Драган Симовић: Истина исцељује и ослобађа

Лирски записи

01

Што смо сејали, то жањемо; што сејемо, то ћемо жњети.

Данас је апокалипса у Ужицу, сутра ће бити у свим србским градовима.

Долази време, и већ је дошло, кад ниједан град у Србији неће имати здраву, чисту и бистру воду за пиће.

Долази време, и већ је дошло, кад у Србији неће остати ништа од природног блага: када неће бити ни извора, ни потока, ни река, ни језера, ни шума.

Зато што у Србији нико не поштује и не чува Природу.

Зато што огромна већина оних који живе у Србији и не зна шта је Природа.

Огромна већина, а то је девет десетина, житеља Србије, Мајку Природу доживљава као потрошну робу.

 

02

Дошло је време жетве.

Народ који живи у Србији (не кажем Срби, зато што су расни Срби одавно мањина у Србији!) нема никакву Свест о Природи.

Нигде се тако, као у Србији, не трују потоци, реке и језера; нигде се тако, као у Србији, не секу и не распродају шуме; нигде се тако, као у Србији, не уништава лепота и дивота Природе; нигде се тако, као у Србији, не дижу насеља и градови на најлепшим и најчистијим местима у Природи!

 

03

Човек није само део Природе – човек је Природа!

Што год човек чини Природи – себи чини!

Данас Ужичани пију затровану воду, а сутра ће пити Београђани, Новосађани, Чачани, Ваљевци, Нишлије и Крагујевчани.

Још мало, и сви ће у Србији пити загађену и затровану воду, јер Србија одавно није држава, јер Срби одавно немају своју Родину, а туђини по Србији чине што им је воља, јер је Србија свачија и ничија.

 

04

Давно је најављено и речено, да бесловесни неће преживети двадесет и први век.

Бесловесни појединци, као и бесловесни народи.

Нигде, као у Србији, нема толико успаваних, дрогираних и зомбираних људи; нигде, као у Србији, нема толико шудра, парија и палија!

Будућност, као и све галактичке и космичке будућности, припадају једино буднима и освешћенима; једино онима који прате кретање планета, звезда, сазвежђа и звезданих јата; једино онима који се држе божанске вертикале.

 

05

Ако удишемо загађен ваздух, сами смо га загадили; ако пијемо загађену воду, сами смо је загадили; ако једемо затровану храну, сами смо је затровали.

Што год да нас снађе, сами смо желели да нас управо то снађе!

Хоћемо да будемо здрави, чили, весели и радосни, а да уништавамо Природу.

Е, то не може!

Томе је дошао крај, а ово је сада Нови Почетак.

Ово што нас је снашло, то се зове кармичка жетва!

Можда ово што пишем само у први мах звучни сурово, али је истинито.

Истина често боли, но, Истина исцељује и ослобађа.