.

Više o ĆUTANJU LJILJANE SMAILOVIĆ možete pročitati OVDE

BELEŽNICA

Zakon o javnom informisanju kaže da je Javno informisanje slobodno i u interesu javnosti. Javno informisanje ne podleže cenzuri. Niko ne sme, ni na posredan način, da ograničava slobodu javnog informisanja, naročito zloupotrebom državnih ili privatnih ovlašćenja, zloupotrebom prava, uticaja ili kontrole nad sredstvima za štampanje i distribuciju javnih glasila ili nad uredjajima za emitovanje i radiofrekvencijama, kao ni bilo kojim drugim načinom podesnim da ograniči slobodan protok ideja, informacija i mišljenja.

ljiljana-smajlovic.png

Zakon o javnom informisanju dalje kaže da svako ima pravo na ODGOVOR:
Novinar i odgovorni urednik javnog glasila dužni su da tudje informacije, ideje i mišljenja prenesu i objave verodostojno i potpuno, a ukoliko je informacija preneta iz drugog javnog glasila, uz navodjenje glasila iz kojeg je informacija preneta.

Nije problem kada čitaoc koji se obrati javnosti  da zakonom zagarantovani ODGOVOR na pisanje novina sa idejom da je samo njegovo misljenje ispravno iako je glavna urednica to zaključila…

View original post 1.727 more words

2 thoughts on “Evo kako Ljiljana Smailović planirano, hladnokrvno i sa predumišljajem ubija zdrav razum čitaocu Politike

  1. Јованчица има благо-телећи смешак Мајке Терезе само што се не виде екстремитети. Изглед вара; шта ли јој је у доминантном „прикључку“ на телу?

    • Моје смерно извињење: читај Љиљанчица уместо Јованчица. пратио сам упоредо два текста…

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s