Текст који се налазио на мраморном стубу који је поставио почетком XV века Деспот Стефан Лазаревић своме оцу и погинулим српским ратницима у Косовском боју
Деспот Стефан, фреска из манастира Каленић
Ове речи су биле писане на стубу мраморном на Косову
Текст који се налазио на мраморном стубу који је поставио почетком XV века Деспот Стефан Лазаревић своме оцу и погинулим српским ратницима у Косовском боју.
Једини препис текста са мрамо…рног стуба сачуван је до данас у Патријаршијској библиотеци бр. 167. за који је Ђорђе Сп. Радојичић утврдио, према воденим знацима, да је настао између 1573-1588. године.
Човече,
ти који Српским земљама ходиш,
ма ко да си, ма шта да си, странац или овдашњи,
кад дођеш на поље ово, које се Косово зове,
по њему целом угледаћеш пуно костију мртвих,
а међу њима видећеш тада камено биће,
мене крстоликог и освећеног
како насред поља усправно стојим.
О љубљени,
немој да прођеш, немој да превидиш
као нешто безвредно и ташто,
већ те молим приђи, приближи се мени
и размотри речи које ти приносим,
па ћеш разумети тако, зашто и како,
а и због чега ја овде стојим,
јер истину ти говорим,
не горе од живог створа.
Све ћу вас по истини известити
о ономе што се збило.
Овде је некада био велики самодржац,
чудо земаљско и владар српски,
по имену Лазар, велики кнез,
побожности непоколебљиви стуб,
бескрај богопознања и мудрости дубина,
огњени ум, заштитник странаца,
сиротињи помоћ, гладнима хранитељ,
тужнима милост и утешитељ,
онај који све воли што Христос хоће,
јер ка овоме стреми својом вољом
и још са својим небројаним мноштвом,
што је под његовом руком:
јунаци храбри, јунаци добри,
јунаци, ваистину, на речи и на делу,
као сјајне звезде блистају,
као земља цветићима прешареним,
одевени у злато, камењем драгим украшени,
и силни коњи одабрани, златоседлани,
а на њима коњаници предивни и красни,
најплеменитији и славни.
Као добри пастир и вожд,
мудро јагањце словесне приводи
да у Христу окончају славно
и да буду страдања венац
и учесници у вишњој слави.
Зато сложно и безбројно мноштво
заједно с добрим и великим господином,
храбре душе и најтврђи у вери,
као на лепи дворац и на опојни пир,
на непријатеља се устремише
и правог змаја згазише,
убише дивљу звер и противника великог
и незасити ад који прождире све,
кажем вам, Мурата и сина његова,
пород аспиде и гује,
штене василиска и лава,
а с њима других, не мало.
О чудеса божјих судбина!
О пријатељи,
храбри страдалник безаконим агарјанским рукама
ухваћен би и крај мучеништва достојно прима
и мученик Христов бива, Лазар велики кнез,
јер не посече га нико други,
до сама рука Муратовог сина, крвника тог.
Све ово речено заврши се 6897. године,
дванаестог индикта, петнаестог дана месеца јуна
у уторак, био је шести или седми час.
Не знам. Бог зна.
Деспот Стефан Лазаревић
http://www.heroesofserbia.com/2013/08/xv.html
В.П.
facebookreportermonitor.wordpress.com 
Покушаћу да појасним свима да знате о чему се ради-
Деспот Стефан је тачно описао ко је победио у боју, кога су Срби убили и начин на који је Бајазит убио Кнеза Лазара, приближно време и тачан датум убиства! Идемо редом.
„И тако сложно велико безбројно мноштво
скупа с добрим и великим господином,
добром душом и вером најтврђом,
као на красну дворану и многомирисану храну
на непријатеља се устремише
и праву змију згазише
и умртвише дивљу звер и великог противника
и неситога ада свејадца,
велим Амурата и сина његова,
аспидин и гујин пород,
штене лавово и василсково,
па са њима и не мало других.“
Има ли нешто нејасно у овом делу?
Онда иде део о мучком убиству Лазара, на превару, а у турским списима је то и потврђено. Наиме, после битке одржавала се служба у част победе, на којој су присуствовали Лазар и неколико великаша, док се војска полако разилазила. Бајазит се вратио по своје мртве и затекао малобројну српску војску, напао их и убио Лазара! Просто!
„О чудеса Божијих судбина,
ухваћен би храбри страдалац
безаконим агаренским рукама
и крај страдању добро сам прима
и мученик Христов постаје
велики кнез Лазар.
Не посече га нико други, о љубими,
до сама рука тога убице, сина Амуратова.“
А потврду свега даје сам Стефан речима: „И све ово речено сврши се
лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак,
а час је био шести или седми,
не знам, Бог зна.“
Још један битан податак. Мит о поразу ‘после кога нисмо успели да се опоравимо’ и ‘после чега смо пали у турско ропство’ и сл. небулозе, разбија једна једина чињеница. У новембру 1389. г. (дакле , мање од пола године после Боја на Косову) када је угарски краљ Жигмунд напао свом својом војном силом Србију ПОРАЖЕН ЈЕ!А тек 1391.г., И ТО ЗБОГ СТАЛНИХ ПРЕТЊИ И НАПАДА УГАРСКЕ, Србија ТРАЖИ ВОЈНУ ЗАШТИТУ (тј. улази у вазални однос према Турској), што значи да ће Србија ДОБИТИ војну ЗАШТИТУ од Турске, али има ОБАВЕЗУ да ратује на страни Турака у њиховим ратовима и на другим фронтовима (нешто као НАТО данас). Зато је 1395. г. Марко Мрњавчевић (краљевић Марко) и погинуо у бици на Ровинама као Турски вазал, а у тој бици је учествовао и млади Стефан Лазаревић.
Вазални однос Србије према Турској је престао 1402. г. када је после битке код Ангоре, а по смрти Бајазита I, Стефан Лазаревић у Цариграду добио титулу деспота! Турци су „покорили“ Српске земље так после 80 година!
Елем, последњи податак се тиче датума, који је стари српски календар и који рачуна време од потопа и који је, најбитније за наше знање или не знање, кориштен све до 1804. године, а и касније у црквеним списима све до патријарха Павла! Све се може проверити,а кога интересује и провериће…има на интернету!
Хвала на издвојеном времену!
Да додам нешто веома битно. Данас је нпр. 7526. година по старом српском календару. Не византијском, како нас погрешно уче, јер појам Византија је измишљен у 16. век! Година почиње 23. априла (по јулијанском календару), на ђурђевдан. Тада почиње лето („Ново лето“), а зима почиње 26. октобра, тј. на митровдан, када почиње зима! Лето траје 7, а зима 5 месеци. Тих датума долази до укрштања са космичком сфером, тј у априлу Сунце прелази на северну полулопту,а у октобру (причам по старом, јулијанском) прелази на јужну полулопту. Занимљиво је да је НАСА, слањем сателита у космос и истраживањем резултата дошла до идентичних података и почела да примењујњ оно што су стари Срби знали још у доба Винче! Како су знали…то је мистерија! Као што су знали да се на преображење 18.08. „преобразује вода и гора“, а данашња наука, мерењем је потврдила да тачно на тај дан вода прелази из киселог у алкално стање?!