ИМА ЛИ НАДЕ ЗА ПРАВДУ ИКАДА – ВАРВАРИН 1999: Немачка се крије иза НАТО одлука

ПОДСЕЋАМО: Злочин на мосту у Варварину

Са четири пројектила, срушен је мост преко Велике Мораве у Варварину. Мост је због пијачног дана, али и празника Света Тројица био пун људи. У том нападу, погинуло је 10 цивила, а 16 их је теже повређено. У првом налету су два авиона надлетали мост и испалили две ракете, које су га потпуно уништиле. Мост је одвојен од средњег носача, са градске стране срушен је у реку, док је други крај склизнуо на узвишену обалу, тако да је на крају део дуг око 100 метара висио под јаким углом срушен у Морави. У првом нападу је убијено троје људи, а најмање пет је рањено. Неколико минута касније су се авиони вратили и испалили још две ракете при чему је убијено седам људи који су у међувремену дошли на мост како би помогли настрадалима у првом удару. У другом налету рањено је још 12 људи.

07. 09. 2013. Вести, за ФБР приредила Биљана Диковић

Мост у Варварину непосредно после бомбардовања 1999.

После објављивања одлуке Уставног суда у Карлсруеу, којом се негира право на одштету за породице жртава у бомбардовању моста у Варварину од стране НАТО-а 30. маја 1999.године, у табору бранилаца и заступника варваринских жртава и даље влада резигнираност.

ИЗГУБЉЕНА НАДА У ПРАВДУ: Зоран Миленковић и Харалд Кампфмајер

– „Без обзира што нисмо очекивали чудо, ипак смо разочарани, љути и бесни, каже за „Вести“ Гордана Милановић-Ковачевић, члан Савета пројекта „НАТО жртве туже за одштету, који заступа варваринске породице.

– Кад смо се упустили у све ово пре скоро 13 година, знали смо да се упуштамо у нешто што у суштини нема никакве везе ни са немачким, ни са међународним правом, него да се ради о чисто политичком процесу. Велику наду смо ипак полагали у Уставни суд у Карлсруеу, утолико пре што смо добили ветар у крила после подношења жалбе овом суду 2006.године, посебно након експертиза које су урадили професори Боте и Фишер-Лескано, по којима је већ у првој инстанци требало да добијемо процес – подсећа саговорница „Вести“.

ВАРВАРСКИ ЧИН: Споменик свим жртвама НАТО агресије

У обимном образложењу Уставног суда на преко двадесет страна каже се да „међународно право не предвиђа право појединаца на одштету против одговорне државе због повреде хуманитарног права. Такви захтеви су у основи важећи само за остецене дрзаве“. Такође се не може доказати да су немачке власти знале о конкретним околностима под којима је напад извршен, наводи се у решењу суда којим је председавао судија Фоскуле.

– Уставни суд је на једној страни закључио да од Немачке не може да се тражи било каква одштета зато што се код ње као чланице НАТО пакта оног момента када се земља налази у ратним збивањима, немачки закон и државна одговорност стављају ван снаге, јер их поклапа међународно ратно право. На другој страни се, међутим, каже да то међународно ратно право не може да се примени ради тога јер оно не предвиђа репарације, односно плаћање одштете појединцима, већ регулише искључиво одштете државе према држави. Значи, цивилно становништво мора да буде заштићено од своје сопствене државе – тумачи даље саговорница „Вести“.

Она уочава још једну, према њеном мишљењу дрскост у образложењу Карлсруеа, а то је да Немачкој не може да се стави на терет то што није спречила напад на мост у Варварину као цивилни објекат, односно да од ње није могло да се очекује да посумња у одлуке НАТО пакта.

ПОЛИТИЧКИ ПРОЦЕС: Гордана Милановић Ковачевић

Другим речима, Немачка није могла да зна да ли ће цивилни циљ бити бомбардован или не, а и да је знала, не може се позвати на одговорност, јер се полази од тога да НАТО „зна шта ради“.

За Харалда Кампфмајера, иницијатора Савета пројекта и великог хуманисту, који је током свих ових година уложио много личног времена и новца у варварински случај, одлука није изненађујућа. Он и његова супруга, као и брачни пар Биљана и Јан ван де Ло из Хамбурга су са Горданом Милановић-Ковачевић стожер читаве ове идеје од које не намеравају тако лако да одустану.

– Адвокатима ће бити потребно неко време да утврде да ли на основу међународног права може да се иде пред Европски суд. За то имамо шест месеци времена, и ако се покаже да има шанси, никако нећемо испустити тај термин. Биће нам потребна додатна средства, али то је наша ствар, али и медија који ће нас, надам се, подржавати у прикупљању новца“, поручила је Гордана Милановић-Ковачевић.

Шта рећи Сањиним родитељима
„

Мени лично је веома тешко, јер имам обавезу да назовем Весну и Зорана Миленковића, чија је ћерка Сања страдала у бомбардовању, или Марину Јовановић, која је преживела бомбардовање, као и друге породице и жртве“, каже Гордана Милановић-Ковачевић.

Она додаје да „оног момента кад смо се одлучили за тужбу, њихова судбина је једним делом стављена у наше руке и делимично је постала наша судбина“.

– У међувремену су се десила венчања, рађања деце, али ови моменти су веома тешки за све нас – рекла је она.

Како изгледа непријатељ

Одлуком суда је, како тврди Милановић-Ковачевић, „представа обичног човека о томе шта је рат и како изгледа непријатељ потпуно замагљена, дакле, нема више дефиниције како изгледа непријатељ против кога може после судски да се тражи одштета“.

– И не само то, него је и суверенитет једне државе овим потпуно стављен ад акта, јер ове одлуке потврђују да је Немачка била у рату и да се аутоматски њихов основни закон ставио ван снаге, јер је деловало ратно право – указује она.