Зашто плачу СрБски светитељи,
и тај опрост за кога сад моле,
да ли СрБи Бога призивју
кад их страшне тешкоће опколе?
Дал’ Недељу Богу посвећују,
да ли славу славе како треба,
дал’ се крсте како доликује,
дал’ молитва до неба се чује?
Дал се служе Свете Литуегије,
од предака што нам остадоше,
да ли има још правих пастира,
због чега је толико немира?
Дал је пуста та Света Србија?
Ил’ још наде у Васкрсу има.
Свети Сава и Николај Свети,
пред Господом непрестално клече,
Бога моле а и сузе лију,
за све срБство и Свету Србију.
Али Господ њима одговара
„не плачите СрБски витезови,
мало сада хришћана остаде,
сви одоше путевима другим,
траже спаса тамо где га нема,
одбацише љубав што им нудим“.
Зато шаљем поплаве и суше,
кроз патњу ће мене да се сете,
па сузама и светом молитвом,
потамнеле да очисте душе.
Чистом душом и с’ пуно љубави,
да шетају том земљом јунака,
и да своју веру сачувају,
што добише од својих предака.
Тад ће бити право благостање,
васкрсење биће им надање.
Аутор: Љуба Јеротић
facebookreportermonitor.wordpress.com 