Нелегалност ткзв. Црквеног Руководства после промене власти у Србији
Или
Да ли је нова власт прихватилa и (тајне) договоре са Ватиканом
(приоритети акција развлашћивања жутаћа – мој прилог)
Са променом власти и скидања Жутих (названих по њиховом покојном идејном вођи Жики Проливу из комуњарског центра Торонта) би требало под хитно приоритизовати акције развлаштења жутих.
После година покушаја ликвидације п.Павла од стране Амфилохија и Атанасија као и њихових сатрапа из патријаршије (и около), успело се са склањањем п.Павла на ВМА. Ту је био , видимо, доста заштићен и његов живот ван опасности, до даљњег.Захваљујући херојству неких официра-лекара, неки су и настрадали – СЛАВА ИМ и Вечнаја Памјат, п.Павле је наставио да сигурно борави у капијама ове институције која је одбијала да као за п.Германа изда уверење о неспособности (читај :уверење да је луд).
Сви смо били сведоци перипетија, фалсификованих подписа, надгорњавања, медијске кампање жутих о склањању п.Павла као угледног и утицајног већ може се рећи и народног монаха. Његова реч је могла доста да им поквари око дилова и планова са газдама око Косова као и око српског народа а поготову Србије. Поред тога он је штитио монахе на Косову и њиховог владику.
Са сваким најављеним Сабором у Патријаршији (неки кажу скуп преко пута знака питања – то је наиме чувена кафана која је успела да и даље сачува свој углед)се кретало са надгорњавањем око скидања Патријарха Павла. Жути Пуковник удбе, Амфилохије је пуштан редовно у собу ВМА али је то било све што је могао да уради. Редовно је такође тражено од лекара да изају то уверење, што су они практично одбијали, дајући реално мишљење о здрављу и менталним способностима Патријарха Павла.
Клер је такође уздржано то све пратио јер се тицало Српског народа а они су научили кроз пола века да се они ту ништа не питају и да је опасно да дају икакво мишљење. Наиме прво, може удба да им закуца на врата, а друго , после низа покушаја се испоставило да они ипак са тим народом немају много заједничког, то јест из њихових бесних аута се брисачима лако брише сваки комарац који се на шофершајбну залепи.
Било је покушаја да се преко иностранства , то јест Торонта, преко анти-српских организација иницирају неки људи који би могли `нешто легитимно` да кажу против п.Павла имајући заштиту његових скута деценијама. Ту је поготову добродошао био гг.Душан Давидовић ткзв.в.Дамаскин којега су после 6 година боравка у Торонту на болесничком одсуству, ипак морали да 2005-те расчине јер га је неко наговорио да подпише писмо подршке в.Артемију. Највећем непријатељу жутих планова. Тада се већ и П.Павле после свега са тиме сагласио. Не и са расчињењем и склањањем в.Артемија Косовског владике мада сазнајемо ових дана да је вршен енормни притисак на њега у том правцу.
Покушај Жутаћа да изврше притисак и интимизују в.Артемија је пропао јер је добио изненадну подршку из иностранства једног малог дела српске елите окупљене око покрета Јеремија Крстић. Остали развој догађаја је више мање познат: Када је ствар толико постала лоша за жутаће а после одласка у Ватикан на позив папе и љубљења руке као и најаве прославе 2013-те под руководством сада новог и утицајног вође, патријарх Павле је одједном умро сат времена после слетања срећног авиона са срећним жутаћима из срећног Ватикана.Да би одмах потом одлетели за Берлин на договорени састанак са Ангелом Меркел и вратили се до увече да се појаве на свечаној (да ли договореној) сахрани п.Павла. Динамично и Транспарентно.
По свему судећи жути пуковник Амфилохије се прилично дезавуисао у тим вишегодишњим,да не кажем деценијским, перипетијама око склањања живог патријарха па је под руководством жутог представника (његовог прешедника) а на самом сабору доведен њихов други сада жути фаворит (раније црвени, кажу још Брозов). Уосталом као и сви предходни од рата па на овамо.
Оно што је добро у целој овој причи је да је српски народ масовно кренуо да прелази у православље – светосавље и заједно са истераним и матретираним бројним монаштвом са Косова кренуо да отвара православне богомоље по кућама донираним како од домаћих људи тако и од људи из иностранства. Наравно удба и жутаћи су кренули да спрече тај одклон испод договореног кишобрана ватиканског финансијског мага са белом капом. Ту је опет српска интелектуална елита из иностранства првенствено испод покрета Јеремија Крстић успела да спречи интервенишући.
Постављају се неколико питања:
1. Шта је обећано Ватикану у погледу српског народа и државе?
2. Да ли је упокојење п.Павла био један од предуслова?
3. Како може руководство цркве које се , да ли се, заклело на верност Ватикану, да и даље оперише у земљи.
4. Да ли је нова власт прихватиле и те договорене , верујем такође усмено, калаузуле?Односно да ли их је постала свесна да би их прихватила као са Косовом?
5. Да ли су већина владика бивши службеници удбе морало да постане и тајни службеник Ватикана? Видимо да доста њих прелази у масоне као и да ради за стране службе(уосталом као и сви удбаши)? Као и какав је став нове власти по том питању.
Мислим да је ово ипак далеко највећа и најважнија сфера српског народа (барем у задњих 600 година) па би према томе требало да буде и први приоритет акције чишђења жутих из црквеног врха где и даље уживају богатство и статус недодирљивих као и за време њихових на власти.
С Вером у Бога,
Догодине у слободној Србији,
Доле Црвена Банда!
facebookreportermonitor.wordpress.com 