ВЕСТИ

ЕКСКЛУЗИВНО- ИЗВОДИ ИЗ КЊИГЕ: „Други светски рат – оно што нам нису рекли“…


УЗРОЦИ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

„Неопростив злочин Немачке пред Други светски рат беше то што је она покушала да сопствену економску снагу учини независном од глобалног економског система и да створи сопствени систем размене, при чему би глобалне финансије остале без свог дела колача.“ – Черчил у разговору са Лордом Робертом Ботбијем. Sidney Rogerson, Propaganda in the Next War, предговор другом издању 2001. првобитно изашла 1938.

„Никакве Хитлерове политичке идеје нису нас гурнуле у рат. Повод је био успех његовог покушаја да створи једну нову економију. Корени рата били су завист, похлепа и страх.“ – Британски војни историчар J.F.C. Fuller, Der Zweite Weltkrieg, eine Darstellung seiner Strategie und Taktik“ 150 стр. 487.

„Ми нисмо 1939. године увучени у рат да би Немачку од Хитлера … а Европу од ФАшизма спасили. Као и 1914. године ступили смо у рат из ништа мање племенитог разлога, јер нисмо хтели да прихватимо немачки примат у Европи.“ – Sundey Correspondent, London, 17.09.1989. Frankfurter Allgemeine Zeitung. 18.09.1989.

„Страх да не изгуби свој примат, гонио је британску и француску владу да својом политиком хушкају рат против Немачке. Британска влада је прокламовала да рат против Немачке ни више ни мање има за циљ уништење Хитлеризма. Такав један рат не може се ни на који начин оправдати.“ – Совјетски министар спољних послова Молотов у свом говору од 31.10.1939.

„Немачка је била нахушкана на рат са Енглеском и Француском.“ – Амерички историчар Ch. Tansill, Die Hintertür zum Krieg 1951. стр. 599.

„То је сасвим очигледно, да Хитлер за разлику од Чeрчила и Стаљина, није желео избијање општег рата 1939. године.“ – Амерички социолог и културолог Harry Elmer Barnes, Blasting of the historical Blackout, Oxnard, Kalif., 1962.

„Оно што у немачком отпору за време рата нисмо хтели истински да разумемо, схватили смо накнадно у потпуности. Рат дефинитивно није вођен против Хитлера него против НЕмачке.“ – Еуген Герстенмајер, Евангелистички теолог, кандидат за председничке изборе од 1954. За време рата припадник завере против Хитлера.

„Хитлер и немачки народ нису желели рат. На различите Хитлерове мировне молбе нисмо желели да одговоримо. Али сад морамо констатовати да је он био у праву. Уместо једне немачке сарадње, коју нам је он понудио, сада стоји огромна империјалистичка совјетска моћ. Срамим се што сада морам да гледам како циљеви за које смо ми Хитлера оптуживали, сада бивају под другим именом остваривани.“ – Сер Хартли Шаукрос, британски главни тужилац у Нирнбергу, Sir Hartley Shawcross, Stalins Schachzüge gegen Deutschland, Graz, 1963.

„Мора да вам буде јасно да се овај рат није тицао нити Хитлера, нити Национал-Социјализма, него искључиво снаге немачког народа која заувек мора бити уништена, свеједно да ли је она у рукама Хитлера или неког језуитског свештеника.“ – Изјава енглеских власти једном немачком заверенику против Хитлера за време Рата. Kleist, PEter, Auch du warst dabei, Heidelberg, 1952. стр. 370.

„Начинили смо од Хитлера једног монструма, ђавола. Због тога после рата нисмо могли да одмакнемо од ове слике. Лично смо мобилизирали масе против ђавола. Због тога смо после рата били принуђени да и даље учествујемо у овом ђаволском сценарију. Немогуће би било нашим људима објаснити да је рат имао само једну економску меру.“ – Министар иностраних послова САД, Бејкер, 1992., Spiegel, 13,1992. Цитат је несигуран према јављању једног нашег пријатеља

„Тајна документа откривају: Лондон је одбио 1940. сламку спаса. Британски кабинет под вођством Винстона Черчила одбио је у јулу и августу 1940. године више немачких и неутралних мировних понуда. То произилази и до скоро тајно чуваних британских владиних документа, које сада излазе у јавност, након прописане тридесетогодишње забране објављивања.“ – Augsburger allegemein, од 2. јануара 1970.

„Ако желимо да будемо пристојни и објективни онда морамо да признамо да примарна, готово искључива одговорност за европски рат од 1939. године пада на терет Енглеза.“ – Британски историчар Петер Никол

„Оно што ми желимо је једно уништење немачке економије.“ – Лорд Роберт Ванзитарт у разговору са немачким председником владе, Брунингом, 1938.

„Овај рат је енглески рат, његов циљ је уништење Немачке.“ – Черчил, 12.11.1938

„Ниједан рат се није дао тако лако избећи као овај последњи (ужасни).“ – Черчил у свом говору у Мецу 14.07.1946.

„Кад сутра не би било ни једног Немца, сваки енглески посао би процветао. Спремите се за борбу против Немачке, Germania est deledenda. (Немачка мора бити уништена) – Сер Петер Мичел у Saturday Reviw, 1.2.1896

„Када би Немачка сутра нестала са лице земље сваки би Енглез био богатији него што данас јесте.“ – Saturday Review, 11.9.1897.

„(Први светски) Рат је био само припрема, право уништење немачког народа почиње сада.“ – Француски премијер Жорж Клемансо 1921.

„Циљ рата није био само сламање Фашизма у Немачкој, већ и немачког тржишта.“ – Черчил у свом говору у Фултону 1946.

„Енглеска се бори искључиво да би одржала однос снага. Према нашем мишљењу, потпуно је погрешан став да је Немачка 1939. године започела рат да би завладала светом. Немачка је желела да постане једна светска сила, а то није исто што и господарењем светом.“ – Енглески часоpис: The Nineteenth Century, септембар 1943.

„Рату у Европи је свршена ствар… Америка ће у рат ступити одмах након Француске и Велике Британије.“ – Амерички амбасадор у Паризу Виљем Булит у изјави америчким новинарима у Европи, 25.4.1939. Generalmajor J.F.C. Fuller, „The Decisive Battles of the estern World and their influence upon History“, Band III, 1970.

„Француска је држава која је саграђена на моћи новца, а Енглеска је база међународног кредитног капитала, па према томе и Антанта која постоји између њих … (обе ове земље) стоје под управом централних банака које су органи међународног новца… Немачка уводи један разумнији новчани систем у којем новац не може да се купује. (…) те темељи државног капитала пуцају…Ако је ваш систем угрожен онда започните један рат да бисте ову реформу зауставили, јер ионако немате шта да изгубите, а можете пуно да добијете. То се управо дешава данас, Немачка је жртвени јарац.“ – Енглески генерал Фулер, 1938. Email Maier Dorn, Magische Macht Mammon, 1979. стр. 37/38

„Председник Рузвелт сноси директну и индиректну главну одговорност за избијање рата у Европи. Он је већ у марту 1936. год. поводом ослобођења Рајне (у Немачкој) почео да врши притисак, да иступа безкомпромисно према Хитлеру… Притисак на Француску и Енглеску вршио је Рузвелт све до избијање рата у септембру 1939… У моментима кризе (поводом решења питања Судетске области у ЧЕшкој 1938.) када је претио да избије рат, Рузвелт је присилио Пољску да не пристаје ни на какве захтеве Немачке (за решење питања коридора) при чему је јачао позиције Француза и Енглеза. Питање је да ли би уопште Енглеска ступила у рат 1939. године да није било Рузвелтовог притиска и уверавања да ће Америка у случају рата ступити на страну Велике Британије, чим он (Рузвелт) придобије јавно мњење за овакву интервенцију. Рузвелт је дуго пре избијања рата 1939. сваки обрис неутралности одстранио, и насупрот расположењу становништва које је било против било какве интервенције, променио је брзо права и чинио све да Америка буде увучена у европски конфликт.“ – амерички социолог и културолог Harry Elmar Barnes, „Revisionism: A Kay to Peace“, „Rampart Journal of Individualist Thought“ Vol. II, No.I, Frühjahr 1966. „The Journal of His-torical Review“, Torrance/Cal. sum. 83, Seite 167.

„Америка је у тој мери испровоцирала Јапан да је он морао да нападне Перл Харбур.“ – Оливер Лителтон – британски министар привреде 20.06.1944.

„Желела Немачка то или не, рат са њом ће доћи.“ – Стаљин у обраћању генералштабним официрима ратне школе. Stalins Vernichtungskrieg 1941-1945, Herbid-Verlang, München 2000 стр.28.

„Званична британска историја Другог светског рата која је изашла крајем 1952. описује план за инвазију Норвешке која је британско ратно веће одобрило 6. фебруара 1940“ (Немачко запоседање Норвешке десило се у априлу 1940.) – Emil Maier-Dorn, Allenkriegsschuld, 1970. стр. 190)

„Опште признати и узорни официр Др Реадер, који се никада није стидео да се назове Хришћанином, осуђен је од Нирнбершког суда на доживотну казну затвора зато што је учествовао у припреми инвазије на Норвешку. Др Симер (адвокат одбране) захтевао је од суда да се предоче британски војни акти који доказују енглески план о инвазији Норвешке и који су немачком војном вођству 1940. године били познати. Суд је одбио овај захтев пошто су енглези објаснили да се 5. априла 1940. године радило само о једном бродском конвоју који је у норвешким водама полагао мине. Тај термин је померен за 8. април. Као што је познато, 9. априла започела је успешна немачка операција у Норвешкој.“ – Südost-Tagespost, Graz, 6-54. стр.3.

„Рат су објавиле Енглеска и Француска. Не Немачка, већ су Енглеска и Француска одбациле мировне предлоге. Енглески и француски империјалисти желе да од овог рата створе један светски.“ – Совјетске новине: Правда, 26.1.1940.

„У извесном смислу је и Америка саодговорна за Други светски рат јер се он дао избећи. Версајски уговор је био један акт освете… Немцима је овај уговор био наметнут, што заиста није било фер… Ја сам апсолутни противник Хитлера, али на крају морам рећи: ми смо се борили против погрешног непријатеља. Увек сам говорио да Немци, Јапанци и Американци морају заједно да се боре на једној страни…“ – Председник савезне америчке државе Алабама, Spiegel, 25.1.1971.

„Не желим рат. Треба нам 15-20 година мирне изградње и рада да би смо осигурали оно што смо створили. Пристаћу на сваки компромис којим се избегава рат и који није неспојив са чашћу и достојанством немачког народа.“ – Хитлер у скупштинском говору 27.8.1939. год.

„У Енглеској се узрок Другог светског рата гледа само у Хитлеру, Хитлеру и Хитлеру! Клица рата није у некој минхенској пивници, него у Версају у Сент Жермену.“ – Свештеник Е.Ј. Рајхенбергер, Wider Willkür und Machtrausch, Göttingen, 1955,стр. 144.

„Да ли је уопште наш народ знао нешто о томе да је Рузвелт више од 6 месеци без икакве објаве водио рат против Немачке и Италије, при чему су стрпљење и част ових народа били стављене на најтежу пробу? Да ли је наш народ знао да су Рузвелт и његови сарадници свесно и намерно призивали једну катастрофу у Перл Харбору и онда тражили подршку у народу у циљу освете за овај „подмукли напад“. Да ли је ико Америку обавестио о томе да се овде није радило ни о каквом „идеолошком рату“ већ о голом егоизму, грамзивости и моћи још од времена Рузвелтове владе?“ – амерички богослов немачког порекла Лудвиг Фрич, The Crime of Our Age, 1949.

„У сврху увођења судског процеса у Нирнбергу постављена је теза да је Хитлерова агресија узрок рата са свим његовим полседицама. Али ова поставка је сувише проста и она не одговара чињеницама да је Хитлер желео све остало само не један рат. Након рата пале су нам у руке најважније архиве на основу којих можемо стећи јасан појам о страху водећих немачких кругова од избијања једног рата.“ – британски војни аналитичар Чидел Харт.

„Насупрот ономе у шта се уобичајено верује, неистинито је историјско приказивање чињеница на којима се базира расуђивање суда у Нирнбергу. Изложено нам је све за шта су Хитлер, Дениц, Јодл, Розенберг и други били оптуживани, међутим, ни трунка онога што су за исто време британског ратног кабинета учинили господин Черчил и адмирали.“ – Лорд Морис Хенки, члан британског ратног кабинета, у доњем дому 5. маја 1949. године. Hartle, Heinrich. Freispruch für Deutschland, 1965. стр 64.)

„Смешна је тврдња да Немачка жели да завлада светом. Британска империја обухвата 40 милиона квадратних километара, Совјетски савез 90 милиона квадратних километара. Ко дакле жели да завлада светом прилично је јасно.“ – Хитлер у разговору са британским амбасадором Невилом 25. августа 1939. године.

„Рекох искрено: питам се, након што сам га /Черчила) чуо да толико жестоко псује о претњи совјетског домината и ширењу комунизма у Европи и након што сам констатоваонеповерење у искреност совјетског руководства, питам се дакле, да ли би премијер-министар (Черчил) сада желео свету да објасни грешку коју су он и Енглеска учинили што нису подржали Хитлера? Како сам успео да га разумем, он (Черчил) заступа само доктрину коју су Хитлер и Гебелс објавили и последње четири године увек понављали.“ – Бивши амбасадор у Москви Joseph Davies у разговору са Черчилом, мај 1945. године. Foreign Relations of the United States. The coference of Berlin (The Postdam Conference) Vol.I str. 73.

„Черчил је у целом свету важио као главни заступник ратне политике.“ – британски политичар Семјуел Хоаре, S. Hoare, Neun bewegte Jahre-Englands Weg nach München, 1955. str. 356.

„Будем ли премијер Велике Британије контролисаћемо цео свет!“ – Черчил у писму Рузвелту 1939. године, амерички публицист Ch. Tansill, Die Hinterür zum Kriege, str. 630.

„Тврдња да се Немачки народ са одушевљењем припрема за рат је погрешно схватање смисла немачке револуције. Ми, челници Национал-Социјалистичког покрета смо скор сви без изузетка, били на фронту (у Првом св. рату.). Радо би хтео да видим који се то ветеран са фронта радо поново спрема за рат…. Па зар ви мислите да ми нашу омладину, која нам је будућност и на којој све лежи, само зато подижемо да би пала на неком ратном бојишту???“ – Хитлер у интервјуу Daily Mail 1933. амерички публициста Ch. Tansill, Die Hintertür zum Kriege, str. 353.

„Да Немачка није желела никакав рат јасно је када се упореди наша снага коју смо развили у току рата, са оном коју смо имали на почетку рата. Историја ће нам веровати када кажем: боље бисмо се припремили за рат да смо га уопште желели. Наша намера је била да остваримо наше услове за нормалан живот, на исти начин као што то чини Енглеска, која под собом држи петину земаљске кугле, или Америка или Русија које господаре свака по једним континентом. Једина разлика између наше политике и политике ових земаља, састојала се у томе да смо ми захтевали само комад земље као што су Данциг и коридор који су нам на силу Бога били одузети, док су ове силе увек размишљале о освајању континента.“ – Јоаким фон Рибентроп, завршна реч у Нирнмергу. IMT XXII str. 426.

„Други амерички крсташки рат свршио се жалосније него први, али овај пут изазиваш немира није био пруски кајзер него амерички председник, чије гађење над национализмом и властољубље гурнуше његов народ у европски конфликт, које је на овај начин добио светске оквире. У заплењеним немачким архивама нема ни једногсведочанства које потврђује председникову (Рузвелтову) тврдњу да је Хитлер планирао једну офанзиву против западне хемисфере, али напротив имамо хрпу доказа да је он (Хитлер) то управо хтео да избегне све док Америка није ступила у рат.“ – Амерички војни историчар Генерал-Мајор Ј.Ф.С. Фулер, J.F.C. Fuller „A millitary history of the Western world“ 1956.

„Виганд, најстарији амерички журналиста у Европи, истиче да га је 25. априла 1939. године позвао амерички амбасадор у Паризу Булит, који му је рекао: `Рат у Европи је завршена ствар… Америка ће ступити у рат после Енглеске и Француске`. Ово такође потврђују документи из Беле куће ХАрија Хопкинса, по којима је у исто време Винстон Черчил БЕрнарду Баруху рекао: `Рат долази врло ускоро. Ми ћемо ући у њега а то ћете и ви (Америка) учинити`. – J.F.C. Fuller, The decisive Battles of the Western world and their influence upon History, Bd. III str. 375.

„Извесно је да Немци никако не би волели поделу (Немачке), али та подела је за друге „савршена“. Два је светска рата водила Енглеска против Немачке под различитим мотивима. Али у суштини радило се увек о истом: Има пуно Немаца, НЕмачка је много јака. Ако се сви Немци саберу поплавиће целу Европу. Сада нам се на тацни нуди једно решење. Требали би да будемо захвални, али уместо тога јасно поручујемо да НЕмачка мора поново да се уједини.“ – Британски историчар Алан Тејлор, Sanday Express, октобар 1957.

„Овај рат је енглески рат, и његов циљ је уништење Немачке.“ – Винстон Черчил, H. Grimm, Warum, waher aber wohin? 1954. str. 350, 441.

„Мирно расположење које влада у главном граду Рајха стоји у тешкој супротности са расположењем у Паризу и Лондону, где ратна граја и рани говори представљају тему дана. У Берлину напротив влада опште уверење (поверење) да се у 1939. години мир може одржати.“ – Амерички пословни аташе у Берлину Хајст. M. Freund, Weltgeschichte der Gegenwart in Dokumenten, Bd. II 1937, str. 103.

„Морамо рачунати у будућности на немачки примат у централној Европи. Уосталом, ја сам увек сматрао да ако Немачка поново успостави своју снагу онда њен примат из чистих географских и економских разлога неизбежан…. Треба дозволити немачку експанзију у централној Европи, која је по мом ставу једно потпуно нормална чињеница.“ – Британски министар спољних послова лорд Халифакс. Doc. on British foreign policy 1919-1939 Vol. III Doc. 285.

„Уколико Немачка у наредних 50 година поново успостави своју трговину, онда смо џабе водили овај (Први светски) рат.“ – Times, 1919. I. M. Maisky, Wer half Hitler? 1964. str 49-50.

„Булит (амерички амбасадор у Паризу) је непрестано наваљивао на Рузвелта да Немци у пољском питању буду понижени. Нити би Французи, нити би Енглези од Пољске направили повод за рат да нису били изложени непрестаном подбадању из Вашингтона.“ – Амерички ратни министар Дејвид Форестал, W. Millis, The Forrestal Diaries, 1951. str. 122.

„Сада смо коначно присилили Хитлера на рат, тако да он мирним путем више неће моћи да укида комад по комад Версајског уговора.“ – Лорд Халифакс, енглески амбасадор у Вашингтону, 1939. Europa Nation, 1954. str. 46.

„Познато је да су се Немци на почетку трудили да буду достојанствени победници. Енглеске новине с почетка 1940. године, извештавају о пристојном понашању немачких војника у Француској, о томе како немачки војници у уличном и аутобуском саобраћају уступају места женама, итс. Али Черчил је све ово успешно настојао да саботира, широко охрабрујући и наоружавајући европске покрете отпора који су изникли из комунистичког подземља. Њихов герила-терор принудио је Немце на одмазде према цивилном становништву окупираних земаља и кроз то су били уништени изгледи на коначно измирење.“ – Енглески капетан Russell Grenfell, Bedingunglosser Hass, 1954. str. 113

„Нисмо правилно схватили својевремена Хитлерова упозорења у вези са опасностима које прете човечанству кроз бољшевизам који чини нужним наоружавање Америке најсавременијим оружјем.“ – Генерал Ајзенхувер у свом говору од 14.11.1957. године, Dr. Scheidl, Geschichte der Verfemung Deutschlands, Bd. 6, 1968. str. 83.

 

Текст је преузет из књиге „Други светски рат – оно што нам нису рекли„, Део први, 111 страна, илустровано. Књига садржи шокантне доказе и признања светских историчара и политичара на тему узрока Другог светског рата који дају потпуно другу дизмензију сагледавања на овај период европске и светске историје.

Књига се може наручити преко ЦЕНТРА ЗА ИСТОРИЈСКИ РЕВИЗИОНИЗАМ „ДР ЛАЗО М. КОСТИЋ“ БЕРЛИН-МИНХЕН-БЕОГРАД
Цена 200 динара.

+381656867320
+4915777052723
revizionizam@gmail.com

Каталог осталих књига се може погледати на следећем линку:

2 thoughts on “ЕКСКЛУЗИВНО- ИЗВОДИ ИЗ КЊИГЕ: „Други светски рат – оно што нам нису рекли“…

  1. Kakva budalastina! Hitler i nemacki narod nisu zeleli rat?! Pa procitajte „Majn Kamf“ pa cete davno pre izbijanja rata shvatiti hitlerovu doktrinu spasa nemacke ekonomije na racun drugih naroda putem ratnih osvajanja,razaranja.Lukavi Englezi sa Cercilom na celu su koristili svaku mogucnost da se okoriste u ratu(„Nekom rat – nekom brat“) takodje ne prezajuci od sokantnih akcija (Unistavanje francuske flote,podrska Tita naracun Generala Draze i nase Monarhije…)Mozda sam u zabludi ali tako ja i mnogi tako misle.

    • E moj Mile. Idi ti sada fino stavi svoju pionirsku kapicu na glavu i crvenu maramicu oko vrata i zapjevaj “ Marsala Tita junackog sina….“
      Naravno da ti i takvi ko ti misle isto. ipak je bilo pranja mozga 50 godina a onda se prenosilo sa roditelja na djecu. Ko nije slusao zavrsavao bi u sumarku….

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s