Шабић и Јанковић раније су указали да је надзор над задржаним подацима у области телефонских комуникација показао да је стање забрињавајуће и да постоје одступања од уставних гаранција и међународних стандарда. Само је један од четири оператера, како су нагласили, активирао софтверску апликацију, којом се региструје фреквентност приступа задржаним подацима о томе ко је, када, како, колико и с ким комуницирао. Подаци тог оператера показују да је за годину дана евидентирано више од 270.000 приступа задржаним подацима. Уколико се та цифра помножи са три или четири пута, како је објаснио Шабић, с обзиром на то да други оператери нису активирали апликацију за праћење приступа и да БИА има онлајн дневни приступ комплетним комуникацијама, може се говорити о око милион приступа годишње.
Акција надзора над применом Закона о заштити података о личности, започета је 22. марта ове године и обухватила је све оператере мобилне телефоније у земљи – „Орион телеком”, „Теленор”, „Вип мобиле” и „Телеком Србија”. Предмет надзора није било класично прислушкивање, већ приступ такозваним задржаним подацима о комуникацији – ко, с ким, када, колико дуго, одакле, којим средством комуницира.
„Двоструки кључ” контролише да ли БИА прислушкује грађане
Хитно изменити релевантне процесне законе, како би се прецизирало који судови су надлежни да одлучују о захтевима безбедносних служби за приступ подацима о комуникацији грађана, каже Родољуб Шабић
Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности рекао је за „Политику” да усвајање и реализација мера које би требало да уреде област приступа безбедносних служби електронским комуникацијама грађана, подразумева ангажман различитих органа – владе, скупштине и неколико министарстава – правде, полиције. Због тога незахвално је бавити се прогнозама када ће мере бити усвојене и када може да се очекује почетак њихове реализације. У сваком случају, оцењује повереник, што пре, то боље.
За једну од предложених мера, која се односи на заштиту узбуњивача или инсајдера, Шабић је био конкретнији.
– Повереник ће реализујући пројекат, који финансијски подржавају Велика Британија и Холандија, окупити групу експерата и припремити модел закона о заштити узбуњивача. Иако могу да јемчим да ће то бити један квалитетан модел, не могу да гарантујем да ли ће и када бити усвојен као закон. То ће зависити, пре свега, од владе и скупштине – каже Шабић.
Када је реч о осталим мерама и неопходним корацима за њихову реализацију, Шабић напомиње да се 14 предложених мера односи на више различитих области, као и да су неке од њих системске док друге имају мањи степен општости и значај.
– Са становишта гаранција људских права, веома је важно обезбедити стриктно поштовање обавезе да се не припремају и не усвајају закони на чију, често сасвим очигледну неуставност, заштитник грађана и повереник упозоравају. Некада је због тога уместо расправе у законодавној процедури, долазило до оштрих расправа на јавној сцени, и дугог и непотребног расипања енергије, као у случају Закона о изменама Закона о јавном информисању, Закона о електронским комуникацијама, Закона о тајнама – објашњава Шабић.
Са становишта нормалног функционисања служби безбедности вероватно је, оцењује Шабић, најхитније изменити релевантне процесне законе.
– На тај начин би се прецизно и недвосмислено одредило који конкретни судови имају надлежност да одлучују о захтевима служби безбедности и полиције за приступ подацима о комуникацији грађана.
Рецимо, након одлуке Уставног суда донете у поступку покренутом на захтев заштитника и повереника, којом су проглашене неуставним одредбе Закона о Војнобезбедносној агенцији (ВБА) и Војнообавештајној агенцији (ВОА), сасвим је јасно да је недопуштен приступ такозваним задржаним подацима на основу налога директора агенције, већ да то мора бити одлука суда. Међутим, није јасно ког суда. Такве празнине су, са становишта нормалног функционисања служби, недопустиве – тврди Шабић.
На састанку одржаном прекјуче са челницима Безбедносноинформативне агенције Шабић и Саша Јанковић, заштитник грађана, добили су уверавања да је БИА спремна да подржи пакет од 14 мера, који се односи на уређење области приступа безбедносних служби електронским комуникацијама грађана. Тим поводом, представници БИА обавестили су повереника и заштитника грађана да ће крајем овог месеца завршити са тестирањем система „двоструког кључа” за активирање мера електронског надзора комуникација грађана.
„Двоструки кључ” онемогућава да се само са једног места активира прислушкивање било чијег телефонског броја, чиме ће могућност злоупотребе електронског надзора комуникација грађана бити сведена на још мању меру.
Ивица Дачић, премијер и министар полиције подржао је предложени пакет мера, као и Александар Вучић, потпредседник владе и министар одбране.
Саша Јанковић, заштитник права грађана навео је да ће контроле законитости и правилности рада БИА бити настављене, како по појединачним притужбама, тако и у системским питањима. Неке од тема које ће тим проверама бити обухваћене су и безбедносне провере и примена закона о тајности података.
facebookreportermonitor.wordpress.com 