Деца на раскрсници
Синдром битанге и принцезе
У претходном броју говорили смо о урбаним младим нараштајима и њиховом „безазленом“ понашању у граду, стављајући акценат на викенде. Овде ће бити речи о вечно популарној теми заљубљивања и љубави, које свакако не можемо раздвојити од све урбанијег начина живота и провода младих.
О чему је реч? Шта то данас омладина жели, шта се заправо посматра, цени, вреднује? Пођимо с краја: у не тако застарелим књигама можете прочитати да се некад цурама на корзоу прилазило са цвећем, песмом или лепим комплиментом. Данас је то прилично упрошћено: „Ћао, имаш ватре?“ или „Купио сам акваријум, оћеш да ми будеш рибица?“ Девојке, разуме се, игноришу овакве коментаре, целих пет минута, а затим игра започиње баш као што је мајка природа још давно подесила. Уместо да скрате језик и продуже сукње, крећу у авантуру са локалним ноћним пастувом, разочарење следи сад или одмах, а онда следи и генералка „сви су мушкарци исти“. До прве следеће прилике.
Деца не желе да буду деца, мушкарци далеко старији свесрдно им помажу у томе. Детињство се сведе на податак да клинке уместо ординације свог гинеколога, претходно већ упознају салу за абортусе. Приватника, разуме се. Ко би још луд отишао у јавну болницу, па да сазнају мама и тата? Уколико, пак не дође до киретаже, деца се венчају (прослава је и у основној и у средњој школи), мало се тетурају заједно, а затим, логично, свако на своју страну. И неретко се дешава да мајка (јер обично дете остане мајци) стигне најдаље до матуре, а бебаћ већ доспе за основку. Ето шта буквално значи да дете престиже родитеље.
-Моје дете?? Свашта! Оно то никад не би урадило!
Наравно да не би. Хајде да још мало жмуримо пред чињеницом да деца праве децу.
Господо родитељи, да ли вам је заиста далеко битније да стигнете на сваки састанак, пословни ручак, трећу смену или одгледате свих 9 999 епизода турско-латино-мексичких инцест- лимунада које и тако свршавају метком?? Или бисте за промену признали себи да ваше љубимче улази или је већ увелико у доби кад „оне ствари“ јесу саставни део школског часа, ТВ програма, околног света и, напослетку, година?! Подаци говоре, а будите убеђени да је тако, да чак 30% родитеља не зна да му је дете испод 16 година имало први сексуални однос. Да се први пут напило. Абортирало. Колико црвених лампица треба да засија да бисте дигли главу из муља малограђанштине и узели дете у своје руке уместо што вам га узима улица?!!
Млади се, факат, све више разочаравају у друге, немајући слуха да ослушну себе. Под притиском се живи, али ако нам је то оправдадње за све што нам се данас дешава, онда тако нам и треба!
Бошко Живановић
facebookreportermonitor.wordpress.com 