Биљана Диковић / Други пишу... / НАЈНОВИЈЕ / Новости / Обавештење / СРБИЈА / MAIL - RSS FEED / република српска

Шверц хуманитарне помоћи у Сребреници (1-4): ИСТИНА – ТАЈНИ ИЗВЕШТАЈ ДБ из ТУЗЛЕ


Шверц хуманитарне помоћи у Сребреници (1-4): ИСТИНА – ТАЈНИ ИЗВЕШТАЈ ДБ из ТУЗЛЕ

Шверц хуманитарне помоћи у Сребреници (1-5):
1. Брашно продавали само за злато!
2. Орићу милион марака
3. Орић украо 28 килограма злата?
4. Док је народ гладовао, коње су хранили житом

***
Хашки трибунал је одбацио је и други захтев Радована Караџића за издавање налога да Насер Орић сведочи у доказном поступку његове одбране. Претресно веће је закључило да „нису испуњени услови за издавање субпоене у овом предмету“ мада је бивши председник РС тражио да се Орић појави у судници сматрајући да тако може да докаже да је велика количина оружја и муниције шверцована у енклаву након што је хеликоптерима достављена на подручје у близини Жепе, а та „шверцерска рута“ између енклава била је од суштинског значаја за наставак испоруке наоружања за Армију БиХ.
Ова информација се поклопила са готово невероватним извештајем Службе државне безбедности из Тузле до кога су „Вести“ дошле пре само неколико дана.
У међународној јавности Сребреница је током читавог рата приказивана као место страдања невиног становништва од Војске Републике Српске. Према извештајима медија, становништво је морено глађу, а најгоре су пролазили болесни и рањени којима је недостајало свега: од лекова до најобичнијег санитетског материјала.
Да је истина сасвим другачија, сведочи и тајни документ тадашње Државне безбедности БиХ који су њени оперативци направили на основу сведочења становништва ове муслиманске енклаве.

15.04.2013. извор ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Шверц хуманитарне помоћи у Сребреници (1): Брашно продавали само за злато!

Насер Орић у средини са сарадницима

Продавао хуманитарну помоћ: Насер Орић (у средини) са сарадницима

Наиме, под ознаком „строго поверљиво“, у извештају под бројем 7-1484, од 17. новембра 1995. године налази се до сада најдетаљнији опис свега оно што се догађало у Сребреници до јула 1995. године.

Куповина жилета од „четника“

У извештају овог оперативца се наводи да је за Орића радила следећа „тројка“.
„(Мухић Суад) зв. „Боки“ из Вољевице, „Ћело“ од К. Поља и „Шања“ из Дрињаче (Мехмедовић Адил). Хасо Салиховић је од Турсуновић З. чуо да је извјесна жена и неки Циган из Поточара за Орића и Манџић Ибрахима куповали робу од четника у већим количинама истичући као примјер куповину 10.000 ком. жилета за 3.000 ДМ које су касније продавали – 1 жилет за 1 ДМ.
Извор: Менголић Хакија, син Хусеина, р. 1949. г. у Сребреници, запослен у ЦСБ Тузла“, стоји на почетку овог поверљивог извештаја.

„Вести“ ће у неколико наставака пренети најзанимљивије делове поверљивог извештаја о обиму и систему кријумчарења и шверца команданта одбране Насера Орића и његових најповерљивијих људи.

Посебно скандалозно је што се из овог документа јасно види да је највећи део хуманитарне помоћи цивилном становништву у овој енклави заправо завршавао на пијаци, и то продаван за десетоструко веће износе од реалних, а нека роба искључиво за злато.

Оперативни радник под шифром ЈК 258 из „Сектора Тузла“ Државне безбедности, свој извештај је насловио као „пресек криминогених радњи лица из Сребренице у периоду од агресије до окупације“, а очигледно је рађен у месецима после пада Сребренице, јула 1995. године.

„На основу сазнања до којих смо дошли у разговору са прогнаним лицима из Сребренице, регистровали смо бројне криминогене радње од стране припадника 28. дивизије и појединих челника општинских органа власти Сребренице. У ове криминогене радње била су укључена лица блиска напријед наведеним категоријама који су, између осталог била и једна од карика у ланцу шверца хуманитарном робом, препродаји оружја, шверцу нафтом и слично.

документ Службе државне безбедности из Тузле

Документ Службе државне безбедности из Тузле

Сви регистровани случајеви у великој мјери довели су до дестабилизације односа и даљем погоршању безбједносне ситуације у ‘заштићеној зони’ Сребренице. Овакво стање у великој мјери одразило се на односе између војних и цивилних органа власти, гђе су доминантну улогу имали челници 28. дивизије који су у сваком погледу дискредитовали и спутавали, под присилом, рад цивилних органа (правосуђе, СЈБ и други органи управе)“, наводи се на почетку овог извештаја у коме се таксативно набрајају сви осумњичени за шверц и криминал, али и особе које су све то откриле.

Први на тој листи је Насер Орић.
„1. ОРИЋ НАСЕР, син Џемала, стар око 27-30 година, рођен у Поточарима, општина Сребреница, полицајац, припадник Армије РБиХ у чину бригадира, тренутно пребивалиште у Тузли.

– После доласка у Тузлу Орићу је наводно из Швајцарске пристигло око 500.000 ДМ, прикупљање ових средстава су вршила лица криминогеног понашања: извјесни „Ал Цапоне“

из Сребренице:

Извор: Бегић Садик, син Јусуфа, р. 01. 01. 1946, г. у Лукама, Сребреница, сада се налази у Gershafen-у, Њемачка.
– Хусић Рифет из Вољевице причао Салиховић Хаси да је Орић и од првог хуманитарног конвоја одвојио 3 т. брашна које су за њега продавали извјесни Еснаф и Манџић Мујо из Дугог Поља (брат Манџић Смаје и Ибрахима)“.

06. 04. 2013. 13:05h | Đ. Barović – Vesti

***

Шверц хуманитарне помоћи у Сребреници (2): Орићу милион марака

У строго поверљивом документу некадашње Државне безбедности БиХ, који „Вести“ ексклузивно објављују, таксативно се наводе све криминалне активности некадашњег команданта „одбране“ Сребренице Насера Орића и припадника његовог 28. корпуса Армије БиХ.

Насер Орић
Богатство на туђој несрећи: Насер Орић

Оперативац под шифром ЈК 258, до у детаље описује у шта је све Орић био упетљан, од чега је, према процени самих учесника у шверцу, на крају био тежак милион тадашњих немачких марака.

„Орић је тежак преко милион ДМ, а то је зарадио, између осталог, и продајући робу по пијаци и то преко следећих лица: Мехмедовић Амир, зв. Гера, Ричи, Дуда и Миш (Омеровић Сафет). Осим наведених, робу за Орића продавали су Бего из Биљаче и Мујо Манџић, који је учествовао и у шверцу робе на Жутом мосту“, стоји између осталог у тајном извештају Државне безбедности у коме се наводи да су муслиманске снаге и током најжешћих сукоба са Војском РС, уредно трговале са Србима.

„Јавно се причало да су Орић и Салиховић Фахрудин, звани Адем, развалили сеф предузећа 11. март, из којег су узели злато и сребро, те да се у Сребреници од народа откупљивало злато за Орића. Чуло се и да је Бектић Неџад из Сарајева у 9. месецу 1993. године донео 100.000 ДМ које је предао Орићу, а није му познато да је тај новац утрошен у корисне сврхе“, такође пише у извештају некадашње Државне безбедности БиХ.

Топили злато

„Седећи у друштву са извесним младићем из Сребренице, дошао до података како су Орић и његови сарадници топили злато и сребро у посебним калупима, а потом преко њих превлачили неке племените метале“, пише у извештају.

„Извесни Бајазит, признао је да је за Орића продавао хуманитарну робу за ДМ и злато. Трећег маја 1993. године Орићеви људи: Ћело (вероватно Мехмедовић), Авдић Бекир, зв. Брак из Зеленог Јадра и други отимали су робу од народа на пијаци. У народу се причало да се шверцована роба са четницима на Жутом мосту продавала за Орић Насера.

Манџић Мујо из Поточара, сувласник три кафића у Сребреници, радио је заједно са Орић Насером. Роба за кафиће је набављана од четника на Жутом мосту. Из хуманитарне помоћи већа количина робе издвајана је за војску коју су потом за Орића продавали на пијаци Салиховић Фахрудин, Фејзић Хамдија, Конаковић Суљо и др.

тајни документ 2
Тајни муслимански документ
 
Орић је извесном Бајазиту из села Сасе дао 600 кг брашна за интервентни вод којим је наводно командовао Бајазит, а исти није био ни припадник Армије“, стоји у овом поверљивом документу.

Продаја кафе

„У пролеће 1993. године Орић питао Алић Фахрудина, полицајца пред његовом (Орићевом) кућом у Поточарима: ‘Имаш ли некога са свог краја да би могао продавати робу?’, након чега је Алић питао шта има од робе, на шта је Орић одговорио да има веће количине кафе“, стоји у извештају.

07. 04. 2013. 13:10h | Đ. Barović – Vesti

***

Шверц хуманитарне помоћи у Сребреници (3): Орић украо 28 килограма злата?

У поверљивом извештају некадашње Државне безбедности БиХ обелодањени су бројни докази о богаћењу ратног команданта Сребренице Насера Орића и његових људи, који су зарад профита продавали и хуманитарну помоћ намењену Бошњацима.

тајни муслимански документ 3
Тајни муслимански документ о шверцу хуманитарне помоћи у Сребреници

У извештају се помиње и 28 килограма злата украденог из фабрике 11. март за које се не зна где је завршило. Међутим, то је према оперативним подацима сачињеним новембра 1995. године у Тузли, само врх леденог брега у разноразним махинацијама Насера Орића.

„Негде у септембру 1994. године Орић је из хуманитарне помоћи изузео 2.000 л нафте од чега је 600 л дао Турсуновићу, док је 1.400 литара оставио за себе у кући у Поточарима. У народу се причало да је Орић намеравао правити хиподром, али да га је од тога одвратио Турсуновић. Орић и Салиховић Фахрудин, начелник општине, су на почетку рата из фабрике 11. март узели око 28 кг злата. О овоме, наводно, зна Аљкановић Бехаија (Насеров саветник). О напред наведеним активностима требали би да знају Машић Нијаз, ПК за морал, Зулфо Турсуновић и Кадрић Рамо, зв. Хљебара“, наводи се у документу.

Свадба са музиком уживо

Док је светској јавности представљано да народ у Сребреници умире од глади, дотле су повлашћени уживали у животу. У извештају Државне безбедности се описује и свадба Неџада Бектића у хотелу Домовија.

„На свадби је било око 200 званица, 30 аутомобила и музика уживо. Његов брат је трактором возио брашно у пекару да се пече хлеб, испечено доста меса, попијено око 150 л ракије, наводно се правиле и торте.

Извор за ову тврдњу су Омеровић Селахудин и Адемовић Бехадил, Менољић Хакија, а сведоци: Алић Фахрудин, полицајац, Бећировић Рамиз, припадник 28. дивизије, и Менољић Хакија, припадник ЦСБ Тузла“, стоји у тајном документу Државне безбедности МУП БиХ.

Међутим, није само Насер Орић означен као искључиви кривац за шверц и кријумчарење хуманитарне помоћи.  У овом извештају је наведено још десетак најодговорнијих, а „Вести“ ће изнети податке само за оне крупне рибе у овом ланцу криминала.

Први на том списку је Суљо Хасановић, командант штаба Територијалне одбране Сребренице.

„Хасановић је узимао храну и остале прехрамбене артикле из магацина хуманитарне робе, од којих је пекао ракију, а наводно су артикле за њега и продавала непозната лица. Такође је са Фејзић Х. за робу из хуманитарне помоћи од мештана куповао стоку. Тако је и Хасановић од Османовић Арифа купио јаре за три кг соли, а извесном Алији из Сушњара нудио је за овцу пет кг соли, пет кг шећера и три пара обуће, када је дошло до свађе јер се Алија интересовао за порекло робе. Након овога Хасановић је за исту робу купио овцу од Бегићевог шуре Хасана (сл. забелешка Бегић Адем). Такође, цехове у кафани Хасановић је плаћао робом из хуманитарне помоћи“, наводи се у овом тајном документу.

Следећи на списку је Неџад Бектић, бивши потпуковник за безбедност 28. дивизије.

„Он је узимао шећер и брашно из магацина и мењао за ракију и остале артикле које су му биле потребне за свадбу. Салиховић Хусо је чуо од Мехољић Хакије и Делић Велида из Сребренице, да је Бектић 92/93. године продавао пшеницу у Жепи која је била ратни плен или ју је народ дао за потребе војске.

У то време 100 кг пшенице коштало је 2.000 ДМ. По казивању Салиховића, Бектић је са својом полицијом разоружавао Жепљаке приликом њихових долазака по храну, а касније је исто наоружање продавао у Жепу. Салиховићу је познато да је Смајловић Суад, зв. Шошон, у присуству Алић Фахрудина упознао Орића и Бећировић Рамиза, да је Бектић 1993. г. пред женидбу продао ПМ-84 у Жепу“, стоји у овом извештају.

08. 04. 2013. 15:33h | Đ. Barović – Vesti

 

***

Шверц хуманитарне помоћи у Сребреници (4): Док је народ гладовао, коње су хранили житом

У међународној јавности Сребреница је током читавог рата приказивана као место страдања невиног становништва од Војске Републике Српске. Према извештајима медија, становништво је морено глађу, а најгоре су пролазили болесни и рањени којима је недостајало свега: од лекова до најобичнијег санитетског материјала.

факсимил обавештајног извештаја

Факсимил обавештајног извештаја

Да је истина сасвим другачија, сведочи и тајни документ тадашње Државне безбедности БиХ који су њени оперативци направили на основу сведочења становништва ове муслиманске енклаве.

У овом, последњем наставку, „Вести“ преносе низ нових детаља о шверцу и криминалу који је владао овим градом све до јула 1995. године.

Међу онима који су у врху осумњичених да су се бавили криминалом, Државна безбедност је означила др Авду Хасановића, тадашњег начелника Ратне болнице у Сребреници.

„Лијекови у болници су продавани по цијени од 100 или 200 ДМ, што је имало за посљедицу умирање рањеника од најобичнијих рана. Као најтраженији лијек наводи се ‘пеницилин’. Године 1993. један од бораца из јединице Алић Фахрудина умро је од задобијених повреда јер није имао да плати за неопходне лијекове. С тим у вези увелико се причало по Сребреници да др Хасановић за већину услуга узима дебеле паре у ДМ.

Између осталог, од рањеника и жена узимао је паре да би исти били транспортовани хеликоптером за Тузлу. Од Хасановић Јавре из Субине је узео 200 ДМ, а именована није транспортована хеликоптером. Он и још неки љекари вршили су абортусе и за ове услуге наплаћивали од 100 до 200 ДМ. Др Хасановић је за упућивање дјетета на обрезивање узимао 100 ДМ с тим да многи нису извршили овај обред јер нису располагали девизама. Обрезивање је вршено у амбуланти базе ХОЛБАТ-а у Сребреници. Један свједок је прогнаник из Сребренице“, наводи некадашњи начелник полиције у Сребреници, Хакија Мехољић.

Међутим, у извештају се наводи да током рата и он није био „без путера на глави“.
„Према ријечима свједока, Мехолић је продавао оружје у Жепу Авди Палићу, и то 150 до хиљаду марака за дуге цеви, зависно од модела оружја. Наводно је Мехољић је у Сребреници имао ергелу коња које је и у вријеме највеће несташице хранио житом и шећером. Такође је вршио препродају хуманитарне робе, а за њега је то највише радио шверцер звани ‘Ширхан’ који се сада налази на слободној територији“, наводи се у документу до кога су „Вести“ дошле.

Марлборо 150 марака!

На списку одговорних за криминал и шверц налази се и Ибрахим Манџић, звани Мрки Манџа, командант 280. лаке бригаде 28. дивизије.
„Манџић је на почетку рата издао четницима људе који су имали оружје, а родом су са подручја Будака, Дугог Поља, Ђогара и Пећишта. Због овога је почетком рата био у затвору, али га је Орић ослободио, а потом именовао за команданта бригаде. Често је Манџић одлазио у Робну кућу и из магацина изузимао робе колико је хтио, а исту је касније продавао. У вријеме када је кутија цигарета ‘марлборо’ коштала 150 ДМ пушио је ову врсту цигарета“, стоји у извештају муслиманских обавештајаца.
 
КРАЈ

09. 04. 2013. 13:58h | Đ. Barović – Vesti

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s