Година по српском календару почиње почетком априла и усклађен је са јулијанским календаром, што је заслуга Светог Саве, који је у 13. веку прихватио римско означавање месеца и дана, како би показао заједништво хришћана. У Протоколу Савиног Законоправила службени језик је српски, а бројеви се пишу са две тачке изнад слова ( или 7522.). До краја 17. века постоји двојно писање хронологије временске ере, по старом српском календару и од Христовог рођења.
То је чињено уз одређени отпор, и дописе како је у питању западно рачунање времена. Као на пример по акту деспотице Јелене, где се после старог датума додаје нови уз коментар:„а на латински начин“ – и година од Христовог рођења. Тако је и Ћурђева кћер Мара додала годину Христовог рођења, уз напомену да је то „по латински“.
Najznačajniji dokument srpskog naroda
Srpski kalendar bio je zvanični kalendar svih srpskih država do 19. veka. Po njemu su pisane sve povelje, zakoni, odluke, obligacije među ljudima. I danas taj kalendar kao zvanični koristi Srpska pravoslavna crkva, i on se smatra njenim Ustavom, budući da ga je još 1119. godine u crkveni kodeks uneo Sveti Sava. O srpskom kalendaru za naš radio je govorio Milan Stevančević, koji se proučavanjem ovog značajnog kulturnog, istorijskog i naučnog dokumenta bavi od 1975. godine.
Srpski kalendar datira od perioda vinčanske kulture, još od 6. veka pre naše ere, na šta ukazuje i simbol za vreme, koji je kakarakterističan i prikazuje luk sa dva preseka. Najstariji zapis o srpskom kalendaru jeste jedan nadgrobni spomenik iz 6. veka, a ono što je zanimljivo jeste da je datiranje izvršeno ćirilicom, što pokazuje da je to pismo postojalo i pre Ćirila i Metodija. Kao zvanični srpski kalendar, uvodi…
View original post 673 more words
