ВЕСТИ

БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ФК „ОБИЛИЋ“…


Физичка култура и спорт, уређује Б. Гајић, ФБР

ФЕНОМЕН ФУДБАЛСКОГ КЛУБА

Ламент и наравоученије

Осамесетих до деведесетих година прошлог века, у београдском фудбалу се издвојила група фудбалских клубова попут Чукаричког , Обилића, Вождовцац, Синђелића, Хајдука са Лиона, Београда са Карабурме и других, који су имали своју кадровску и другу базу у своме крају, управе, играче и публику, своју школу фудбала, своје скромне али трајне изворе финансирања и на тим основама формирану трајну структуру. Ова група клубова нашла је своје место под сунцем и у ондашњем српском и југословенском фудбалу пулсирајући између зоне и друге југословенске лиге, четвртог и другог ранга такмичења.

Друштвене промене деведесетих нам доносе и елдорадо за мафију свих врста, па и спортску мафију која, попут слонова у стакларским радњама, упада у фудбалске клубове по Србији. Фудбал је друштвено мезимче, клубови су ван сваке контроле и ето прилике да у њих упадну свакакве протуве.

Такву судбину је доживео и стари београдски клуб ФК Обилић. Са убаченим страним телом, експресно је од локалног постао национални, дакле добио оно што му није требало а са ампутацијом страног тела изгубио је оно што му треба: своју аутентичност, своју садашњост и своју будућност.

Многи људи су знали да ће тај сој људи донети пустош где год се појави, а само ретки лудо храбри људи попут Велибора Васовића, новинара Николе Симића и других су узалудно звонили на узбуну. Фудбал нам и овако и онако дупке умире, али без тог соја људи имао је реалну шансу да се извуче из смртног ропца.

Многи наши високи спортски интелектуалци налепише по који чварак у виду звања и титула, али сложени, мултидисциплинарни феномен звани Фудбалски клуб још нико није покушао да осветли.

Уз ламент над судбином старог клуба Обилић, али и многим другим клубовима којих нема на фудбалској карти Србије, следећи чланак препоручујемо не само фудбалским носталгичарима, него и истинским истраживачима.

БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ОБИЛИЋ

Успон, пад а вероватно и крај ФК Обилић – Београд

Некада давно у једној земљи које више нема мали клуб са Врачара помрсио је рачуне Партизану и Црвеној звезди. Тим који је скоро из најнижег ранга кренуо дошао је до Суперлиге и на крају се радовао титули. Прича, која би вероватно звучала као нека бајка на крају није завршена срећно. Глави актер је завршио у подруму српског фудбала, тачније шестој лиги, а испливале су многе приче на површину, које су од јунака створиле зликовца.

Шта је истина? Вероватно нека средина.

Успон једног од најстаријих клубова у Србији почиње када на место првог човека клуба долази Жељко Ражњатовић Аркан 1996. године. Клуб експресно осваја Прву Б лигу Југославије и пласира се у највиши ранг такмичења.

У првој сезони Обилић прави чудо у српском фудбалу, Црвена звезда и Партизан гледају тиму са грбом српског хероја Милоша Обилића у леђа на лествици. Те године момци са Врачара су у два наврата победили Партизан на гостујућем терену, док су једном изгубили на свом игралишту. Ни Црвена звезда није завршила првенство са позитивним скором против Живојина Јушкића и дружине.

Ипак, УЕФА није благонаклоно гледала на титулу Обилића. И до седиште Европске куће фудбала допрле су информације о претњама ривалима, о пребијању судија у свлачионици, као и махању пиштоља са трибине где су биле смештене присталице клуба. Аркан је тада одлучио да направи компромис и смири УЕФА одласком са чела клуба, које је препустио својој супрузи Светлани Ражњатовић. У квалифкацијама за Лигу шампиона Обилић је са две победе елиминисао ИБ са Исланда, да би онда уследили дуели са Бајерном. Франц Бекенбауер и Карл Хајнц-Румениге трчали су скоро сваки дан до УЕФА да траже да се Аркану не дозволи да у Немачкој гледа меч, што им је на крају и испуњено. У дуелу играном на стадиону Партизана (Обилићев није испуњавао потребне услове за утакмицу, прим. аут.) Немци су дочекани како то и доликује српској гостопримљивости, а осим резултата 1:1, остао је упамћен потез Мише Тумбаса. Током целог другог полувремена дозивао је нападача гостију Елбера, који је у тренутку када га је тренер заменио одлучио да позове Мишу да сиђе доле да му да дрес.

Следећи меч Обилић је играо против Атлетика из Мадрида у квалификацијама за Куп УЕФА. У оба меча бољи су били Шпанци и елиминисали српског првака из Европе.

Следеће сезоне поново је тим са Врачара играо добро, међутим, Партизан је захваљујући тријумфу у дербију, и нерешеним резултатом у последњем колу са вечитим ривалом 1:1, освојио титулу са два бода више од Обилића. Девет кола пре краја Могрен је освојио бод против београдског клуба, који се касније испоставио као пресудан у борби за титулу.

Добри резултати трајали су и даље. Мали клуб је годину дана касније завршио на трећем месту иза вечитих ривала, исто као и у сезони 2000-2001, када је Звезда поново одбранила титулу. Годину дана касније следи пад на четврту позицију, иза Партизана, црвено-белих и Сартида. После тога следе падови, од којих се Обилић више није опоравио. У наредне две године освојено је седмо и шесто место, а у сезони 2004-2005 и 11. позиција у шампионату.

Онда долази и последња сезона када је Обилић учествовао у елити. Очајна година у којој је само Јединство из Бјелог Поља било лошије котирано на табели и селидба у Другу лигу. Распадом државне заједнице Србије и Црне Горе тим после другог ранга такмичењима ускоро креће да тавори и на крају доспева до Београдске лиге. Пети ранг такмичења и туга.

Стадион који је један од најлепших мањих у Београду данас нико скоро не посећује. Бројни судски спорови се воде, неки су и завршени пресудама, а клуб основан 1924. године и даље грца и само је питање дана када ће попут стадиона неко ставити и катанац на њега.

Јунак, трагичар или заслужена казна? Тешко је објаснити. Многи медији, али и јавност су са усхићењем дочекали прекид доминације вечитих те давне 1998. године, али исто тако у бројним књигама, неке објављене чак и у далекој Енглеској Како фудбал објашњава свет појавиле су се приче о закључавању противничких фудбалера на дан утакмице у куће, гараже, о томе како су на трибини били некадашњи ратни ветерани са пиштољима и слично.

Недавно је аутор овог текста имао прилику да прича са једним функционером који је препричао догађај и речи једног судије који је делио правду на мечу Обилића. Имам скоро два метра, и тежак сам поприлично, али када ме је тај ударио у свлачионици научио сам да летим четири метра. И то није једини случај…било их је сигурно још много, али сада је све то заборављено…Исто као и Обилић.

Пропадање Обилића

1997/1998. – Суперлига

1998/1999. – Суперлига

1999/2000. – Суперлига

2001/2002. – Суперлига

2003/2004. – Суперлига

2004/2005. – Суперлига

2005/2006. – Прва лига (20. место)

2006/2007. – Српска лига Београд

2007/2008. – Београдска зона

2008/2009. – Београдска зона

2009/2010.. – Београдска лига

2010/2011. – Београдска лига

ИЗВОР: http://sportal.rs/news.php?news=70068

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s