Милош Ковачевић: „Српски језик и ћирилица никад угроженији“

Лингвиста и професор на факултетима у Београду и Источном Сарајеву Милош Ковачевић сматра да српски језик од времена када га је Вук Караџић стандардизовао као књижевни језик за све Србе, никада као данас није био тако угрожен.

07. 09. 2013. Срна, Глас Српске, Вести

Ћирилица угрожена, сматра лингвиста Милош Ковачевић
 
„Српски језик угрожен је, не само именом, него и статусно. И тамо где је очигледно да је неспорно реч о српском језику, на пример, код Бошњака, Хрвата или Црногораца, жели се укинути не само његово име, него и постојање уопште“, оценио је Ковачевић.

Он је за „Глас Српске“ рекао да је однос према ћирилици, вероватно, најсимптоматичнији показатељ српског немара према властитом језику и писму и да ћирилица дели актуелну судбину српског језика, јер она сигурно никада у историји није код Срба била угрожена као данас.

„Суштина угрожености српског језика огледа се у његовом преименовању, а многи погрешно мисле да преименовање српског језика њему заправо и не може много нашкодити“, нагласио је Ковачевић.

Он је појаснио да главни проблем српског језика у постјугословенском периоду представља његово негирање код оних који више неће да га зову српским именом, али да ништа мањи није ни проблем његовог српског негирања и непоштовања, који се посебно огледа у односу Срба према језичкој култури.

„Потребно је много више радити на враћању свести о томе шта губимо с ћирилицом, за враћање поштовања према себи самима, онда ће само по себи доћи и поштовање према ћирилици, као неодвојивом делу националног идентитета Срба“, поручио је Ковачевић.

Он сматра да, како би се сачувао српски језик, део посла морају одрадити српски лингвисти, а други, комплементаран део посла, српски политичари и националне институције.

„Нужно је да се српски језик уведе као обавезан предмет на све факултете, да бар они који имају формално факултетско образовање буду функционално писмени, као и да Срби исказују више поштовања према свом језику“, истакао је Ковачевић.

Ковачевић: Босански је фиктивни језик

Говорећи о „босанском језику“, Ковачевић је појаснио да, ако се на један језик не може применити ниједан од критеријума језичког идентитета, ни структурни, ни генетски, нити комуникативни, онда се не може научно доказати да такав језик постоји и да је као такав фиктивни језик.