Света руска суза и молитва Господу за помоћ српској браћи…

Наталија Пичурина

У центру древног сибирског града Томска налази се мали храм Светог Благоверног Александра Невског са златним куполама и руским крстовима, оличење мира и мудрости, храм чудесне лепоте и необичне прошлости.

Подигнут 1877. године од стране кажњеника као затворски храм, преживео је током свог живота разне етапе, а његови зидови можда још увек памте горке молитве кажњеника. Његове цигле су слушале и стрељачке пуцње: почетком прошлог века казнени домови су имали караулу-стражару (гаупвахта). А и у последње време храм је много претрпео, с обзиром да се налази на веома престижном месту – на ово прелепо здање „бацио је око“ Варијете!

Отишла сам тамо једног ведрог септембарског дана јер се у храму налазе чудесне иконе са честицама моштију Светог Александра Невског, Светог Василија Великог и Блажене Матроне Московске. А ови светитељи нарочито значе мојим најближим пријатељима Србима. Александар Невски је Мајин омиљени јунак, руским светитељима су посвећени сјајни Невенови стихови, а Василије Велики је небески покровитељ Рајове породице. Осим тога, икона Светог Василија, чији светли лик је насликан на дрвеној табли, носи посебну сибирску нијансу. Одступајући од канонских правила иконописања, овде у хладним крајевима он је насликан у топлој обући – чизмама (ваљенкама)!

[wzslider]

У храму су текле припреме за овај посебан празник, али чувши мој захтев, жена која је продавала иконе одмах је позвала свештеника. И добила сам благослов да сликам иконе за моје српске пријатеље. Одслушавши речи захвалности, дивна жена ведрих и светлих очију изненада ме је упитала: „Ви путујете у Србију? Како су они тамо?“

– „Тешко!“, одговорила сам.

Тешко, јер нема мира на Косову и Метохији. Тешко – јер су оскрнављене наше заједничке светиње. Тешко – јер у натовској Холандији српске јунаке подвргавају незамисливим и незаслуженим патњама и понижењима. Тешко – јер је славни генерал Ратко Младић болестан… Тешко – јер су у „хуманој Европи“ направили нову Голготу, а (судије) Ори и Фљуг облаче на себе плашт римског прокуратора… Јер пред очима целог света хашки нељуди газе људске душе и одузимају им право на живот.

Погледавши ме очима пуним суза, жена је тихо рекла:

– „Могу ли да вас нешто замолим? Желим да на поклон у Србију пошаљем икону светог Теодора Томског, са честицом земље са његовог гроба.“

Она ми није рекла ни своје име, ни презиме и замолила је да је не сликам. Само је још додала: „Кад дођете у Србију, однесите ову икону у храм… „Једноставно, дајте је српском свештенику као поклон од нашег храма. И ништа више! Ви им дајте икону, а ми ћемо се помолити“.

Однећу, драга моја непозната сестро. И знам да ће твоја чиста побуда и света руска суза помоћи нашој браћи.

Живела Србија!

Превод: Редакција СРБског ФБРепортера

***

Наталья Пичурина

В центре старинного сибирского города Томска есть небольшой Храм Святого Благоверного Александра Невского. Спокойный и мудрый, с золотыми куполами и русскими крестами, дивной красоты и необычной истории. Созданный в 1877 году при арестантских ротах как тюремный, он пережил разные этапы жизни, а его стены ещё может быть помнят горькие молитвы заключённых. Слышали его кирпичи и звуки расстрельных выстрелов: в начале прошлого века в  арестантских ротах находилась гауптвахта. Да и в недавнее время храму пришлось пережить многое, очень уж место престижное! На это прекрасное здание претендовало Варьете!

Пошла я туда ясным сентябрьским днем. Потому что в храме находятся чудесные иконы с частичками мощей – Святого Александра Невского, Василия Великого и Блаженной Матроны Московской. А эти святые значимы для моих самых близких сербов. Александр Невский – любимый герой Майи; о русских блаженных Матронах написаны яркие стихи Невена; а Василий Великий – небесный покровитель семьи Райо. Кроме того, изображение Святого Василия, чей светлый образ запечатлен на деревянной доске, несет специфический сибирский оттенок. В отличие от канонического письма, здесь в холодных краях он в тёплой обуви – в валенках!

В храме шла подготовка к особому празднику, но женщина, продавец икон, выслушав мою просьбу, тот час позвонила Батюшке. И благословление на съемку икон для моих сербских друзей было получено.

Выслушав слова благодарности, милая женщина с ясными и лучистыми глазами вдруг спросила: «Вы едете в Сербию? Как они там?». «Тяжко!», ответила я.

Тяжко, потому что нет покоя в Косовской Метохии. Тяжко, потому что поруганы наши общие Святыни. Тяжко, потому что в натовских Нидерландах сербских героев подвергают немыслимым и незаслуженным мукам и унижения. Тяжко, потому что болен славный генерал Ратимир Младич… Тяжко, потому что в «гуманной Европе» создана Новая Голгофа, а Ори и Флюгге примеряют на себя мантию Римского Прокуратора… Потому что на глазах всего мира гаагские нелюди топчут души людей и отбирают право на жизнь.

Подняв на меня глаза полные слёз, женщина тихо сказала: «Могу я попросить Вас? Я хочу пожертвовать в Сербию икону месточтимого Святого Федора Томского, с частичкой гроба». Она не сказала ни своего имени, ни своей фамилии, и попросила её не фотографировать. Ещё добавила: «Когда будете в Сербии – отдайте в Храм эту Икону… Просто – отдайте сербскому Батюшке от нашего Храма. И все! Вы отдайте, а мы – помолимся».

Я отдам, моя дорогая незнакомая Сестра. И я знаю, что твой чистый порыв и святая русская слеза помогут нашим Братьям.

Живела Србија!