ВЕСТИ

Драган Симовић: ДА СЕ ПРИСЕТИМО БОЖАНСТВА СВОЈЕГА


P1200813

(ЛИРСКЕ РАЗЈАСНИЦЕ)

01

Свуда се по Србији немилосрдно уништавају шуме.

Као да је овај нараштај Срба одлучио да иза себе остави пустолине!

Као да се овај нараштај Срба унапред свети својим потомцима!

Свуда се секу и уништавају шуме, и сви то виде и знају, а, ипак, сви шуте о томе као да су од соја ушуткана.

Ево, и на левој обали Дунава, између Панчеваког моста и Панчева, уништавају прелепу праискону оазу!

Неки дивљи људи (зову их Вишњичанима!), без милости (као да се Природи свете!), секу столетна дрвета, одвлаче их тракторима у сумрак, остављајући пустош иза себе.

У овом нараштају Срба, палом у духовну тмушу и чамотињу, ништа тако није изражено као грамзивост и алавост.

За коју годину, кад се униште шуме, и изворска вода повуче, Србија ће бити последња пустолина!

 

02

Повратак Природи!

Нема повратка Природи без повратка себи.

Како можеш да се вратиш Природи, ако се ниси вратио себи?!

Ако ниси упознао себе, не можеш ни Природу упознати.

Ти си Природа!

Врати се себи, и вратио се Природи.

Не посматрај Природу извана, већ је изнутра сазерцавај.

Тек када будеш научио да Природу сазерцаваш из својега Унутарњег, тада ће ти се и Природа сасма отворити.

 

03

Америчка демократија!

Знате ли шта је америчка демократија?

То је када крволочну звер испустите из кавеза (да слободно шета улицама), а словесног човека стрпате у кавез!

Америчка демократија – то је закон чопора и крда!

Америчка демократија – то је закон јачег и дивљег.

У америчкој демократији има слободе за ружне, прљаве и зле, али за поштеног и радиног човека – ту никкаве слободе нема!

 

04

 

Никада не верујте јудео-кршћанима; никада не верујте латинима.

Биће боље за вас.

Лукави су и превртљиви, подмукли и потуљени.

Истина, не сви, али већина јесте!

Тек да знате – да вас на спавању не изненаде.

 

05

У Златно доба Стриборије, Човек бејаше био Бог, а Човечица бејаше била Богиња.

Из Љубави између Човека и Човечице рађаху се Бели Богови.

Човек бејаше био Отац Небо, а Човечица бејаше била Мајка Земља.

Њихов љубавни чин, уистини, бејаше био љубави загрљај Неба и Земље.

Ако љубавни чин Човека и Човечице није Мистерија, није Велика Тајна Стварања, онда се ту на тренутак сударају две плоти чији чулни загрљај води ка бесмислу и ништавилу.

 

06

Када Човечица открије све своје Тајне Лепоте, онда се она преко жене срозава до женке.

Нестало је етеричности, нестало флуидности, нестало тајинствености, нестало космичке титравости и треперавости, а остала је само обнаженост згрченог сексуалног бића.

После тога, од негдашње Човечице, којој се, негда, и Богови клањаху и дивљаху, пред нама се указује огољена љуштура и грозота пустоши.

У овом времену, негдашња је Човечица, по властитом избору, пристала да буде понижена до скота.

 

07

Реци ми ко си, а не показуј ми шта имаш!

То што имаш није твоје, и није твоја заслуга – ту нема твојих дела.

Твоја се дела пројављују у ономе што јеси и биваш.

Ти ниси имање – ти си бивствовање!

 

08

Све више је Срба који се клањају Златном Телету.

Од силног клањања Златном Телету, ево их где и сами постадоше – телад!

Али, не златна телад, већ телад за кланицу.

 

09

Има тренутака, мучних тренутака, кад ми се чини да сам посве залудан човек.

Да сам све, од најранијег детињства до дана-дањег, наопако и погрешно чинио.

Да сам силно грешио, како према себи тако и према ближњима.

Али, највише према себи!

И још ми се, у тим мучним тренуцима чини, да сам све промашио.

Да сам промашио и род, и племе, и државу, и свет, и време.

Да нисам оправдао своје рођење, свој долазак на свет.

Срећа је што ови мучни тренуци не трају дуго.

Заиста, срећа!

 

10

Некада пожелим, истински пожелим, да све патње својих ближњих, и све патње оних иних које никада ни упознао нисам, на своја плећа примим.

Више ме боли патња ближњих, него моја властита патња.

Тешко ми је кад моји ближњи пате; а ја своју патњу њима не откривам.

Своју патњу откривам само Божанским Прецима, као и иним Бићима из Духовних Светова.

 

11

Љубав према вама, тера ме да пишем вама!

Када бих писао из сујете и таштине, ово би било само писање по води.

 

12

Нема ни случајних случаја!

Све је Намера и Сврха.

Ми смо Намера и Сврха!

Ми смо самима себи Богови, ако смо свесни Божанства Својега.

Ако смо свесни, заистински свесни, да смо синови и кћери Божанских Родитеља!

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s