Обожи се Србине и исправљај се… док још времена има!

Глас Косова и Метохије
13.09.2013

Питамо се лицемерно: Зашто нам лоше иде? Зашто нас ниједна пропаст не мимоиђе? Зашто нас већина непријатеља баш сад напада са свих страна?
Претварамо се да не знамо да смо олошали много, да смо се запустили и размазили, да не држимо нити један закон, сем закона да нема закона.
Огрезли смо у безакоње као нација. Нит држимо чојство, нит се сећамо јунаштва, нит нам је част телесна и морална на цени.
Волимо да смо мали Американци у земљи древних Срба.
Волимо да устајемо касно, да одмах ставимо џезву за кафу, док палимо цигару и читамо хороскоп, а да се до нас у кревету, буде увек друга и што згоднија тела. Тела!
Јер ми душе више (ко да) немамо!
Тело, да се храни најбоље што може, тело да се наспава, тело да се сексуално задовољи и тело да се мирисима мирише и водама купа, а душа што смрди до неба, не мари!
Заборавили смо вредни рад, да нам је у кући и дворишту све на месту, свака травка како Бог воли.
Заборавили смо да себи ускраћујемо ствари, да се челичимо, а да душу своју хранимо молитвом, постом, шетњом са својим мислима у разговору са Богом.
Заборавили смо шта беше да не једем ја, да би јели ближњи моји.
Заборавили смо да радим ја више, да би мање остало за нејака плећа деце моје.
Заборавили смо да се одрекнемо пива, меса, вина, да би скупили новце за кућу, за породицу.
Заборавили смо да будимо породицу за јутарњу молитву, да се заједно молимо за столом, или пред спавање.
Заборавили смо да комшији помогнемо зато што је то нормално, а не зато што нам плаћа или нас части пивом…
Заборавили смо шта то беше добро!
Пијемо из картонског тетрапака, подригујемо на блудне сцене на телевизору… кладимо се на кола, фудбал, кошарку, трку пацова, трку паса, на све што се кладити да…
Своја сопствена жена није нам више привлачна јер је родила дете и сад је „дебела“, „пуна стрија“ и „целулита“, а комшијина жена је почела да нас привлачи кратким сукњама и дивним парфемима.Туђе, проклето туђе, постало нам је слађе…
А заборавили смо да је и помисао на блуд, грех!
Заборавили смо да су грехови болест за душу!
Заборавили смо на покајање, на суздржање, заборавили смо на морал, него смо се распустили, горе него звери, јер и звери знају за неки ред па се паре само кад им је ред да добију потомство.
Србин је гори од звери јер су му зачета деца сметња, он више воли секс ради секса, не ради продужетка врсте. А децу у утроби својој убија.
Не треба да цитирам статистику, знамо сви, више деце сами убијемо, више Срба сами сатремо, него сви наши непријатељи заједно!
Више се убијамо сами, него што нас метковима покосе шиптари!
А на молитву, па Србин мисли наивно да му је довољно да на молитву иде на Божић и на Велики Петак. Неки мали проценат чуо је да се на Бадњи дан и на Велики Петак пости, па и то чине, кукајући после 12 ноћу за месом с речима „једва сам издржао“!
А ко више да пости 4 поста годишње, по неколико недеља, још па на води? Тај мора да је луд!
Сваки Србин ће радо да исмева оваквог ЗИЛОТА, иако немају ни појма шта је то…
Србин је оставио морал сваке врсте!
Поучен греховима Американаца, трчи за њима као за примером, не би што више напредовали у греху!
„Чега се паметан стиди, луд се поноси“, рече мудро наш народ… а Србин се хвали „колико се (заБога) синоћ напио, с киме је све згрешио и блудничио, како је своју жену преварио, како је децу „искулирао“, како је на кладионици а не радом, пара добио, па их је опет на блуднице и аклохол потрошио…!!!
И тако у недоглед…
Све више срљамо ка широком путу ада. Уместо да напредујемо, као грађани 21.века, ми назадујемо у паганштину, у идолопоклонство, у неморал пећинског човека…
А где је ту оно наше силно „ми Срби смо верници“?
Где је оно наше „Ја сам Србин, ја сам Православац“?
Не китимо се Христовим именом, кад за Христа не знамо, нити желимо да знамо.
Признајмо себи, Срби су незнабожци, идолопоконици, блудници и коцкари, нерадници и горди… кад прихватимо своју болест, прихватимо се конзумирања лека!

А лек је – ВРЛИНА!!!
Лек је – Вера наша света!
Лек је – да идемо за примером Христовог Живота, не за ликом Антихриста…
Лек је – да исправљамо себе упорно, сваки дан, да се суздржавамо, да себе не размазимо, већ да се очврснемо…!

Тада и само тада ће нам кренути!
Бог ће нас оснажити да ослободимо све своје окупиране територије, да сахранимо мртве, а да нашу децу учимо бољем и да им оставимо свет вредан једног Србина и Православног Хришћанина!
Прошло је време дивљака одевених у лишће и коре банана… прошло је време пагана и незнабожаца!
Обожи се Србине и исправљај се, док још времена има! а1