УНИШТЕНА СРБИЈА: Помоћ тражи 630.000 сиромашних

Центрима за социјални рад се сваке године пријављује све више оних који су угрожени. На списку 142.524 грађанина више него пре пет година. Углавном траже новац. Све већи удео деце…
А ако овоме додамо бар још трећину оних, око 200.000 најмање, који не траже помоћ већ се некако сналазе радећи на црно или сезонске послове да би нахранили децу онда је број сиромашних у Србији далеко већи, по слободној процени – скоро милион грађана…

09.09.2013. Б. Стјеља-НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

СВАЂЕ у породици, разводи, тешко сиромаштво… само су неки од главних разлога због којих су грађани Србије куцали на врата центара за социјални рад. Пре само пет година стручњацима се за помоћ обратило 489.179 деце и одраслих, док је у прошлој години то учинило њих чак 631.703. За оволико увећање корисника највећи кривац је углавном – новац.

У Заводу за социјалну заштиту кажу да је чак 295.726 грађана од социјалних радника добило материјалну помоћ, јер нису били у стању да прехране ни себе ни своју породицу. Стална помоћ је подељена на 91.099 адреса, а једнократна помоћ уручена је на 106.726 адреса.

– Од 2007. до данас укупан број корисника постепено расте по свим подручјима Србије, а у односу на 2011. је забележено увећање од пет одсто – каже Живорад Гајић, помоћник директора Завода. – Ипак, највећи пораст корисника је примећен међу онима који су тражили новчану помоћ, и таквих је било чак 32,9 одсто више него 2011.

Од 10.00 до 30.000 динара, у просеку, највише су тражили они који су се изненада нашли у тешкој ситуацији из које сами нису могли да изађу, па су 68.874 фамилије добиле новац да купе основне животне намирнице, њих 15.138 је добило помоћ за поправку крова, плаћање рачуна за струју или воду, 2.466 за трошкове лечења, 1.848 за санирање куће која је оштећена поплавом или јаким ветром… Из касе центара за социјални рад плаћени су бесплатни оброци за 399.274 најсиромашнија, 44.600 их је добило помоћ у натури, а 28.629 је добило неку субвенцију…

Социјалне раднике, међутим, брине и све значајнији удео деце у укупном броју њихових “клијената”. Више од половине оних са којима су радили (102.662) имали су животне тешкоће везане управо за социјалну и материјалну угроженост.

– На другом месту по величини животних проблема деце су сукоби између родитеља који се споре око начина обављања родитељског права – додаје Гајић. – Таквих је било чак 25.000, док су на трећем месту они који су имали проблема са понашањем (15.241). Нису били ретки ни случајеви занемаривања деце (8.829), па ни породичног насиља, јер је 3.058 малолетника било жртва оваквог односа у кући.

СТАРИЈИ ЋУТЕ И САМУЈУ

МЕЂУ корисницима новчане помоћи најмање су заступљене старије особе (12 одсто), иако у центрима за социјални рад кажу да су по правилу управо они најсиромашнији, најчешће живе сами, изоловани од већих градова и без икаквих сродника да им притрче у помоћ. С друге стране, највеће учешће у укупном броју корисника новчане социјалне помоћи имају одрасле особе (59,7 одсто) иако је више од 90 одсто радно способних.

ПУНЕ РУКЕ ПАПИРА

СОЦИЈАЛНИ радници су се током прошле године умногоме бавили папирологијом. Кроз њихове руке прошло је укупно 769.625 разних захтева и решења иако је у 173 одељења центара за социјални рад запослено њих 3.922. Ипак, ови су радници само 46.235 молби одбацили као неосноване и нису пружили затражену помоћ.

САМО ЈЕДАН ЧЕК

У центрима за социјални рад кажу да је међу онима који су добили новац највише оних којим је чек уручен једнократно (36 одсто). С друге стране, право на сталну новчану социјалну помоћ остварило је 30,8 одсто. Временски ограничену новчану социјалну помоћ је добило 19,6 одсто, а најмање је било оних који су добили увећану социјалну помоћ, односно њих 13,5 одсто.

***

Опустошени новчаници, откази, мање плате и веће рате – учинак је петогодишње економске кризе у Србији. Посматрана кроз положај просечног домаћинства, ова криза се испољава у све оштријим формама, кроз убрзано „тоњење“ у веће сиромаштво.

 

То потврђују и значајан пад малопродајног промета и све мања куповна моћ становништва, и по званичним подацима. Према неким аналитичарима, наш стандард је, у односу на 2008. годину, опао за око 80 одсто.

 

Постојеће „резерве“ српског домаћинства су, према оцени економисте Саше Ђоговића на – издисају. То што их још има ваља захвалити, како каже, „спољним“ и „унутрашњим“ изворима финансирања. Многи опстају захваљујући каквој-таквој помоћи рођака из иностранства, гастарбајтера, али и са села, одакле стижу неке од намирница. А доста је и оних који су били принуђени да се „сналазе“ на други начин.

 

„Неки грађани су морали да продају некретнине, многи су продали или дали у залог злато и уметнине како би могли да преживе„, истиче Ђоговић.

„Посебно су погођене породице које немају подршку са стране и они су готово све залихе исцрпли. Већ су презадужени и већ су у великом проблему.“

Ђоговић указује и на то да се сада, у односу на кризно време из, рецимо, деведесетих, обилато користе и извори прихода путем задуживања кроз кредите, дозвољене минусе… Отуда укупан дуг становништва Србије тренутно износи 591 милијарду динара, или око пет милијарди евра. Сваки грађанин Србије дугује банкарима, у просеку, 791 евро.